U poslednjih godinu dana, to jest u periodu od prošlogodišnjih parlamentarnih izbora do kraja juna 2021. godine u centralnim dnevnicima pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću (RTS, Pink, Prva, Happy i B92) predstavnici vladajuće većine imali su 93 odsto vremena u programu koji se bavi političkim akterima, dok su predstavnici opozicije bili predstavljeni u preostalih 7 odsto minutaže – pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Crte.
“O vlasti se izveštavalo uglavnom neutralno (63 odsto) i pozitivno (37 odsto), dok su opozicioni akteri dominantno bili prikazani negativno (57 odsto vremena opredeljenog za njih)”, kaže se u istraživanju Crte.
Kako za Glas Amerike kaže programski direktor Crte Raša Nedeljkov jasno je da u javnom prostoru Srbije ne postoji pluralizam, kao što ga nema ni u parlamentu:
“Ono što je za predstojeće izbore i za politički život u Srbiji posebno problematično jeste da su građani uskraćeni za različitost u mišljenjima u informativnom programu. I onda u stvari vidite da kontinuirano mediji jednostrano izveštavaju građane o najvažnijim pitanjima – političim, ekonomski, socijalnim i jedini gubitnici u takvoj konstelaciji odnosa jesu građani”, kaže Nedeljkov.
Istraživanje Crte pokazuje i da je predsednik Srbije i predsednik SNS-a Alekdsandar Vučić najzastupljenija politička figura u informativnim programima pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću – za Vučića je tokom poslednjih godinu dana bila rezervisana polovina ukupnog vremena posvećenog domaćim političarima, čime je on, kako se kaže u istraživanju, praktično bio svaki drugi (sa)govornik u televizijskim vestima.
Takođe, kontinuirano se beleži i veliki broj obraćanja predsednika Vučića uživo građanima, što putem direktnih uključenja sa različitih događaja, što kroz gostovanja u televizijskim emisijama.
“Predsednik se građanima obraćao uživo svakog drugog dana od oktobra 2020. do marta 2021. godine, dok je skoro svakodnevna obraćanja imao u periodu od marta do kraja juna (29 u martu, 24 u aprilu, 29 u maju i 28 u junu)”, navode posmatrači Crte u najnovijem istaživanju.
Kako ističe Raša Nedeljkov dodatni problem je i to što se linija između javnog, odnosno uloge predsednika Srbije i privatnog, odnosno uloge predsednika stranke gotovo izbrisala.
Takav nalaz, podseća Nedeljkov imao je ODIR, koji je prateći prošlogodišnje izbore, zaključio da je jedna od ključnih mana i predizbornog i izbornog procesa to kako su mediji pratili rad jednog funkcionera:
“Građani i birači su bili dovođeni u zabludu šta je delo, odnosno reč predsednika jedne stranke, koja je sasvim legitimno da se nađe u medijima, a šta je reč ili stav predsednika svih građana”, kaže Nedeljkov.
U svom istraživanju, Crta zaključuje da političkog pluralizma nema gotovo ni u tragovima u centralnim informativnim programima nacionalnih televizija, te da je građanima uskraćeno pravo na objektivno informisanje:
“Posredstvom medija stavovi građana formiraju se uveliko pre početka izborne kampanje i zato se mora uzeti u obzir medijska slika u dužem vremenskom periodu pre početka izborne kampanje, kako bi se moglo oceniti da li postoje uslovi za poštene i slobodne izbore”, kaže se u istraživanju, a na pitanje da li ima vremena da se do narednih izbora iduće godine takva situacija u medijima promeni, Nedeljkov kaže:
“Ja mislim kao građanin ove zemlje da svaki dan koji se provede u mraku suvišan i višak. Ja bih voleo da se situacija promeni odmah i da procenti koji idu u prilog jednoj političkoj opciji pređu polako u neku vrstu balansa sa različitim strankama”, kaže Nedeljkov i dodaje da što se više odugovlači sa vraćanjem profesionalne uloge medija – to to je veća šansa da građani neće imate prave informacije na osnovu kojih bi se određivali na izborima.
