Bojkot predstojećih izbor mogao bi građane da ostavi bez mogućnosti da kontrolišu vlast, poručili su predstavnici proevropskih i lokalnih organizacija iz 70 opština i gradova Srbije, koji su u nedelju razgovarali na tribini "U susret izborima 2020"
Nenad Konstantinović iz "Srbija 21", koja je organizovala skup, kaže za Glas Amerike da je ta organizacija dobila zadatak od ostalih prisutnih da razgovara sa predstavnicima onih opština koje nisu bile prisutne sada u Beogadu i da se pokuša što šira artikulacija nezadovoljstva aktuelnom vlašću.
"Svi govornici na skupu rekli su da ne žele da predaju Srpskoj naprednoj stranci svoje institucije, da žele da se bore, da žele da tu svoju borbu nastave u institucijama, da žele da izađu na izbore. Čak smo dobili poziv da "Srbija 21" proba da artikuliše nezadovoljstvo građana i okupi sve one grupe koje žele da se suprotstave bahatoj SNS-ovoj vlasti na predstojećim izborima", kaže on i dodaje da u unutrašnjosti ideja bojkota nije primila.
"Poslednji lokalni izbori su bili 2016. godine, sledeći će biti 2024. godine. To bi značilo da naredne četiri godine te stranke nemaju svoje odbornike, a ono što je mnogo gore - građani neće imati nekoga ko se za njih bori", naglašava Konstatinović.
Stranke ostavile građane na cedilu
Po njegovoj oceni, dominantno osećanje na skupu je bilo da su političke stranke ostavile građane na cedilu i da su odluke donošene samo u Beogradu i u centralama stranaka, bez obzira na to šta građani misle.
Konstantinović naglašava da će bez predstavnika građana korupcija biti još veća, da će bahata vlast biti još bahatija "ako nema nikakvu kontrolu u lokalnim Skupštinama opština".
Vladimir Pavlov, predstavnik novosadske organizacije "Sasvim druga priča", podseća u izjavi za Glas Amerike da odluka te organizacije da izađe na lokalne izbore u Novom Sadu datira dalje u prošlost od odluke dela opozicionih stranaka da izbore bojkotuju, i da ih ta odluka o bojkotu "ni po čemu ne obavezuje".
On smatra da izborni uslovi nisu ni gori, ni bolji nego što su bili na poslednjim izborima i naglašava da je lokalnu kampanju lakše voditi i lakše doći do ljudi.
"Ta vrsta blokade i loše situacije na nacionalnom nivou po pitanju medija i odnosa vladajuće koalicije prema oponentima, nije tako očigledna na lokalu i lakše se može anulirati", smatra on.
Pavlov, koji je kao i Konstantinović bio aktivista Otpora u vreme vladavine Slobodana Miloševića, a kasnije i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj tokom prethodne vlasti, naglašava da je "ova vlast došla na izborima" i da "treba da ode na izborima".
"Za mene je nezamislivo da ne postoji proevropska lista na izborima, ko god da je na vlasti. To je poražavajuće za nas koji planiramo da živimo ovde i podižemo decu", zaključuje Pavlov.
Ko je za jednoumlje
Na nedeljnom skupu, predstavnik čačanske organizacije "Čačak je naš" Dragan Bisenić rekao je da tema broj jedan nije da li izaći na izbore ili ne i upitao kome će se posle izbora običan građanin Čačka obratiti ako ne bude opozicije koja kontroliše vlast.
On je, uz ocenu da je to loše, rekao i da oni koji propagiraju bojkot žele jednoumlje i kao problem stranaka u bojkotu uočio to što se zalažu za bojkot samo da bi okončali vlast predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da će o pravcu Srbije odlučivati kasnije.
Na skupu je govorio i poslanik iz Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić koji je ocenio da u Srbiji "ne postoji više ništa što ne zavisi od političke volje" i da Srbija "mora da se vrati na put razvoja modernih evropskih država, što je put sa koga se skrenulo pre osam godina", kao i da gradjani očekuju da se za to bore političari kao izabrani predstavnici.
"Neke političke stranke traže da se gradjani bore umesto njih. Mislim da je to kukavički. Niko ne može da kaže da su izbori slobodni i fer, ali bez borbe se ništa neće promeniti", kazao je Đurišić.