Poslednjih nekoliko dana vlast u Srbiji uporno ponavlja dve teze – da je protest u nedelju ispred Skupštine grada zapravo pokušaj nasilne promene ustavnog poretka, kao i da sve to što se događa posle nedeljnih izbora liči na slučaj Majdan, koji se dogodio u Ukrajini u februar 2014. godine.
Uhapšeni su i osuđeni brojni učesnici tog protesta, ali ostaje otvoreno pitanje koliko ima osnova za tvrdnje o nasilnom rušenju ustavnog poretka. U izjavi za Glas Amerike profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu univerziteta Union Violeta Beširević kaže da se ono što se te večeri dogodilo ispred Starog dvora nikako ne mogu okarakterisati kao krivična dela rušenja ustavnog poretka.
“U pravnom smislu učesnici koji su protestovali, najveći deo njih mirno, nisu pozivali na promenu ustavnog uređenja, niti na svrgavanje najviših državnih organa. Jer, trenutno jedini državni organ koji funkcioniše je predsednik Republike i sudovi, dok zbog raspisanih izbora Srbija trenutno nema vladu, niti skupštinu. Prema tome protesti su bili usmereni na poništavanje izbora koji su se u Srbiji desili 17. decembra zbog očigledne krađe izbornih glasova i manipulacije izbornim procesom”, kaže Beširević.
Ona podseća da po mnogim propisima u Srbiji postoji sloboda govora i mišljenja, i da vlasti u Srbiji sada praktično ugrožavaju i te principe koji važe decenijama unazad.
“Svako ima pravo na slobodu govora i ta sloboda govora uključuje i pravo na izražavanje mišljenja povodom svih ljudskih sloboda i prava garantovanih ustavom. A jedno od takvih jeste pravo svakog građanina Srbije da bude biran i da bira na demokratskim izborima”, kaže ona.
Srđan Cvijić, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da nema drugog izbora nego da se glasovi građana brane - u okolnostima kada je izborna volja građana ugrožena, pa čak i pokradena.
Sagovornik Glasa Amerike ističe da samo ponavljanje beogradskih izbora pod istim uslovima neće apsolutno ništa promeniti - opet će postojati isti sistemi poput migracije birača, samo će se vlast truditi da to bude manje očigledno.
A ono što se događalo na skupu ispred skupštine Beograda je po njegovom mišljenju – apsolutno operacija vlasti.
“Opozicija ni jednom trenutku nije pozvala građane da uđu u gradsku skupštinu, bilo je jasno da građani treba da naprave obruč oko skupštine, a da će gradonačelnik, odbornici, poslanici i ne znam ko još ući u skupštinu. Kada nisu uspeli da uđu došlo je do nekog polomljenog prozora i kocke koje su letele prema policajcima. I sami policajci kako su reagovali protiv građana, znači i izgrednici i policajci sve je to bilo u režiji režima, nije bila nikakva nasilna namera opozicije”, kaže Cvejić.
On dodaje da je te večeri ispred Starog dvora bilo mnogo porodica, dece, baka i deka, kučića i da je priča o nasilju jedna od, kako ukazuje, neistina režima.
Prema mišljenju Violete Beširević vrlo je upitno ko je bacao kamenice i razbijao prozore na skupštini Beograda
“Postoje oprečne informacije i na televiziji ako pogledate – snimci upućuju na to da nisu samo učesnici protesta bili ti koji su lupali prozore i vrata, nego je tu bilo huškanja i sa strane policije. Drugo, ako bi trebalo da se okarakteriše kao krivično delo takvo ponašanje – to bi moglo da se okarakteriše kao tipično narušavanje javnog reda i mira, a nikako kao napada na ustavno uređenje”, smatra sagovornica Glasa Amerike.
Upitana da li bi se, sa druge strane – moguća krađa izbora mogla podvesti pod pravnu definiciju rušenja ustavnog poretka, ona odgovara da je i to teško posmatrati na taj način.
“Znate krađa glasova ne znači da ljudi žele da promene ustavni poredak koji u osnovi predviđa podelu vlasti, demokratske izbore i tako dalje, nego je ta krađa glasova i ceo ovaj izborni inžinjering u stvari usmeren na opstanak na vlasti. Ali može se reći i na želju da se Srbija iz jednog demokratskog društva približi više autoritarnim društvima, jer kao što vidimo izgleda da samo jedna institucija, a to je institucija predsednika države”, kaže Beširević.
Srđan Cvijić ocenjuje da se Srbija praktično vraća na pitanje zbog čega politički život i izbori nisu ravnopravni za sve u Srbiji. Kritike izbornog procesa u Srbiji, koje pre svega stižu iz Berlina i Brisela jesu važni, ali sve je ipak u rukama građana Srbije:
“Mi ne treba da očekujemo da će sad neko drugi za nas da se izbori za naš glas, za našu demokratiju. Kao i uvek to možemo da uradimo sami. To moramo da uradimo sami”, kaže sagovornik Glasa Amerike.
