Cena nafte na svetskom tržištu je na kratko dostilga svoj maksimum u protekla četiri meseca kada je Iran raketama gađao baze sa američkim vojnicima u Iraku, ali je opet pala posle obraćanja predsednika Trampa koji je nagovestio da će dalje vojne ackije biti limitirane.
Cena nafte je u proteklih 12 meseci porasla za 25 odsto zbog rastućih tenzija na Bliskom istoku. Investitori su čekali da vide kako će potencijalna eskalacija uticati na proizvodnju nafte, kaže analitičar Mark Hemrik.
“Mislim da je tržište oprezno reagovalo na ove događaje i da je postojao strah od eskalacije, ali da se istovremeno znalo da se do sada nije desilo ništa što je moglo da promeni pravac bilo svetske, bilo američke ekonomije".
Stručnjaci koji prate tržište kažu da postoji jedan faktor koji je doprineo stabilnosti cene nafte, bez obzira na globalna politička dešavanja.
“SAD su promenile kompoziciju na globalnom tržištu nafte time što su postale veliki proizvođač i izvoznik nafte koja se dobija iz škriljaca. Mislim da investitori sada znaju da globalna ponuda sirove nafte ne može mnogo da se promeni”, kaže Hemrik.
Da li će potrošači u SAD osetiti potrese na tržištu na Bliskom istoku?
Iako su SAD najveći proizvođač nafte na svetu sa udelom na tržištu od 18 odsto, investitori brinu da bi tenzije na Bliskom istoku mogle da utiču na cenu nafte.
“Naftom se trguje globalno. Iako SAD imaju nafte u izobilju, američki potrošači bi osetili kada bi se desila ozbiljna eskalacija na Bliskom istoku”, kaže Helima Kroft iz organizacije "Kapital Markets".
Iranska pretnja da će odgovoriti Americi takođe je pojačala strahovanja od sajber napada ili potencijalnog udara na postrojenja za proizvodnju nafte na Bliskom istoku. U tom regionu se proizvodi oko 30 odsto svetskih zaliha nafte, a postoje i dodatni kapaciteti koji se mogu upotrebiti u slučaju smanjenja proizvodnje u drugim regionima.
“Saudijska Arabija je zemlja koja ima najveće kapacitete za proizvodnju nafte. Zvanično imaju kapacitet da dnevno proizvedu 12 i po miliona barela nafte, iako sad proizvode manje od 10. I druge članice OPEK-a poput Kuvajta i Ujedinjenih arapskih emirata takođe imaju svoje kapacitete”, kaže Kroft.
Proizvođači nafte se nadaju da će uspeti da izbegnu bilo kakve prekide u snabdevanju, jer bi to moglo da naškodi globalnom ekonomskom rastu.