Nova runda briselskih pregovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa nije donela nikakav pomak, a pat pozicija, govoreći šahovskim rečnikom, otvorila je nekoliko pitanja među kojima dominiraju ona o tome kakve posledice bi ovakav razvoj događaja po Srbiju i Kosovo mogao da ostavi i ko bi mogao najviše da ih oseti.
Po završetku razgovora u Briselu, Žozep Borelj, šef diplomatije Evropske unije, rekao je da Aljbin Kurti, premijer Kosova “nije bio spreman” da napravi korak napred i da pristane na osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), nego je inisistirao da de fakto priznanje nezavisnosti Kosova bude prvi korak, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio evropski predlog za primenu sporazuma.
Kurti je odgovorio da ne može da prihvati nešto kao kompromis ako se ZSO postavi kao uslov i same Evropske unije.
U odgovoru Glasu Amerike, iz Stejt Departmenta su izrazili razočaranje što nije postignut napredak u dijalogu i ponovili da je to jedini put za Kosovo i Srbiju.
Kažu da očekuju da“obe zemlje ozbiljno shvate obaveze iz sporazuma o putu normalizacije koji su postigle ranije ove godine”.
“Vreme ističe. Želimo da vidimo napredak u vezi sa postojećim i prethodnim obavezama u okviru dijaloga i Ohridskog sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom. O daljim koracima ćemo se konsultovati interno i sa našim evropskim partnerima”, navode iz Stejt departmenta.
Ističe se i da postoji potpuno jedinstvo sa partnerima iz Kvinte u podršci dijalogu koji organizuje EU.
Maja Piščević, viša saradnica Atlantskog saveta iz Vašingtona, kaže za Glas Amerike da ne vidi da bi Beograd mogao da snosi posledica zbog ishoda najnovije runde razgovora.
“Ako govorimo o ovom poslednjem sastanku, ne vidim da bi mogao imati posledice po Srbiju, barem iz informacija koje su bile dostupne u medijima i izjavama zvaničnika, uključujući šefa evropske diplomatije Borelja koji je nedvosmisleno označio premijera Kurtija kao odgovornog za neuspeh pregovora”.
Dan posle pregovora u Briselu, portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je da najnovija runda dijaloga Beograda i Prištine nije donela napredak, jer EU nije videla spremnost strana da pronađu kompromis i o tome će biti obaveštene države članice od kojih će biti zatražene smernice kako dalje pristupiti partnerima i koje mere, "koje su na raspolaganju", preduzimati.
Stano je, na redovnom brifingu za medije, naglasio da Borelj nije rekao da je dijalog neuspešan, već rundija dijaloga u četvrtak nije donela rezultat jer strane nisu uspele da se dogovore.
U ovom trenutku je još rano govoriti o tome kakve posledice bi po vlade dve strane mogle da budu, ali će ih zato svakako osetiti “obični” ljudi, kaže za Glas Amerike Valbona Zeneli, takođe viša saradnica Atlantskog saveta i gostujuća profesorka Centra za Evropske studije Minda de Gunzburg na Univerzitetu Harvard.
“Obični ljudi prepoznaju ova beskrajna iluzorna obećanja o tranziciji. Mladi i sposobni će krenuti put pod noge. Za njih je emigriranje najbrži način da zbrinu porodice i sebe. Odliv mozgova je uglavnom uzrokovan očajem. Zbog ekonomske i situacije u institucijama. To vidim kao najveći bezbednosni izazov u regionu”, navela je ona.
Dodaje i da je važno imati na umu “da živimo u novoj bezbednosnoj paradigm u Evropi, u kojoj je brutalna ruska invazija na Ukrajinu pokazala kako stvari mogu brzo da izmaknu kontroli”.
“Neodgovorni potezi lidera mogu da rezultiraju ozbiljnim konfliktom. A Rusija i ostali maligni faktori to znaju i vide priliku da destabilizuju Balkan kao deo sopstvenog strateškog interesa“, tvrdi Zeneli.
Zajednicu srpskih opština, na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013, treba da čine opštine sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu. Ona bi u nadležnosti trebalo da ima obrazovanja, sistem zdravstvene i socijalne zaštite, urbani i ruralni razvoj, odnosno razvoj lokalne ekonomije. Predviđeno je da zajednica ima sopstveni budžet, odgovarala bi centralnim kosovskim vlastima, a njene organe birale bi opštine-članice ZSO, odnosno njihovi predstavnici u lokalnim skupštinama.
Prethodna runda pregovora održana je u junu, ali tada Vučić i Kurti nisu održali trilateralni sastanak sa Boreljom, već odvojene razgovore sa zvaničnicima EU. U maju su eskalirale napetosti zbog izbora gradonačelnika albanske nacionalnosti u četiri opštine na severu Kosova gde su Srbi većina, ali su oni bojkotovali izlazak na birališta. Srbi su organizovali proteste koji su trajali tri nedelje, a sukobili su se sa pripadnicima Kosovske policije i KFOR-a.
Za sve upućene u tok dijaloga Beograda i Prištine ishod septembarskog sastanka u Briselu je bio sve samo ne neočekivan, kaže Maja Piščević.
“Razočaravajući svakako, ali posle događanja posebno od maja meseca, verujem da bi veće iznenađenje bio pozitivan ishod nego ovo što se (nije) dogodilo”, ocenjuje ona.
Kaže i da je sada teško predvideti naredne korake predstavnika EU.
“Mislim da je sada i najtvrdogavijim optimistima postalo jasno da nakon ovog poražavajućeg sastanka gotovo da nema smisla zakazivati sledeći ukoliko se nešto u međuvremenu suštinski ne promeni”.
Valbona Zeneli kaže da joj deluje je taktika lidera obe strane da se pojave na sastancima bez namere i spremnosti da nađu rešenje i kompromis.
Ona podseća da, kada su Kosovo i Srbija potpisali Briselski sporazum 2013, to je delovalo kao istorijski dogovor i postojala je nada da će doći do normalizacije odnosa.
“Nažalost, poslednjih 10 godina više liči na tužnu rijaliti emisiju umesto da odgovorni lideri naprave iskorak i urade prave stvari za građane obe zemlje. U suštini, sve je to deluje kao pozorište”.
Postizanje Ohridskog sporazuma u martu predstavljao je “tračak nade”, prema njenim rečima.
“Iako nije potpisan, što je već na startu bio loš znak, on je obavezujući za sve strane. Međutim, nepoverenje i nerešena osnovna pitanja počeli su da kontaminiraju situaciju ostavljajući neizvesne izglede za stvarni napredak”, objašnjava Zeneli.
Maja Piščević kaže da ne samo da se normalizacija odnosa “nije pomerila sa mrtve tačke”, već deluje i da je gore nego što je bila prethodnih godina.
“Nakon sporazuma u Briselu i Ohridu, mislim da smo svi bili daleko optimističniji. Ono što, međutim, najviše brine je osećaj da ukoliko se do kraja ove godine ne dogodi nešto što bi omogućilo početak procesa normalizacije, lako se moze dogoditi da za Srbiju i Kosovo bude izgubljena još jedna decenija”, ističe ona.
U februaru 2023. predstavnici Srbije i Kosova su se na sastanku u Briselu usaglasili sa evropskim planom normalizacije odnosa, a 18. marta na Ohridu Vučić i Kurti su, uz posredovanje EU, dogovorili primenu istog. Vučić je tada rekao da neće da potpiše taj dogovor, a potpis nije stavio ni Kurti, mada je tvrdio da je spreman da to učini.
Zeneli kaže da je “prozor” za pronalaženje kompromisa sve manji, ali da se nada da će do njega doći, “jer drugi put ne postoji”, dok Piščević tvrdi da se ni na jednoj, ni na drugoj strani ne vidi da postoji entuzijazam za napredak u dijalogu.
“S tim što način na koji premijer Kurti vodi pregovore sve više deluje iracionalno i teško objašnjivo, jer potezi koje vuče, ili odbija da povuče, nisu više štetni samo po srpsku zajednicu na Kosovu, već sve više i za Albance koji će, ukoliko već nisu, uskoro početi da se suočavaju sa posledicama politike koju vodi Priština”, ocenjuje ona.
Sagovornice Glasa Amerike smatraju da pored EU, Sjedinjene Američke Države treba da nastave da igraju najvažniju ulogu u procesu.
Zeneli objašnjava da američka administracija i Kongres jasno razumeju strateški značaj regiona Zapadnog Balkana za evropsku i transatlantsku bezbednost.
“Ono što je najvažnije, postoji puno razumevanje da trajni mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu ne može da se desi bez funkcije forsiranja ekonomskog i demokratskog razvoja i borbe protiv korupcije”.
Piščević dodaje da u razgovorima se sa predstavnicima civilnog sektora sa severa Kosova, “uvek postavlja pitanje zbog čega se Amerika aktivnije ne uključi”.
Na pitanje Glasa Amerike da li smatra da bi EU i SAD trebalo da razmisle o promeni pristupa pregovorima Beograda i Prištine, Zeneli kaže da i Brisel i Vašington ulažu “priličnu količinu napora” u to pitanje, iako je glavni fokus na ratu u Ukrajini.
Tvrdi i da postoji “transatlantsko jedinstvo” u podršci specijalnom predstavniku EU Miroslavu Lajčaku i njegovom američkom kolegi Gabrijelu Eskobaru.
Ipak, kaže da je zaostajanje u regionalnim odnosima takođe jedna od neželjenih posledica „zamora od proširenja” i zaustavljenog procesa integracije u EU.
“Sa krajnjim ciljem punopravnog članstva u EU (i za Kosovo, takođe, u NATO) to je i dalje bar deceniju daleko. Zato evroatlantskim partnerima ostaje manje posrednih poluga upravljanja konfliktom ukoliko bi one bile potrebne”, objašnjava Zeneli i ističe da je potrebno da EU ima više jedinstva po pitanju evropske integracije regiona i poruke iz Brisela nisu uvek jasne i konkretne.
“Dvadeset godina nakon solunskog obećanja ne treba da budemo srećni što se regionalni lideri sastaju da razgovaraju o regionalnim sporovima. U stvari, oni ne razgovaraju jedni sa drugima. To nije slučaj samo sa Kosovom i Srbijom, već i sa Bosnom i Hercegovinom i tamošnjom državnošću”, zaključila je Zeneli.
