Stotine migranata probile su kordon mađarske policije u prihvatnom centru Reske u blizini granice sa Srbijom, a zatim izašle na autoput koji vodi prema Budimpešti i počele da pešače ka madjarskoj prestonici. Neke od izbeglica policija je nešto kasnije zaustavila i vratila u Reske. Ubrzo posle incidenta, mađarski ministar odbrane Čaba Hende podneo je ostavku, pošto mu je - kako prenose agencije - zamereno zbog kašnjenja gradnje ograde na granici sa Srbijom.
Stotine migranata počele su da trče iz svojih šatora preko otvorenog polja ka obližnjem autoputu, a mađarska policija u početku nije mogla da zaustavi njihov nalet. Mnogi od migranata sa sobom su vodili bebe i malu decu. Oko pet kilometara dalje, policija je sustigla deo migranata i neke od njih vratila u Reske. Međutim, tri stotine ljudi su uspele da se domognu autoputa i počele da pešače prema Budimpešti, što je putovanje od oko 170 kilometara.
Na železničkoj stanici Keleti u Budimpešti, mađarska policija je sprečila veliki broj izbeglica da se ukrca u vozove ka Austriji i Nemačkoj, uz obrazloženje da to radi u interesu bezbednosti. Neke od izbeglica takođe su bile odvojene od ostalih putnika, a rečeno im je da mogu da se ukrcaju samo u poslednje vagone.
Ipak, hiljade migranata su u protekla 24 sata uspela da uđu u Nemačku, navodi policija u Minhenu, gde je tokom jučerašnjeg dana stiglo oko 5.000 ljudi koji traže azil.
“Sve je drugačije, mnogo je bolje u Nemačkoj. Ljudi će da vam priteknu u pomoć, građani čine da se osećamo dobro, daju nam sve što mogu”, kaže jedan građanin Sirij, koji nije želeo da otkrije svoje ime.
U međuvremenu, vlasti u Makedoniji se pripremaju za dolazak desetina hiljada novih izbeglica, od kojih se oko 15.000 ljudi trenutno nalazi na grčkom ostrvu Lezbos, gde je situacija, prema oceni vlasti, “na ivici eksplozije”. Stotine ljudi čekaju u redovima da se registruju u skladu sa novim procesom, koji su uspostavile grčke vlasti u saradnji sa UNHCR-om.
“Prvo morate da izvadite papire, pre nego što uzmete kartu za putovanje. Ali bez papira ne možemo da uzmemo taksi, sobu u hotelu, ništa ne možemo”, objašnjava Mohamed Nadjar, izbeglica iz Sirije.
Radnici UN-a u kampu na granici Makedonije i Grčke kažu da je u protekla 24 sata stiglo blizu 4.000 izbeglica.
“Čuli smo da na grčku granicu trenutno stiže oko 20 autobusa, tako da će oni uskoro stići ovde. Znamo da će grčke vlasti evakuisati ostrvo Lezbos, tako da će narednih dana ovde doći približno 23.000 izbeglica, koje se transportuju sa Lezbosa”, saopštila je Aleksandra Krause iz UNHCR-a.
EU se sprema da objavi predlog, prema kojem bi 160.000 izbeglica bilo raspoređeno u zemljama članicama, i to koristeći sistem obaveznih kvota.
Kako je najavljeno, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker trebalo bi da najavi da će Nemačka primiti novih 31.000 migranata, Francuska 24.000, a Španija 15.000 ljudi.
Zamenik nemačke kancelarke Sigmar Gabrijel juče je izjavio novinarima da njegova zemlja ima kapacitet da primi čak 500.000 izbeglica godišnje u narednih nekoliko godina. Nemačka je prethodno saopštila da ove godine očekuje da primi 800.000 izbeglica.
Britanija, koja je prvobitno odbijala da poveća prijem migranata, promenila je politiku pod pritiskom javnog mnjenja, užasnutog prizorima stradanja izbeglica.
Premijer Dejvid Kameron je juče objavio da će Britanija u narednih pet godina prihvatiti do 20.000 izbeglica iz izbegličkih kampova u blizini Sirije. Na današnjoj sednici britanskog parlamenta, opozicioni Laburisti apelovali su na vladu da učini još više.
“Kriza je u toku, sada. Nije dovoljno da pomognemo 4.000 izbeglica ove godine. 4.000 u poređenju sa 24.000 u Francuskoj, stotinama hiljada u Nemačkoj, 4.000 u poređenju sa našom populacijom od 60 miliona… mi možemo bolje od toga”, kaže Ivet Kuper, sekretarka za unutrašnje poslove britanske vlade u senci.
A specijalni predstavnik UN za međunarodne migracije Piter Sautlend danas je kritikovao međunarodnu zajednicu, posebno zemlje Bliskog istoka, što ne ulažu dovoljno napora da pomognu.
“U situaciji kada neke zemlje uopšte ne primaju izbeglice, uključujući i izvestan broj arapskih zemalja u neposrednom susedstvu, ili dok druge smatraju da je finansijski doprinos najviše što mogu da učine u ovoj užasnoj situaciji, moram da kažem da, po mom mišljenju, to nije dovoljno”, rekao je Sautlend.
Za to vreme, u Moskvi, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Evropa i zapad treba da budu odgovorni za rešavanje migrantske krize budući da ju je, kako je rekao, izazvala – njihova politika.
