Ukrajina je u ponedeljak potvrdila da je tokom dvonedeljne kontraofanzive proterala ruske snage iz osmog sela u jako utvrđenom delu linije fronta na najdirektnijem putu ka obali Azovskog mora.
Ruski zvaničnik rekao je u nedelju da je Ukrajina preuzela kontrolu nad selom Pjatihatki u južnom regionu Zaporožja. Kasnije je rekao da ih je Moskva potisnula, a u ponedeljak ujutro je naveo da Ukrajina ponovo napada.
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar izjavila je da su ukrajinske snage ne samo ponovo zauzele Pjatihatki, već su napredovale i do sedam kilometara unutar ruskih linije za dve nedelje, zauzevši 113 kvadratnih kilometara teritorije.
"Tokom dvonedeljnih ofanzivnih operacija u pravcu Berdjanska i Melitopolja, oslobođeno je osam naselja", rekla je Malijar na Telegramu, govoreći o dva mesta na ruskoj okupiranoj obali.
Zauzimanje sela odražava sve veća postignuća Ukrajine, ali i izazov u probijanju linija koje je Moskva mesecima jačala. Međutim, Pjatihatki je značajan i zato jer se nalazi na oko 90 km od obale.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je napore trupa i rekao da će nastaviti razgovore sa zapadnim saveznicima kako bi im se što pre nabavilo oružje i municija.
"Naše trupe napreduju, položaj po položaj, korak po korak, mi idemo napred", rekao je on u nedelju uveče. "Glavna stvar je brzina snabdevanja".
Rusko ministarstvo odbrane je u ponedeljak saopštilo da su njihove snage osujetile pokušaj Ukrajine da zauzmu selo Novodonjeck u istočnoj Donjeckoj oblasti, jedno od područja na kojima je fokusirana kontraofanziva Kijeva.
Objavili su video na kome se vidi vojnik kako govori u, kako se navodi, zarobljenom tenku francuske proizvodnje. Kijev nije komentarisao snimak, a Rojters nije mogao da iz nezavisnih izvora proveri informacije sa ratišta.
Ukrajina je priznala napade duž nekoliko delova linije fronta od 1.000 km u svojoj dugo očekivanoj kontraofanzivi i pokušaju da ponovo zauzme 18 odsto svoje teritorije koju je okupirala Rusija.
Međutim, Kijev iz bezbednosnih razloga potiskuje informacija u sadašnjim i budućim bitkama. Analitičari kažu da glavna faza kontraofanzive tek treba da počne.
Čini se da su obe strane pretrpele velike gubitke u nedavnim borbama i obe saopštavaju da su izgubile manje vojnika od svojih neprijatelja.
"Neprijateljske ’talasaste‘ ofanzive dale su rezultate, uprkos ogromnim gubicima", rekao je ruski zvaničnik Vladimir Rogov na Telegramu izveštavajući o borbama u Pjatihatkiju.
Pregrupisavanje?
I dok Ukrajina sprovodi ono za šta zapadne vlade i analitičari kažu da su probni napadi kako bi testirala ruske snage, zvaničnici dve zemlje članice NATO rekli su da Moskva preraspoređuje neke od svojih snaga u pokušaju da predvidi gde će Ukrajina udariti.
Britanski i estonski obaveštajni zvaničnici rekli su da je Rusija pokrenula neke snage na istok duž linije fronta iz oblasti južno od reke Dnjepar, poplavljenih nakon uništenja ogromne brane hidroelektrane Kahovka 6. juna.
Estonija je saopštila da Ukrajinci metodično pristupaju kontraofanzivi.
"Nećemo videti ofanzivu u narednih sedam dana", rekao je u petak komandant Obaveštajnog centra estonskih odbrambenih snaga, pukovnik Margo Grosberg, prenosi estonski ERR.
Rusija i Ukrajina okrivljuju jedna drugu za rušenje brane. Poplave su uništile kuće i poljoprivredna zemljišta širom južne Ukrajine, duž obe strane linije fronta u oblasti Herson. Broj mrtvih porastao je na 52, a evakuisano je više od 11.000 ljudi.
Moskva i Kijev okrivljuju jedni druge za napad, dok je tim pravnih stručnjaka koji pomažu Ukrajini u istrazi rekao u petak da je "velika verovatnoća" da je rušenje brane izazvano eksplozivom koji su postavili Rusi.
Poplave su učinile svaki napad preko reke u toj oblasti izuzetno teškim, napisao je na Tviteru Majkl Kofman, vojni analitičar, iako bi to uvek bila rizična operacija.
Moskva odbija pomoć UN
Ujedinjene nacije su u nedelju saopštile da je Moskva odbila njihove zahteve da pomogne stanovnicima oblasti južne Ukrajine pod ruskom kontrolom, koji su pogođeni urušavanjem brane Kahovka, obećavajući da će nastaviti da se angažuju u traženju neophodnog pristupa.
"Pozivamo ruske vlasti da deluju u skladu sa svojim obavezama prema međunarodnom humanitarnom pravu", rekla je u nedelju koordinatorka UN za Ukrajinu Deniz Braun.
"Pomoć se ne može uskratiti ljudima kojima je potrebna. UN će nastaviti da čini sve što je u njenoj moći da dopru do svih ljudi — uključujući one koji pate zbog nedavnog uništenja brane — kojima je hitno potrebna pomoć za spasavanje života, bez obzira gde se nalaze", napomenula je.
Do sada je više od deset ljudi umrlo, dok se 31 osoba još vodi kao nestala nakon poplava izazvanih uništenjem brane, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova. Skoro 900 domova je i dalje pod vodom, a više od 3.600 ljudi je evakuisano. Rušenje brane na hidroelektrani poplavilo je ogromna područja i stvorilo teške uslove za hiljade ljudi koji su ostali bez krova nad glavom ili bez vitalnih usluga.
"Najverovatniji uzrok urušavanja" ukrajinske brane Kahovka, prema izveštaju Njujork tajmsa, bilo je postavljanje eksploziva u prolaz ili u galeriji objekta, za koji je list navodi da, "prolazi kroz betonsko srce strukture".
Procena "Tajmsa" je zasnovana na ekspertizi "dva američka inženjera, stručnjaka za eksplozive i ukrajinskog inženjera sa velikim iskustvom u radu brane".
Veliki gubici na obe strane tokom vikenda
Rusija i Ukrajina izvestili su tokom vikenda o teškim borbama i velikom broju vojnih žrtava, prema izveštajima britanskih obaveštajnih službi u nedelju.
Ukrajinski borci pokušavali su da odbiju ruske snage sa okupiranih područja, rekli su britanski zvaničnici u nedelju. Gubici snaga Rusije su verovatno na najvišem nivou od vrhunca bitke za Bahmut u martu, saopštili su britanski vojni zvaničnici u svojoj redovnoj proceni.
Prema britanskim obaveštajnim službama, najžešće bitke vode se u jugoistočnoj pokrajini Zaporožja, oko Bahmuta i dalje na zapadu u istočnoj ukrajinskoj pokrajini Donjeck. Prema britanskim podacima, Ukrajina je "napravila mali napredak", ali su ruske snage sprovodile "relativno efikasne odbrambene operacije" na jugu Ukrajine.
Ukrajinska vojska je u nedelju ujutro saopštila da je Rusija u poslednja 24 sata izvela 43 vazdušna udara, četiri raketna udara i 51 napad iz višecevnih raketnih bacača.
Portparol ukrajinskih vazduhoplovnih snaga Jurij Ihnat rekao je u nedelju da su ukrajinske snage pogodile rusko skladište municije u selu Partizani u južnoj Hersonskoj oblasti. Partizani se nalazi blizu administrativne granice sa susednom Zaporiškom oblašću, 45 kilometara zapadno od Melitopolja, koji je pod ruskom okupacijom.
Tokom svog noćnog video obraćanja u nedelju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je ukrajinskim vojnicima i vazduhoplovstvu na odbrani zemlje. "Naše trupe napreduju, položaj po položaj, korak po korak, mi idemo napred", rekao je on.
Zelenski je rekao da je Tavrija, ili južni front, "najbrutalniji" i izrazio zahvalnost vojnicima koji se bore tamo i drugde. Ukrajinski vojni zvaničnici su izvestili o napretku trupa na južnom frontu.
Zelenski je pohvalio ukrajinske snage za njihovo "veoma efikasno" odbijanje neprijateljskih napada u blizini Avdijevke, jednog od centara borbi na istoku. Tokom protekle dve nedelje, ukrajinski borci su napredovali oko jednog kilometra oko grada, rekao je načelnik vojne uprave u Avdijevki na nacionalnoj televiziji.
Mirovna inicijativa
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da svi mirovni pregovori između Ukrajine i Rusije moraju biti "pravedni", da bi bili održivi. "Mir ne može značiti zamrzavanje sukoba i prihvatanje sporazuma koji diktira Rusija", rekao je Stoltenberg nemačkom listu Velt am Sontag u nedelju. Šef NATO je dao ove komentare nakon što je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa rekao u Kijevu: "Mir se mora postići diplomatijom što je pre moguće".
Stoltenberg je takođe rekao: "Samo Ukrajina sama može da definiše prihvatljive uslove" za mir. "Moramo da se uverimo da kada se ovaj rat završi, postoje kredibilni sporazumi za bezbednost Ukrajine, tako da Rusija ne može ponovo da se naoruža i napadne i da se ciklus ruske agresije prekine".
Lideri sedam afričkih zemalja posetili su Ukrajinu i Rusiju prošle nedelje da bi predložili mirovnu inicijativu. Međutim, otišli su praznih ruku. I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin odbacili su mirovni plan.
Putin je odbio plan zasnovan na prihvatanju međunarodno priznatih granica Ukrajine, dok je Zelenski rekao da bi bilo kakvi mirovni pregovori pretpostavljali povlačenje snaga Moskve sa okupirane ukrajinske teritorije.
Posle posete Kijevu u petak, afrička delegacija se sastala sa Putinom i rekla mu da rat šteti celom svetu. U afričkoj delegaciji bili su predstavnici Komora, Republike Kongo, Egipta, Senegala, Južne Afrike, Ugande i Zambije.
Rusija je nedavno nagovestila da neće obnoviti Crnomorsku inicijativu za izvoz ukrajinskog žita, postignutu uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske prošlog jula. On je rekao da je Zapad povukao svoja obećanja da će olakšati sposobnost Rusije da izvozi svoje poljoprivredne proizvode.
Bajden o članstvu Ukrajine u NATO
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u subotu da njegova administracija neće "olakšavati" Ukrajini ulazak u NATO. Prošle nedelje je nagovestio da je otvoren za ideju da odustane od zahteva da Ukrajina izvrši iste vojne i demokratske reforme koje svi kandidati moraju da ispune pre nego što budu razmatrani za članstvo u NATO.
Ali kada su ga u subotu pitali da li će put Ukrajine ka pridruživanju transatlantskom savezu biti olakšan, Bajden je odgovorio - ne. "Zato što moraju da ispune iste standarde. Dakle, nećemo to učiniti lakšim", rekao je on.
Putin je u petak upozorio da postoji "ozbiljna opasnost" da bi vojna alijansa NATO mogla biti dalje uvučena u ruski rat protiv Ukrajine.
On je taj komentar dao na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, gde je promovisao rusku ekonomiju uprkos teškim međunarodnim sankcijama uvedenim zbog ruske invazije na Ukrajinu.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Rojters, Asošijeted pres i Agencije Frans pres.
