Linkovi

Merkel osvojila četvrti kancelarski mandat na nemačkim izborima


Liderka Hriščansko-demokratske unije (CDU) i nemačka kancelarka Angela Merkel reaguje nakon objavljivanja prvih rezultata anketa nakon nemačkih opštih izbora u Berlinu, 24. septembra 2017.

Angela Merkel osvojila je u nedelju četvrti uzastopni mandat kancelara na saveznim izborima, čiji se ishod činio neizbežnim od početka kampanje pre tri meseca. Ali, njena vladajuča Hrišćansko-demokratska unija (CDU) dobila je manji udeo glasova nego što je predviđano, a nemački kontroverzni desni populisti obezbedili su više glasova nego što su kazivale predizborne ankete.

Inače pouzdane projekcije, bazirane na posmatranju izlaznosti, ubrzo nakon zatvaranja glasačkim mesta u 18 sati dale su Merkelovoj vladajućoj CDU i njenoj bavarskoj sestrinskoj partiji, Hrišćansko-socijalnoj uniji, 32,5 odsto glasova, stavljajući je na stazu koja će je odvesti i društvo jedina tri posleratna kancelara koja su izabrana po četvrti put.

Prema anketama, očekuje se da CDU/CSU osviji između 36 i 39 odsto glasova.

Galerija: Nemačka glasa

Sa manjim broje glasova CDU-a i većim uspehom od očekivanog nemačke kontroverzne desničarske populističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD), pobeda Merkelove verovatno je slatko-gorka.

U intervjuu za Vašington post u nedelju, kolider AfD-a, Aleksander Gauland, rekao je da su prognoze njegove partije popravljene zahvaljujući Merkelovoj poltici otvorenih vrata za ratne izbeglice sa Bliskog istoka, 2015.

Arhiva - Kandidati i kolideri AfD-a, Aleksander Gauland i Alis Vajdel na konferenciji za štampu u Berlinu, Nemačka, 18. septembra 2017.
Arhiva - Kandidati i kolideri AfD-a, Aleksander Gauland i Alis Vajdel na konferenciji za štampu u Berlinu, Nemačka, 18. septembra 2017.

"'Izbeglice su dobre' politika Angele Merkel otuđila je mnoge ljude, mnoge glasače, kao što ste mogli videti na demonstracijama protiv Merkelove. Mi ih zovemo 'Merkel muss weg' ili 'Merkelova mora da ode'", rekao je.

Upitan o talasu ekstremističkog nasilja protiv manjinskih grupa u Nemačkoj, Gauland je rekao: "Nemamo mi ništa sa ekstremizmom. Nemamo ništa sa nasiljem protiv ljudi".

Ali, kritičari optužuju AfD za omogućavanje kuće za neonaciste i druge ekstremiste.

Pojava AfD-a kao parlamentarne snage iskomplikovaće Merkelin izbor koalicionih partnera. Ona miože odlučutu da isključi poziv socijaldemokratama da ponovo budu manjinski partner u vlasti kako bi izbegla da AfD bude zvanična opozicija u Bundestagu, kažu insajderi u CDU. Obeležavanje AfD-a kao zvanične opozicije dalo bi toj stranci parlamentarne privilegije koje bi im druge partije radije uskratile.

To bi moglo da je natera da se okrene ponovo oživelim Slobodnim demokratama, koji nisu uspeli da uđu u Bundestag 2013. i Zelenima kroz aranžman kojem je već dat nadimak "Jamajkanska koalicija" zbor kombinacije partijskih boja i sličnosti sa zastavom Jamajke.

Obe stranke nedavno su formirale koaliciju sa CDU na regionalnom nivou, ali Slobodne demokrate protive se većim političkim integracijama unutar EU i centralizaciji, nešto što Merkelova podržava. Njihov lider, 38-godišnji Kristijan Lindner, jasno je rekao da se neće pomeriti po pitanju teme reformi EU. "Ako ne možemo da donesemo promenu, onda je naša odgovornost da odemo u opoziciju", rekao je nedavno.

Pritisak iz sopstvene partije raste i na Martina Šulca, lidera socijaldemokrata (SPD) da ne ulazi u koalicioni dogovor. Partijski insajderi kažu da je njihova izborna kampanja srljala jer nisu bili u stanju da se odrede prema demohriščanima Angele Merkel.

Lider Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i glavni kandidat te stranke, Martin Šulc, sa suprugom Inge stiže na biračko mesto tokom generalnih izbora u Nemačkoj, Vurselen, 24 septembra 2017.
Lider Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i glavni kandidat te stranke, Martin Šulc, sa suprugom Inge stiže na biračko mesto tokom generalnih izbora u Nemačkoj, Vurselen, 24 septembra 2017.

​U strahu od rasta AfD-a, nemački vodeći političari širom političkog spektra pozivali su javnost da izađe i glasa. Pre četiri godine, 29 odsto od 61,5 miliona registrovanih birača u Nemačkoj, nije izašlo na birališta.

"Oni koji ne glasaju ostavljaju drugima da odlučuju o budućnosti njihove zemlje", napisao je predsednik države Frank Valter Štajnmajer u autorskom novinskom članku Bild am zontag. "Možda nikada nije bilo toliko primetno da su ovo izbori i o budućnosti i demokratije u Evropi", dodao je.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG