Ruski predsednik Vladimir Putin dobio je snažnu podršku Irana svojoj vojnoj kampanji u Ukrajini, dok je vrhovni poglavar ajatola Ali Hamenei izjavio da se Zapad protivi "nezavisnoj i snažnoj Rusiji".
Hamanei je izjavio da bi Rusija, da nije poslala trupe u Ukrajinu, kasnie bila napadnuta od strane NATO-a, što je izjava koja odgovara Putinovoj retorici i odražava sve bliže veze Moskve i Teherana, dok se obe zemlje bore sa teškim posledicama zapadnih sankcija. NATO saveznici su ojačali vojno prisustvo u istočnoj Evropi i pružaju Ukrajini oružje da bi joj pomogli da odgovori na ruski napad.
“Da je put ostao otvoren za NATO, on ne bi priznao nikakve granice", rekao je Hamenei Putinu. Da Moskva nije prvo reagovala, dodao je, zapadni savez bi "vodio rat" da vrati pod kontrolu Kijeva Krimsko poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014.
Putinova poseta Teheranu je njegova prva poseta nekoj zemlji van područja bivšeg Sovjetskog Saveza, od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
U Teheranu, Putin se takođe prvi put od početka invazije direktno sastao sa liderom jedne NATO članice, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, da bi razgovarali o sporazumu o nastavku izvoza žita iz Ukrajine, kao i miru u Siriji.
Poseta ruskog lidera, samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden posetio Izrael i Saudijsku Arabiju, šalje snažnu poruku Zapadu o planovima Moskve da izgradi jače bliže strateške veze sa Iranom, Kinom i Indijom u vreme zapadnim sankcija.
"Kontakt sa Hameneijem je veoma važan", rekao je novinarima u Moskvi Juri Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku. "Dijalog pun poverenja razvija se među njima po najvažnijim pitanjima sa bilateralne i međunarodne agende."
"Po većini pitanja, naše pozicije su bliske ili identične."
Dve zemlje pod sankcijama
Za Iran, koji takođe trpi posledice zapadnih ekonomskih sankcija i u sporu je sa Sjedinjenim Državama zbog svog nuklearnog programa i niza drugih pitanja, Putinova poseta se događa u pravom trenutku.
Njegovi verski lideri žele da ojačaju strateške odnose sa Rusijom dok se uz podršku Sjedinjenih Država pomalja arapsko-izraelski blok na Bliskom istoku koji bi mogao da promeni ravnotežu moći u regionu, na štetu Teherana.
"Imajući u vidu razvoj geopolitičkih veza posle rata u Ukrajini, Teheran nastoji da osigura podršku Moskve u konfrontaciji sa Vašington i njegovim regionalnim saveznicima", izjavio je jedan visoki iranski zvaničnik koji je želeo da ostane neimenovan.
Ohrabren zbog visokih cena nafte od početka rata u Ukrajini, Iran se nada da uz podršku Rusije može da izvrši pritisak na Vašington da ponudi ustupke za obnavljanje nuklearnog sporazuma iz 2015.
Međutim, sve veće okretanje Rusije ka Pekingu proteklih meseci je značajno smanjilo iranski izvoz sirove nafte u Kinu - što je značajan izvor prihoda za Teheran od kada je bivši američki predsednik Donald Tramp ponovo uveo sankcije 2018.
Sirija i Ukrajina
Rusija, Ukrajina, Turska i UN trebalo bi da tokom nedelje potpišu sporazum o nastavku isporuka žita iz Ukrajine preko Crnog mora.
Portparol UN Farhan Hak rekao je novinarima u ponedeljak da je došlo do postepenog napretka u pregovorima između Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija, ali da "u ovom trenutku nema šta da objavi." Dodao je da je generalni sekretar Antonio Gutereš spreman da otputuje za Istanbul ako bude potrebno da se zaključi sporazum.
Visoko na dnevnom redu trilateralnih razgovora u kojima učestvuje i Turska su pokušaji da se smanji nasilje u Siriji, gde je Erdogan zapretio da će pokrenuti nove vojne operacije kako bi proširio 30 kilometara duboke "bezbedne zone" duž granice. I Moskva i Teheran se protive takvom eventualnom potezu Turske.
"Očuvanje teritorijalnog integriteta Sirije je veoma važno, a bilo koji vojni napad u severnoj Siriji bi definitivno naudio Turskoj, Siriji i celom regionu, i išao u prilog teroristima", rekao je Hamenei Erdoganu.
Erdogan je izjavio da je terorizam i dalje zajednički problem i pretnja Irana i Turske, te da dve zemlje treba da nastave da vode bitku protiv svih pretnji, uključujući kurdske borce u Turskoj, Siriji i Iranu koje Ankara smatra teroristima.
U eventualnoj turskoj operaciji u Siriji bila bi napadnute kurske Jedinice za narodnu odbranu (YPG), ključni deo Sirijskih demokratskih snaga (SDF) koje podržavaju Sjedinjene Države, a koje kontrolišu velike delove severne Sirije i Vašington ih smatra značajnim saveznikom protiv Islamske države.
Visoki turski zvaničnik je izjavio da će se o planiranoj operaciji Turske razgovarati u Teheranu, kao i izveštajima da ruske i kurdske snage zajedno operišu u nekim delovima Sirije.
Rusija i Iran su najjači saveznici sirijskog predsednika Bašara al-Asada, dok Turska podržava pobunjenike protiv Asada.
Putin, koji ove godine puni 70 godina, proteklih godina je retko putovao u inostranstvo, prvo zbog pandemije kovida a zatim i krize u Ukrajini. Njegova poslednja poseta nekoj zemlji van područja bivšeg Sovjetskog Saveza bila je poseta Kini u februaru.