U nedelju se navršava 20 godina godina od najvećeg etnički motivisanog nasilja nad Srbima na Kosovu, nakon dolaska međunarodnih mirovnih snaga. Povod za dvodnevno nasilje koje je počelo 17.marta 2024. godine, bila je, kako se kasnije ispostavilo, lažna vest javnog servisa Kosova, Radio televizije Kosovo - da su Srbi odgovorni za utapanje trojice albanskih dečaka, dan ranije u reci Ibar, kod sela Čabra na severu Kosova.
Od ranog jutra 17.marta 2004. godine krenuli su napadi Albanaca na Srbe širom Kosova. U dvodnevnom nasilju ubijeno je 19 ljudi, osam Srba i 11 Albanaca, stotine Srba su povređene, zapaljeno je i oskrnavljeno 35 crkava i manastira, više od 800 srpskih kuća, a oko 4000 Srba je proterano iz svojih domova.
Centralno obeležavanje dve decenije od martovskog nasilja u Gračanici.
U manastiru Gračanica danas je služen parastos stradalima, otkriven je spomenik posvećen žrtvama martovskog pogroma, a održana je i akademija posvećena pogromu.
Nakon parastosa nekoliko stotina ljudi, na čijem je čelu bio episkop Teodosije, sa sveštenstvom i monaštvom eparhije raško prizrenske prošetali su od manastira Gračanica do Doma kulture u ovom mestu, gde su ispred instalacije “Missing”, na kojoj se nalaze fotografije i imena kidnapovanih i ubijenih Srba tokom sukoba na Kosovu, položili bele ruže.
Zatim je u dvorištu Doma kulture Gračanica otkriven spomenik posvećen žrtvama martovskog nasilja iz 2004. godine, koji je delo vajara Branislava Ristića iz Štrpca, a otkrio ga je Dejan Ristić direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, koji se i obratio prisutnima.
"Danas se sećamo jednog od najdramatičnijih događaja čitave naše mnogovekovne nacionalne povesnice kada je otelotvorena mržnja tokom svega nekoliko sati oduzela živote nemalog broja naših nedužnih sunarodnika, prouzrokovala rane i povrede kod bezmalo njih hiljadu, proterala više od četiri hiljade njih, uništila nekoliko desetina naših staroslavnih svetinja i na stotine domova“, naveo je Dejan Ristić.
Akademija "Nagrađeni zločin".
Episkop raško prizrenski Teodosije rekao je na Akademiji posvećenoj martovskom nasilju iz 2004. godine da je cilj tog događaja bio “da se preostalo srpsko stanovništvo zauvek protera sa svojih ognjišta”. On je rekao i da je "teško videti da uoči ove godišnjice, oni koji danas drže vlast u Prištini, ovaj zločin, koji je jasno i nedvosmisleno osudio čitav svet, karakterišu kao nasilje Srba nad mirnim albanskim demonstrantima, zloupotrebljavajući time nesrećno stradanje troje albanske dece u reci kao opravdanje za kasnije počinjena zlodela".
Pokret Samoopredeljenje, vladajuća stranka na Kosovu, saopštio je dan ranije da je prošlo 20 godina od stradanja trojice albanskih dečaka u selu Čabra kod Zubinog potoka, navodeći da su dečaci "iz straha od grupe Srba skočili u reku i izgubili živote", što je bio povod za "mirne demonstracije Albanaca širom Kosova."
"Takve neodgovorne izjave onih koji su u samom vrhu prištinskih vlasti ne samo da pokazuju suštinsko odsustvo ljudske svesti i savesti već su nova crtanja mete Srbima i novi poziv na etničku mržnju i nasilje. Naša crkva je osuđivala i otvoreno će biti protiv svakog etničkog nasilja, jer nas tako uči sveto jevanđelje", rekao je vladika Teodosije.
Načelnik Kosovskog upravnog okruga, institucije koja na Kosovu radi u sistemu Republike Srbije Srđan Popović rekao je da 17.mart iz 2004. godine i dalje traje.
“S tim što se progon tada vršio ubijanjem, proterivanjem, paljem kuća, paljenjem svetinja, a danas se to radi sofisticiranije, naprednije, preko institucija, tako što se podižu takse na srpske proizvode, zabranjuju se srpska roba, hapse se ljudi za navodne ratne zločine, ukida se dinar. Na svaki način se gleda da je što je moguće više zakomplikuje život Srbima ne bi li napustili Kosovo i Metohiju”, rekao je Srđan Popović
Dragana Stanojević iz Kosova Polja i Novica Stolić iz Obilića preneli su svoje lične priče o progonu, kao i o dešavanjima tokom martovskog nasilja u mestima u kojima su tada živeli.
Na Akademiji “Nagrađeni zločin” govorili su i doktor KBC-a Priština sa sedištem u Gračanici Dragan Perić, predsednik Srpske liste Zlatan Elek i Milena Parlić iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.
Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković zatražio je tokom skupa od predsednika Srpske liste Zlatana Eleka da odustane od svog govora.
Nakon što je voditeljka programa predsednika Srpske liste Zlatana Eleka najavila rečima: „Država je uvek bila uz svoj narod na Kosovu i Metohiji, nemamo prava da zaboravimo, to je naša dužnost prema celom srpskom rodu i budućim pokolenjima“, Momčilo Trajković koji je prisustvovao skupu reagovao najpre pitanjem „Da li je on (Zlatan Elek) država“?
Trajković je zatim ustao sa svog mesta i nastavio: „Može li danas bez Srpske liste, ovo je nacionalni skup. Profesore vi ste pametan čovek, nemojte da govorite danas. Ostavite vaše govore za partijske sastanke, ako imate imalo obraza, znam da ste pametan i pošten čovek“ glasno je reagovao Trajković, obraćajući se Zlatanu Eleku, nakon čega je dobio aplauz prisutnih u sali Doma kulture Gračanica gde se održavala akademija.
Pošto je predsednik Srpske liste Zlatan Elek ipak odlučio da održi svoj govor, Momčilo Trajković je demonstrativno napustio skup.
Analitičari za Glas Amerike o martovskom nasilju iz 2004.godine
Književnik i novinar Živojin Rakočević smatra da je cilj martovskog nasilja 2004. godine bio konačni “obračun” sa Srbima, posebno onima iz gradova, kao i sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
“Sve što smo imali je pogođeno u srce i mi se do dana današnjeg nismo oporavili. Mi dvadeset godina kasnije, sabiramo gde su ikone, šta je sa freskama, mi čak ni žrtve ne možemo da pobrojimo, jer su mnogi umirali po bolnicama van Kosova. Mi smo u ideji da nekako sistematizujemo sve to što se desilo. Škole, bolnice, freske, arhitektura, crkve, ljudi, životinje sve je to nestalo u jednom trenutku. Nikada Srpska pravoslavna crkva u svojoj istoriji za tako kratko vreme nije doživela teži udarac, a samim tim svi mi kao pojedinci, kao kultura, kao duhovnost, kao narod”, rekao je za Glas Amerike Rakočević.
S druge strane Analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da su događaji iz marta 2004. godine “najveća nesreća na posleratnom Kosovu”.
“Nešto što se ne sme više dogoditi i nadam se da se nešto tako više neće dogoditi. Ko je bio pobednik teško je da se kaže, a ko je gubitnik to jeste narod Kosova, budućnost Kosova i kosovsko društvo u celini. Kratkoročne posledice toga su bile gubici - ljudski životi i materijalna dobra kao što je bilo rušenje crkava i manastira, koje je kosovska Vlada morala da plati, a dugoročne su nepoverenje između etničkih zajednica što je suštinski interes kosovskog društva”, naveo je Spahiu za Glas Amerike.
Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture smatra da je cilj martovskog pogroma bio proterivanje preostalih Srba sa Kosova, ali i obeshrabrivanje onih koji su otišli 1999. godine da se vrate na Kosovo.
“Imali smo ogroman broj ljudi, hiljade ljudi koji su se iselili, koji se nikada više nisu vratili, kojima su zapaljene kuće, mnogima nisu više ni rekonstruisane. Taj mart je možda bio prekretnica, jer nakon 1999. godine ko je imao nadu da živi, da se vrati ovde i da funkcioniše mislim da nakon martovskog pogroma to je bila bukvalno inicijalna kapisla da od toga nema ništa”, naveo je Radaković za Glas Amerike.
Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković smatra da je cilj martovskog nasilja bio da se “potisnu posledice” napada na Srbe i njihovu imovinu 1999. godine, mnakon dolaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo.
“Mislim da je 17. mart 2004. godine bio događaj kojim je trebelo zaboraviti pod znacima navoda 99’ godinu, ogromne posledice, ogroman broj kidnapovanih, nestalih, preko 200 000 prognanih, preko 130 crkava i manastira srušenih, a onda dolazi 17. mart kada se zatvara priča o 99’ godini i otvara se priča o tragično prognanih 4000 Srba, o srušenih tridesetak manastira, o ubijenih dvadesetak ljudi i to je bila glavna priča. Time su postignuta dva cilja, prvi je da se pod znakom navoda potisne 99’ godina i drugi je da se još jače otvori proces nestajanja ovog naroda i ono što je za protivnika ovde bilo ključano pitanje je zabrana povratka naroda koji je otišao”, rekao je Trajković za Glas Amerike.
