Sjedinjene Države su počele da preduzimaju "vanredne mere" kako bi izbegle da potrošnja prekorači gornju granicu duga, koja trenutno iznosi 31.400 milijardi dolara, rekla je sekretarka za finansije Dženet Jelen zakonodavcima u četvrtak, čime je pokrenula debatu u Vašingtonu o tome kako da se izbegne neplaćanje finansijskih obaveza vlade i katastrofa za globalnu ekonomiju.
Sekretarka za finansije je rekla da je počela da obustavlja investicije u penzioni fond državnih službenika i zdravstveni plan za penzionere državne pošte, koji ne moraju odmah da se plate, ali je upozorila da su te mere samo privremeno rešenje do 5. juna.
Jelen je rekla kongresnim liderima da moraju da povećaju gornju granicu vladinog duga - što je urađeno 78 puta od 1960. godine – ili, što je manje verovatno – da uklone bilo kakav limit za potrošnju, što je praksa u većini zemalja širom sveta.
Vlada SAD rutinski ne uspeva da izbalansira svoj godišnji budžet, često troši hiljadu milijardi dolara ili više nego što prikuplja za porez, tako da dostiže svoju granicu duga koju je postavio Kongres i na koju se obavezao aktuelni predsednik.
Nikad se nije dogodilo da Sjedinjene Države ne ispune svoje globalne finansijske obaveze, prema - na primer - Kini, Japanu i drugim zemljama koje su otkupile njihov dug, ili da ne ispune obaveze prema nekim poreskim obveznicima, kao što su penzije i zdravstvena zaštita za starije Amerikance.
Međutim, politička debata u SAD u vezi sa povećanjem granice duga za plaćanje troškova koje su Kongres i predsednici već odobrili često se prepletala sa žestokim raspravama o budućim troškovima, što je dovodilo do zastoja, kako se troškovi približavaju gornjoj granici duga.
Takav zastoj se dogodio 2011. godine, kada je demokratski predsednik Barak Obama na kraju postigao sporazum sa republikanskim protivnicima u Kongresu o povećanju gornjeg limita duga, a istovremeno i o smanjenju potrošnje tokom većeg dela naredne decenije.
U današnje vreme, nova, snažna, ali tesna republikanska većina u Predstavničkom domu Kongresa, poziva na smanjenje troškova, kako bi se do 2024. diskreciona federalna potrošnja za vladine agencije zadržala na nivou iz 2022.
Predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti izjavio je novinarima ove nedelje:
„Ne vidim zašto bi nastavili sa ranijim ponašanjem".
Međutim, Bela kuća odugovlači i umesto toga traži "čist glas" o povećanju federalnog duga koji nije povezan sa novim ukupnim troškovima. Predsednik Džo Bajden je rekao da neće ograničiti penzije i zdravstvenu pomoć starijim Amerikancima.
"Amerikanci imaju svako pravo da očekuju da će se Kongres sastati, kao što su to radili desetine i desetine i desetine puta ranije, na dvostranački način, kako bi se osiguralo da američka ekonomija ostane na ovom stabilnom putu", izjavila je portparol Bele kuće Olivija Dalton novinarima u avionu Er Fors 1, koji su pratili Bajdena u obilasku štete od poplava u Kaliforniji.
Nije bilo pregovora sa liderima Kongresa.
Ako vlada ne ispuni svoje obaveze, ako u suštini ne bude imala novac da plati svoje dugove - isplate onima koji poseduju američke obveznice, stranim vladama i pojedinačnim Amerikancima biće odložene dok se ne postigne dogovor o novom limitu duga. Isto bi moglo da se dodgodi sa platama državnim radnicima i mesečnim isplatama penzionerima i onima koji pružaju zdravstvenu zaštitu.
Pored toga, kreditni rejting SAD bi mogao da bude smanjen, a berze destabilizovane, kao što se desilo 2011.
Jelen je upozorila da Kongres mora da preduzme mere da bi izbegao takav finansijski poremećaj.
"Period u kojem vanredne mere mogu da traju podložan je značajnoj neizvesnosti, uključujući izazove predviđanja isplata i primanja američke vlade mesecima u budućnosti “, poručila je ona kongresnim liderima.
"Sa poštovanjem pozivam Kongres da reaguje brzo kako bi zaštitio puno poverenje u kredibilnost Sjedinjenih Država".
