Startujući motor svog ostarelog čamca, Aleksij Kovbasjuk juri iz Hersona prema adi na reci Dnjepar, gde je nasukanim Ukrajincima očajnički potrebna pomoć - ili da pobegnu.
Ruske trupe su se prošlog meseca povukle iz južnog grada Hersona na drugu stranu Dnjepra, ali su njihovi snajperi i artiljerija i dalje postavljeni duž široke reke, što je čini novom linijom fronta.
Četrdesetsedmogodišnjeg Kovbasjuka brine to što je ugroženim stanovnicima izolovanim na rečnim ostrvima, sivoj zoni u kojoj Ukrajinci ili očajnički žele da se izvezu ili traže još potrepština, potrebna njegova pomoć.
"Neki od ovih ljudi nisu napustili svoje dače (vikendice) otkako je Herson oslobođen. Treba im hleb“, rekao je Kovbasjuk novinarima AFP-a, sedeći u svom čamcu, umotan u crveni šal i sa šeširom usled hladnoće.
Prelaz, dok sneg pada, kratak je, ali opasan.
"Na čamcu sam dobio dve rupe od metka... odmah pošto su ruski vojnici pobegli na drugu stranu", rekao je građevinski radnik.
Rusko granatiranje promašilo je njegov čamac za samo metar prošle nedelje na redovno ciljanoj industrijskoj obali južno od grada Hersona, gde je bio smešten njegov čamac.
Njegovo odredište jednog dana ove nedelje bilo je ostrvo Potemkin, osam kilometara dugo i četiri kilometra široko, odmah nizvodno od grada Hersona.
Parče zemlje okruženo ledenim strujama zahvaćeno je intenzivnim granatiranjem. Od nekoliko stotina malih letnjikovaca na ostrvu, samo nekoliko njih je još naseljeno.
Kovbasjuk je ipak odlučan da donese hranu onima koji žele da ostanu i da evakuiše druge na novooslobođenu zapadnu obalu.
Ledeni vetrovi udaraju u čamac, a ledena voda prska preko njega 40 minuta dok Kovbasjuk ne stigne i sretne Aleksandra Sokolika, 64-godišnjeg penzionera, koji takođe prevozi ljude na kopno.
"Oleksije, brate! Tako sam srećan što te vidim!", kaže penzioner grleći prijatelja na pontonu pored jedne dače.
Ostrvo je nekada bilo oaza mira, nedaleko od Hersona.
Ali to je bilo pre ruske invazije u februaru i lakog zauzimanja Hersona od strane ruskih snaga ubrzo posle toga.
Borbe su eskalirale u septembru dok su ukrajinske trupe osvajale teritoriju. Sada postoji nemilosrdna unakrsna vatra preko reke.
"Situacija je sada bolja u Hersonu. Imaju struju. Ovde nemamo struje nedelju dana", rekao je Sokolik.
"I svaku noć provodimo pod granatiranjem. S leva na desno, s desna na levo, samo leti iznad nas".
Olga Špinjova, sa elegantnim ljubičastim šeširom i u zimskom kaputu, napušta ostrvo kako bi ostala kod sestre u Hersonu.
"Tamo će biti bolje nego u mom stanu u zgradi bez vode, grejanja i struje", rekla je ona hodajući sa svojim psom Tošom i dve male torbe u ruci.
Ona je za AFP rekla da je odlučila da napusti ostrvo posle hitnih molbi svoje ćerke i obaveštenja da je njen dom granatiran.
"Imala sam sreću da sam tada bila u kući svoje ćerke. To mi je spasilo život. Moja ćerka je pozvala i rekla: 'Morate da odete!'", rekla je Špinjova za AFP.
Vlasti su najavile evakuaciju civila trajektom između 3. i 5. decembra, ali do nje nikada nije došlo.
"Ne možemo da organizujemo redovan transport na reci. Okupatori nam nisu dozvolili", rekao je regionalni guverner Jaroslav Januševič za AFP.
"Nažalost, ne možemo da garantujemo bezbednost ljudi", rekao je on.
Na povratku za Herson sa troje ukrcanih ljudi, projektil je pao tačno ispred Sokolikovog čamca.
"Nemam pojma odakle je došao", rekao je on za AFP u šoku.
