Linkovi

"Privođenje antivaksera neće nikog naterati da se vakciniše"


Protest protiv pandemijskih mera u Beogradu, 20. mart 2021.

Pet osoba, među kojima je i doktorka i predsednica pokreta "Živim za Srbiju" Jovana Stojković, saslušano je zbog širenja lažnih vesti o vakcinaciji i koronavirusu i izazivanja panike, a potom i pušteno da se brani sa slobode. Iako je nesporno da u pandemiji treba sprečiti širenje lažnih vesti koje mogu ugroziti ljudsko zdravlje, pitanje je da li će privođenjem antivaksera država ubediti skeptične građane da se vakcinišu, ili je takav potez kontraproduktivan?

Specijalistikinja psihijatrije Jovana Stojković je među glavnim promoterima teorija zavere o Kovidu 19 na internetu. Ali, nije i jedina zdravstvena radnica koja relativizuje opasnost od zaraze i bezbednost vakcina, što dodatno poktrepljuje sumnju običnog sveta.

"Jako je poražavajuće da zdravstveni radnici govore takve stvari, počinjem da se pitam da li smo mi završili iste škole...Ako govorimo o široj populaciji, oni nemaju medicinsko obrazovanje i prosto je, da kažem, pogrešno osuđivati narod ako ne želi da se vakciniše, ima dilemu ili neki strah, taj strah dolazi od informacija koje šire ljudi iz zdravstva", kaže za Glas Amerike doktorka Tatjana Vešović, članica Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku s kraja 2020, trećina građana Srbije ne veruje u postojanje pandemije, a analiza BIEPAG-a pokazala je da je većina stanovnika Zapadnog Balkana protiv vakcinacije.

Verovanje u teorije zavere je odraz nepoverenja u sistem, kaže socijalni psiholog i profesof na beogradskom Filozofskom fakultetu Dragan Popadić.

"Kada kažemo sistem, to nije samo svet visoke politike, nego i nauke, svega onoga što se ljudima oficijelno predstavlja kao slika realnosti. U mnogo situacija, ta slika realnosti za običan svet, kao u matriksu, počinje da pokazuje neke svoje rupe i onda ko posumnja na jednom mestu, vrlo lako može da posumnja da i u drugim oblastima sistem radi protiv njega. I da je on kao mali ugrožen čovek žrtva sistema i da mu jedino preostaje, što antivakseri rade, da se što bolje organizuju i šire te informacije dalje".

Može li privođenje onih koji šire sumnju u vakcine ubediti nekoga da se vakciniše?
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:01 0:00

Zato je, smatra Popadić, privođenje antivaksera kontraproduktivno.

"Ta antivakcinaška priča nije toliko priča o rizicima od vakcine koja nije detaljno ispitana... Priča ide od toga da postoje grupe u svetu ili kod nas koje su zainteresovane da manipulišu ljudima i tu postoji ta rezervisanost i strah od sistema. Ako se te priče šire, sistem koji na te priče reaguje hapšenjima, pretresima, ukidanjima Fejsbuka, samo potvrđuje te priče. Ljudi koji imaju tu vrstu paranoičnog straha i gledanja na svoju državu, Krizni štab, političare, koju god grupu, taj strah neće nestati i nikoga neće naterati da se vakciniše".

Ali, nije samo delovanje antivaksera uzrok tome što građani zaziru od vakcinacije, smatra Popadić. Veći udeo ima zvanična verzija koju su nadležni u prvi mah predstavili javnosti, a koja se i danas provlači po medijima – da bolest nije ozbiljna. Među lekarima koji promovišu stavove slične privedenim antivakserima je i nekadašnji član Kriznog štaba, dečji pulmolog Branimir Nestorović, koji i danas često gostuje na pojedinim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. On je na početku pandemije izjavio da je koronavirus "najsmešniji virus u istoriji" i da žene mogu "u šoping u Italiju".

"Oni moraju da eksplicitno demantuju sami sebe, da demantuju lekare koji su neprestano bili na nacionalnim televizijama i pričali upravo ovu priču koja je sada proglašena opasnom pričom", isitče Popadić.

Kako ubediti skeptične građane da prime vakcinu?

Doktorka Tatjana Vešović smatra da o vakcinaciji treba da govore isključivo lekari, oni koji su preležali virus ili oni koji su primili vakcinu, a ne političari.

Takođe, ističe da treba otvoreno reći da nisu poznati svi rizici i eventualne komplikacije, kao ni koristi od vakcina, jer pandemija traje svega godinu dana, ali da nema drugog načina da se spreči zaražavanje.

"Da se objasni i javnosti kaže da vakcina može da dovede i do kompliakcija, čak i možda, kako kažu do oboljevanja. Vakcinom ne možete da budete ni 100 posto zaštićeni, jer svako ko primi vakcinu, njegov odgovor će biti različit, kod nekoga će biti burniji, kod nekoga ga neće ni biti. Ali, prva stvar jeste da ćete, ako ste vakcinisani, prvo biti vi zaštićeni da ne možete da obolite, ili ako čak i obolite, da će klinička slika biti blaga, da neće doći do smrtnog ishoda. Drugo, nećete širiti virus, to je jako važno. Znači, to je 15 rečenica koje treba da se vrte na svim nacionalnim televizijama".

U Srbiji je, posle prvobitnog masovnog odziva, opalo veliko interesovanje za vakcinaciju, a ponuda vakcina prevazilazi potražnju – pa su vakcinu, kojoj je isticao rok, primili i građani iz regiona.

Prema aktuelnim podacima, dato je skoro 2,5 miliona doza vakcina. Obe doze primilo je više od milion građana, a plan imunizacije predviđa da se ove godine vakciniše 20 odsto populacije - 1,75 miliona ljudi.

XS
SM
MD
LG