Organizacija koja je pomagala u pronalaženju nestalih u balkanskim konfliktima devedesetih proširila je svoje delovanje na rešavanje slučajeva nestalih ljudi širom sveta. Međunarodna komisija za nestale osobe, sa sedištem u Holandiji, koristiće modernu DNK tehnologiju kako bi identifikovala tela i obezbedila zaključenje slučajeva porodicama nestalih. Laboratorijske analize takođe će se koristiti u pravne svrhe i kako bi se podneli zahtevi za obeštećenja.
Milioni ljudi širom sveta prijavljeni su kao nestali, od toga jedan million u Iraku, desetine hiljada u Siriji i mnogi drugi u rizičnim oblastima Libije, Kolumbije, Meksika i Filipina. Veliki broj ljudi nastao je i tokom prirodnih katastrofa.
Međunarodna komisija za nestale osobe u Hagu pomogla je Ingrid Gudmudson iz Švedske prilikom identifikacije njene trudne ćerke i jednogodišnje praunuke koje su poginule u cunamiju koji se 2004. godine dogodio na Indijskom okeanu. One su nestale nakon sto je snažna oluja pogodila odmaralište na Tajlandu.
“Bilo je veoma, veoma važno za mene, a mislim i za sve one čiji su članovi porodice boravili tamo. Kada ne znate gde se nalaze i jednostavno su nestali vi u vašoj glavi uvek imate neku nadu, iako vam razum govori da je to nemoguće. Ipak, poslednju stvar koju izgubite je nada i mislim da je to veoma, veoma važno prilikom njihovog pronalaska”
Organizacija koja je uspostavljena nakon masakra u Srebrenici 1995. godine u Bosni I Hercegovini otvorila je novo svetsko sedište u Holandiji, odakle će preuzimati slučajeve širom planete. Direktorka Ketrin Bomberger kaže da je njihova uloga i pomaganje žrtvama zlostavljanja i nasilja.
“Biti u mogućnosti da dođete ovde u Hag i uverite se da sve vlade priznaju da postoje hiljade, ako ne i milioni nestalih osoba širom sveta tokom konflikta, zloupotrebe ljudskih prava, u prirodnim katastrofama, trgovini ljudima, ropstvu, neregularnoj migraciji ili iz bilo kog razloga koji je protiv nečije volje je veliki korak za sve nas."
Naučnici koji rade u međunardonoj komisiji tvrde da su nove tehnologije do te mere rafinirane da je potreban i najmanji uzorak DNK iz kosti kako bi se identifikovalo telo.
"Ono što radimo je da unakrsno upoređujemo prema uzorcima porodice u ovim masivnim bazama podataka. Dakle, radimo poređenje srodstva u širokim razmerama tako što uklapamo podatke sa sledećim najbližim rođakom”, objašnjava Rene Hjuel iz laboratorije ICMP.
Aktivista za ljudska prava nada se da će laboratorija u Hagu pomoći da se počinioci ratnih zločina izvedu pred lice pravde.
“Svako buduće poravnanje mora da donese pravdu i rasvetli sudbinu nestalih ljudi jer su porodice tih ljudi učesnici u svakom budućem ishodu. Međunarodna zajednica je započela vrlo efikasno, što će biti veoma korisno za budućnost i podršku, a u prilog toga ide i sama činjenica da su rasvetljene sudbine mnogih nestalih osoba", kaže sirijski izbeglica i aktivista Muhamad Abulhusn.
Od kada je nastala, 1995. godine, Međunarodna zajednica za nestale osobe identifikovala je 20,000 preostalih slučajeva nestalih osoba i pružila dokaze u 30 krivičnih suđenja.