Ukrajinski parlament usvojio je u četvrtak zakon koji će regulisati način na koji zemlja regrutuje nove vojnike, nakon višemesečnog odlaganja i nakon što je podneto na hiljade amandmana kako bi se ublažio prvobitni nacrt.
Poslanici su mesecima kočili donošenje zakona, za koji se očekuje da će biti nepopularan.
Zakon je podstaknut zahtevom vojne komande pod bivšim komandantom vojske Valerijem Zalužnim, koji je rekao da je Ukrajini potrebno do 500.000 novih regruta da bi pojačala redove vojske.
Iscrpljeni vojnici, na linijama fronta otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, nisu imali načina da se odmore, dok hiljade ukrajinskih muškaraca i dalje izbegavaju regrutaciju.
Zakon dovodi na snagu niz promena u sadašnjem sistemu širenjem ovlašćenja ukrajinskih vlasti da izdaju pozive na mobilizaciju koristeći elektronski sistem.
Aktuelni načelnik vojske Oleksandar Sirski i predsednik Zelenski su revidirali broj, rekavši da nije tako visok jer vojnici na frontu mogu da se rotiraju sa onima iz pozadine.
Otpuštanje Zalužnog sa funkcije je navodno bilo zbog pitanja mobilizacije.
Zelenski poziva na akciju u pružanju pomoći
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je u četvrtak na akciju u pružanju vojne pomoći njegovoj zemlji, posebno na nabavku sistema protivvazdušne odbrane, nakon noći ruskih vazdušnih napada za koje je ukrajinska vojska rekla da su izvršeni sa 42 projektila i 40 dronova.
"Ako ruske rakete i dronovi 'Šahed' nastave da udaraju ne samo na Ukrajinu, već i na odlučnost naših saveznika, to će predstavljati globalnu dozvolu za teror", rekao je Zelenski na društvenim mrežama.
"Potrebni su nam sistemi protivvazdušne odbrane i druga odbrambena pomoć, a ne samo zatvaranje očiju i duge rasprave".
Zelenski je rekao da su najnoviji napadi bili usmereni na oblasti Harkova, Kijeva, Zaporožja, Lavova i Odese.
"Ruski teroristi su ponovo gađali kritičnu infrastrukturu", rekao je Zelenski.
Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je protivvazdušna odbrana zemlje oborila 39 od 40 dronova i uništila 18 od 42 rakete.
Ukrajinski operater električne mreže Ukrenergo saopštio je da su u ruski udarima oštetili njihovi objekti u pet različitih regiona.
Oleh Sinjehubov, regionalni guverner Harkova, rekao je da je 10 projektila pogodilo grad Harkov, pri čemu su ruski napadi bili usmereni na energetsku infrastrukturu isključili struju za više od 200.000 ljudi.
Maksim Kozitski, regionalni guverner u Lavovu, prijavio je požare na gasnom postrojenju i trafostanici kao rezultat napada.
Guverner Odese Oleh Kiper takođe je prijavio požar u energetskom objektu koji su izazvali pali ostaci uništenih dronova.
Sa druge strane, rusko ministarstvo odbrane izvestilo je u četvrtak da je sprečilo ukrajinski napad sa 12 dronova koji su gađali više regiona.
Ministarstvo je saopštilo da su uništena tri drona iznad Kurska, tri iznad Tambova, dva iznad Belgoroda, dva iznad Mordovije i po jedan iznad Brjanska i Lipecka.
Ukrajina redovno gađa područja blizu granice između Ukrajine i Rusije, kao što su Belgorod i Brjansk. Udari na Mordoviju i Tambov spadaju među ređe napade ukrajinskih snaga mnogo dublje u rusku teritoriju.
Borelj poziva EU da ubrza vojnu pomoć: Ukrajina ne može da čeka
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj objavio je da je razgovarao telefonom s ukrajinskim ministarstvom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom o naporima EU da ubrza vojnu podršku Ukrajini, "posebno u sistemima protivvazdušne odbrane i municije".
"Obraćam se državama članicama EU kako bih ih pozvao da identifikuju pristupnu opremu koja je Ukrajini potrebna", naveo je je Borelj na platformi Iks.
Ocenio je da na narednom zajedničkom sastanku ministara spoljnih poslova i odbrane EU, 22. aprila, "moramo da se okupimo uz opipljive obaveze i akciju".
"Ukrajina ne može da čeka", naručio je Borelj.
Mirovna konferencija
Švajcarska je u sredu saopštila da će biti domaćin međunarodne konferencije na visokom nivou u junu sa ciljem da se okonča dvogodišnji rat Rusije protiv Ukrajine, ali je priznala da je malo verovatno da će se Rusija pridružiti mirovnom procesu.
Konferencija je zakazana za 15.-16. jun u letovalištu Burgenstok na jezeru u blizini Lucerna i mogla bi da privuče visoke zvaničnike iz desetina zemalja.
Švajcarski dnevnik Noje ciriher cajtung izvestio je da bi predsednik SAD Džo Bajden, ključni globalni podržavalac Ukrajine, mogao da prisustvuje, ali zvaničnici Bele kuće kažu da nije doneta odluka o tome koji američki zvaničnici mogu biti tamo.
Konferencija sledi plan koji su poslednjih meseci izneli Zelenski i švajcarski ministar spoljnih poslova Ignjacio Kasis. Najviši švajcarski diplomata rekao je da će više od 100 zemalja biti pozvano na konferenciju.
"Prva zemlja sa kojom smo razgovarali, posle Ukrajine, naravno, bila je Rusija, jer se mirovni proces ne može desiti bez Rusije, čak i ako je neće biti na prvom sastanku", rekao je Kasis novinarima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je prošle nedelje da bi bilo kakvi pregovori o okončanju borbi u Ukrajini mogli biti uspešni samo ako se uzmu u obzir interesi Moskve. On je švajcarsku rundu mirovnih pregovora nazvao varkom Zapada za prikupljanje šire međunarodne podrške Kijevu.
Zelenski je rekao u svom dnevnom obraćanju u sredu da Ukrajina mora biti u stanju da odbrani svoj vazdušni prostor, svoju zemlju i svoje vodene puteve kao deo pravednog okončanja rata. "Nemamo pravo na grešku u bilo kom od ovih aspekata", rekao je on. "Potreban je jasan stav sveta u vezi sa pravednim okončanjem ovog rata", rekao je ukrajinski lider.
