Srbija je kategorisana kao slobodna zemlja u sferi interneta, pokazalo je istraživanje organizacije Fridom Haus u 2023. koje je obuhvatilo 70 država.
Kao i prošle godine, Srbija je na listi sakupila 71 poen i zauzima 17. mesto. Prva zemlja na listi sloboda na internetu - prema izveštaju Fridom hausa - je Island sa 94 poena.
Tri zemlje sa najmanje sloboda u sferi interneta su Iran sa 11 poena, Mjanmar sa 10 i Kina sa devet. Ako se gledaju samo zemlje u Evropi, Srbija je na sedmom mestu, a na kontinentu je naslabije kotirana Turska sa 30 bodova.
Skor Srbije u ovoj oblasti, prilično se razlikuje od učinka koji je ostvarila u analizama Fridom hausa o stanju političkih prava i građanskih sloboda ili pak sprovođenju demokratskih reformi.
Osim Srbije, u izveštaju se na pominju druge zemlje Balkana.
Šta su glavni zaključci izveštaja Fridom Hausa?
Globalni nivo slobode na interneta opada 13. godinu zaredom - Najznačajniji pad u ovom segmentu zabeležen je Iranu, pošto su vlasti blokirale internet, kao i aplikacije Votsap (Whatsapp) i Instagram. Mjanmar je bio blizu da istisne Kinu kao najgore okruženje na svetu za slobodu interneta - „titulu“ koju Peking drži devet godina zaredom. Uslovi su se pogoršali na Filipinima, jer je odlazeći predsednik Rodrigo Duterte koristio antiteroristički zakon da blokira vesti sa sajtova koji su kritikovali njegovu administraciju. Status Kostarike kao šampiona slobode interneta je ugrožen posle izbora predsednika čiji je šef kampanje angažovao onlajn trolove da uznemiravaju nekoliko najvećih medija u zemlji.
Napadi na slobodno izražavanje postali su sve češći - U rekordnih 55 od 70 zemalja koje obuhvata istraživanje, ljudi su se suočili sa pravnim posledicama zbog iznošenja stavova onlajn, dok su u 41 zemlji zabeležni slučajevi fizičkih napada ili ubistava zbog komentara. Najgori slučajevi zabeleženi su u Mjanmaru i Iranu, čiji su autoritarni režimi izvršili smrtne kazne nad ljudima osuđenim za zločine u vezi sa izražavanjem na internetu. U Belorusiji i Nikaragvi ljudi su dobili drakonske zatvorske kazne zbog onlajn govora.
Jedan od glavnih problema je i Veštačka inteligencija (AI) koja preti da pojača širenje dezinformacija u onlajn prostoru - Vlasti u barem 47 zemalja su rasporedile komentatore da manipulišu onlajn diskusijama u njihovu korist, što je dvostruko više nego pre jedne decenije. U međuvremenu su alati, zasnovani na veštačkoj inteligenciji koji mogu brzo da generišu tekst, zvuk i slike postali sofisticiraniji, pristupačniji i lakši za upotrebu, navodi se u izveštaju. Tokom protekle godine nova tehnologija je korišćena u najmanje 16 zemalja kako bi se podsticala sumnja ili „blatili“ protivnici.
AI je omogućio vladama da poboljšaju i usavrše onlajn cenzuru - tehnološki najnaprednije autoritarne vlade na svetu su odgovorile na inovacije četbot tehnologije, pokušavajući da osiguraju da aplikacije budu u skladu sa ili ojačaju svoje sisteme za cenzuru. Pravni okviri u najmanje 22 zemlje podstiču digitalne platforme na upotrebu mašinskog učenja za uklanjanje po njih štetnog političkog, društvenog i verskog govora. AI, međutim, nije potpuno istisnuo starije metode kontrole informacija. Čak 41 vlada blokirala je veb stranice sa sadržajem koje bi trebalo da budu zaštićene standardima slobode izražavanja i međunarodnim sistemom ljudskih prava. Čak i u demokratskim okruženjima, uključujući SAD, vlade su razmišljale ili zaista nametnule ograničenja pristupa istaknutim veb stranicama i društvenim medijima.
Da bi zaštitili slobodu interneta, pristalice demokratije moraju da primene lekcije naučene iz prethodnih internet izazova na veštačku inteligenciju - AI može da služi kao „buster“ za digitalnu represiju, praveći cenzuru i nadzor, i pomažući stvaranje i širenje dezinformacija lakše, brže, jeftinije i efikasnije. Preterano oslanjanje na samoregulaciju privatnih kompanija ostavio je ljudska prava izložena raznim pretnjama u digitalnom dobu. Da bi zaštitili besplatni i otvoreni internet, demokratski kreatori politike - koji rade rame uz rame sa stručnjacima za građansko društvo iz celog sveta - treba da utvrde jake standarde zasnovane na ljudskim pravima za državu i privatne aktere koji razvijaju ili primenjuju AI alate.
