Linkovi

Stručnjaci: Dodatni fondovi uticali bi na iskorenjivanje malarije do 2050.


Komarac prenosliac bolesti malarija (Foto: REUTERS/Jim Gathany/CDC/Handout via Reuters)

Malarija godišnje usmrti četiristotine pedeset hiljada ljudi (450.000) i to pretežno dece. U dvadeset prvom veku ostvaren je značajan napredak u borbi protiv te bolesti. Broj smrtnih slučajeva se, u poslednjih devetnaest godina, prepolovio.

U najnovijem izveštaju, objavljenom u časopisu Lanset, na kom su radili najpoznatiji svetski stručnjaci za malariju, njih 41, navodi se da bi malarija mogla biti potpuno iskorenjena do 2050. godine. Uspeh bi se mogao ostvariti ako bi se godišnje ulagalo dodatne dve milijarde dolara za suzbijanje zaraze, navode naučnici.

A to, ukazuje međutim Džejk Baum sa Imperijalnog koledža u Londonu, neće biti lako.

“Pomislili biste da se sve kreće u dobrom smeru. Ali problem je što su stvari u proteklih nekoliko godina – stagnirale", ukazuje Baum.

Polovinu obolelih u svetu čine građani pet afričkih država. Epidemija malarije zahvatila je Burundi. Lekari kažu da je hitno potrebno investiranje u zdravstvenu zaštitu.

Problem je što su stvari u proteklih nekoliko godina – stagnirale: Džejk Baum
Problem je što su stvari u proteklih nekoliko godina – stagnirale: Džejk Baum

"Svi bi trebalo da znaju da je malarija bolest siromašnih i da je i dalje vodeći uzrok smrtnosti", upozorava Alber Mbonerane iz Centra za borbu protiv malarije “Sveti Franja Asiški".

Promene u borbi sa ovom bolešću uključivale bi i primenu novih mera, između ostalog genetsku modifikaciju, kojom bi se kolonije komaraca koji prenose malariju uništile ili postale otporne na njene parazite. Džejk Baum ukazuje da bi to mogao biti jedan od načina.

“Treba uzeti u obzir sve deliće slagalice. Mislim da bi se svi složili da je naivno misliti da bi samo kontrolisanje prenosnika bolesti moglo da bude magično rešenje. Mislim da nam treba novo oruđe koje, možda, još ne postoji", kaže Baum.

Promene u borbi sa ovom bolešću uključivale bi i primenu novih mera, između ostalog genetsku modifikaciju
Promene u borbi sa ovom bolešću uključivale bi i primenu novih mera, između ostalog genetsku modifikaciju

Program iskorenjivanja malarije pokrenut je pedesetih godina prošlog veka, ali je u šezdesetim obustavljen. Međutim, u proteklih deset godina , uglavnom zahvaljujući fondaciji Melinde i Bila Gejtsa, program je ponovo oživeo, ali uz određenu dozu zabrinutosti.

“Poslednje što želimo je da kažemo da brzo napredujemo ka iskorenjivanju bolesti, jer ukoliko bude delovalo da ne napredujemo dovoljno brzo, izgubićemo poverenje donatora", upozorava Džejk Baum.

Sveukupna bolja zdravstvena zaštita od ključnog je značaja u borni protiv malarije.

“Bez adekvatne zdravstvene nege, fokusa na ljude i odgovarajućih finansijskih sistema, nećemo iskoreniti malariju", naglašava Pedro Alonso, iz Agencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv malarije.

Autori studije ističu da su za iskorenjivanje malarije potrebne velike ambicije i predanost, ali da bi od te investicije društvo imalo ogromnu korist.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG