Valentini Parlić iz sela Dobrotin, Dejanu Aksiću iz Lipljana i samohranoj majci Snežani Grbić iz Donje Gušterice Ministarstvo za zajednice i povratak u Vladi Kosova odobrilo je nedavno izgradnju kuća. Međutim, od Opštine Gračanica ne mogu da dobiju dozvole za gradnju. Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić smatra da je u pitanju kršenje zakona od strane Opštine Gračanica.
Bračni par Valentina Parlić i Srđan Gudžić sa svoje troje dece žive kao podstanari u selu Dobrotin. Poslednjih godina aplicirali su na brojne pozive za izgradnju kuća. Poslednji put pre oko tri meseca u kosovskom Ministarstvu za zajednice i povratak. Nedavno su dobili odgovor da će im ovo Ministarstvo izgraditi kuću od 75 kvadrata, ali im je Opština Gračanica odbila zahtev „za izdavanje preduslova za izgradnju stambenog objekta“ uz obrazloženje da njihov plac gde planiraju gradnju kuće nema izlaz na javni put.
Međutim na lokaciji gde opština tvrdi da ne postoji javni put decembra prošle godine je sagrađena jedna kuća i to baš uz dozvolu Opštine Gračanica.
„Problem je javni put, treba da obezbedim javni put, pa mi nije jasno i pitao sam ih kako za ovu kuću koju je gradilo Ministarstvo postoji javni put i nisu mogli da mi odgovore“, rekao je za Glas Amerike Srđan Gudžić suprug Valentine Parlić.
Glas Amerike zatražio je u vezi sa ovim i drugim sličnim slučajevima odgovore od nadležnih u opštini Gračanica.
Direktorka Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine Aleksandra Đekić potvrdila je da je Opština Gračanica prošle godine izdala dozvolu za izgradnju na ovoj lokaciji, ali na osnovu zahteva podnetog od strane Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u skladu sa memorandumom potpisanim između opštine Gračanica, Ministarstva za zajednice i povratak i IOM-a.
Međutim Đekićeva u odgovoru ne navodi da je Valentina Parlić odbijena za dozvolu za gradnju zato što tu ne postoji javni put, kako piše u rešenju koje je pre nekoliko dana potpisala, već ističe druge razloge:
„Građanka Valentina Parlić je podnela zahtev za izdavanje preduslova za izgradnju stambenog objekta u redovnoj proceduri i bez ikakvog dokaza da se izgradnja objekta, (porodičnog doma), finansira sredstvima Ministarstva ili neke druge organizacije. U skladu sa tim zahtevom, sprovodi se redovna procedura kao i za ostale građane“, navela je Aleksandra Đekić u pisanoj izjavi Glasu Amerike.
Đekićeva navodi da je, kada je u pitanju izgradnja kuća „preko programa Ministarstva, zahteve i potrebnu dokumentaciju uvek podnosila organizacija IOM u skladu sa memorandumom na snazi, koji u ovom predmetnom slučaju ne postoji“. Dodaje i da joj je žao što je u slučaju Valentine Parlić procedura zbog toga otišla u drugom pravcu.
Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić za Glas Amerike kaže da Opština Gračanica u ovom slučaju sama priznaje da krši zakon, jer prema njegovim rečima zakon je jednak za sve i ne mogu da postoje dvostruki aršini.
Rašić postavlja pitanje kako nedostatak izlaza na javni put može da bude prepreka za gradnju za Valentinu Parlić, a nije prepreka za kuću koja je decembra prošle godine izgrađena uz dozvolu Opštine Gračanica.
Rašić takođe navodi da ovo ministarstvo nikad nije imalo memorandum sa Opštinom Gračanica, niti je to u ovom slučaju potrebno.
“Kakva bi bila suština kad bi na, primer, centralna vlast kao što smo mi trebalo da ima memorandum o saradnji sa jednom određenom opštinom. Mi znači treba da uradimo to sa svima? Znači, memorandumi nikad nisu postojali. Oni su rekli memorandum, zato što su nešto čuli da oni u stvari imaju memorandum sa IOM-om jer ga je IOM tražio tad da bi mogli na neki način da olakšaju procedure. Inače, takvih memoranduma nikad nije bilo između Ministarstva i neke određene opštine”.
Nakon što im je opština zabranila izgradnju kuće, Valentina i Srđan odlučili su da prodaju plac. „Stavio sam tablu (plac na prodaju) onog dana kad su me odbili."
U istoj ulici planirao je da se sa suprugom i dvoje dece skući i Dejan Aksić iz Lipljana. On je 2019. godine od opštine Lipljan, koja radi u sistemu Republike Srbije, dobio deo građevinskog materijala za kuću, kada je i započeo gradnju bez ikakvih problema – izgradio je temelj i nekoliko stubova. Međutim, sada kad je dobio pozitivan odgovor od Ministarstva za zajednice i povratak za završetak kuće, potrebna mu je dozvola Opštine Gračanica, za koju je takođe pre nekoliko dana odbijen.
„2019. sam počeo temelj i stubove, sad smo prošli na konkursu ministarstva za povratak za izgradnju kuća, ali nemam dozvolu za gradnju. Iz opštine su me odbili sa obrazloženjem da se nalazi u poljoprivrednoj zoni i da je zabranjen bilo koji vid izgradnje“, navodi Aksić.
Na pitanje Glasa Amerike opštinskim zvaničnicima, kako je moguće da je Aksić 2019. godine započeo izgradnju kuće bez ikakvih problema, a da mu se sada to zabranjuje, Aleksandra Đekić direktorka Odeljenja za Urbanizam i zaštitu životne sredine je navela:
„Dejan Aksić ne poseduje građevinsku dozvolu. Ukoliko je započeo izgradnju 2019. godine znači da je postupio suprotno zakonu o izgradnji. Parcela u vlasništvu Dejana Aksića nalazi se van zone gde je dozvoljena izgradnja, prema važećem razvojnom planu, te prema tome na njoj nije dozvoljena izgradnja. O daljim postupcima prema ovom slučaju delovaćemo u skladu sa zakonom“.
Aksić navodi da mu nije jasno kako je pre četiri godine mogao da gradi, a danas ne može.
„Ne niko nije dolazio, kad smo počeli, temelj smo izgradili. Ova kuća (preko puta njegovog placa) je izgrađena u decembru, isto je gradilo ministarstvo za povratak. Ja ne znam, to je 10 metara udaljeno, ne znam ko je odredio te linije, ništa mi nije jasno“, navodi Dejan Aksić.
Ništa nije jasno ni samohranoj majci Snežani Grbić. Njoj je takođe Ministarstvo za zajednice i povratak nedavno odobrilo izgradnju kuće, ali je i njoj potrebna dozvola iz Opštine Gračanica.
„Predala sam zahtev za kuću (Ministarstvu za zajednice i povratak) i odobren mi je projekat, ali od Opštine Gračanica ne dobijam dozvolu za gradnju. Razlog navode da je do prošle godine bilo, da oni imaju ugovor sa Ministarstvom, a ove godine nemaju. Razlog ne znam nisu mi rekli pravi razlog“, navela je Snežana Grbić za Glas Amerike.
Kao i u Dobrotinu i u Snežaninom komšiluku je, kako navodi, prošle godine Ministarstvo za zajednice i povratak gradilo kuće bez ikakvih problema:
„Kako je moglo da neko dobije prošle godine dozvolu, a ove godine nema dozvole. Mi nemamo odgovor na to, a i oni ne daju tačan odgovor na sve to“.
Snežana je invalid, ima hendikep ruke i desne strane tela. Ona i sin žive od socijalne pomoći kao podstanari.
„Imala sam tri operacije gama nožem, ne mogu da radim, nisam sposobna za rad i oni sve to znaju sve sam te papire predala opštini Gračanica. Predala sam i za jednokratnu pomoć, koju mi naravno još uvek nisu odobrili. Ne znam šta se s tim dešava, ali odgovor iz urbanizma sam dobila u roku od tri dana, dozvolu ne mogu da dobijem“.
Glas Amerike dobio je odgovor od Aleksandre Đekić i u vezi sa slučajem Snežane Grbić.
„Snežana Grbić nije podnela zahtev za građevinsku dozvolu, već za informaciju o parceli, što je značajna razlika i pravno i tehnički. Na osnovu važećeg razvojnog plana, parcela se nalazi u zoni gde nije dozvoljena izgradnja“, navela je za Glas Amerike direktorka Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine Aleksandra Đekić.
Đekićeva nije konkretno navela zbog čega i od kad u zoni gde se nalazi parcela Snežane Grbić nije dozvoljena gradnja.
Iako Glas Amerike u pitanjima upućenim zvaničnicima opštine Gračanica nije spomenuo politiku, Đekić je pre odgovara na konkretna pitanja navela “da ovo nije politička tema, niti treba da se razvija dalje u tom pravcu i eventualno politički zloupotrebljava“.
S druge strane, ministar Nenad Rašić takođe kaže da bi on „voleo da veruje da ovo nema veze sa politikom“ i da sve to nije usmereno protiv njega, ali da će od nadležnih institucija ipak zatražiti da utvrde da li opština Gračanica na ovaj način „možda vrši zloupotrebe u cilju političkog revanšizma“
Ministarstvo za zajednice i povratak raspisalo je početkom februara nekoliko poziva za pomoć građanima, među kojima i poziv za izgradnju i renovinaranje stambenih obekata. Prema rečima ministra Rašića planirana je izgradnja oko 40 kuća širom Kosova za raseljena lica i socijalno ugrožene porodice. Pre nekoliko dana u okviru tog poziva postavljen je prvi kamen temeljac za izgradnju kuće porodici Senada Hotovića u selu Dobruša, kod Istoka.
