Samo nekoliko dana posle posete premijera Rusije Dimitrija Medvedeva, u Beogradu boravi direktor Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Ruske Federacije Sergej Nariškin, koji kaže da je situacija na Balkanu veoma napeta, pre svega zbog povratnika koji su se borili na strani terorističkih organizacija.
"Oni traže novo tlo za delovanje. Zato je bezbednosna situacija veoma složena, kako u Srbiji, tako i u Rusiji. Mi razmenjujemo analitičke ocene razvoja situacije u područjima nestabilnosti. Sprovodimo složene zajedničke operacije radi zaštite zakonitih spoljnih, srpskih i ruskih interesa", rekao je Nariškin u intervjuu za RTS.
U razgovoru za Glas Amerike Jelica Kurjak, bivša ambasadorka u Moskvi kaže da je videla pre neki dan vrlo zanimljiv tekst direktora spoljnopolitičke obaveštajne službe Rusije Nariškina na temu odnosa Rusije i Srbije od Drugog svetskog rata kao osnovi saradnje:
„Tu je manje-više decidno najavljeno da Srbija i Rusija imaju upravo taj veliki teren zajedničke borbe i saradnje protiv iskrivljavanja istorije i protiv fašizma, gde se pominju nove fašističke snage“, kaže Kurjak.
Poseta Medvedeva
Posle posete premijera Medvedeva reakcija iz Srbije nije bilo puno ili su bile više na marginama drugih, bitnijih vesti iz Beograda. Zašto je skoro pa neprimetno, barem po regovanjima iz regiona, ova poseta tako prošla, kada se uzme u obzir da je Medvedev jedan od čelnih političara? Kako tumačiti i odusustvo potpisivanja novih ugovora, eventualne jače podrške rešavanju statusa Kosova, produbljivanja saradnje u nekom drugom smislu? Na ova pitanja u razgovoru za Glas Amerike pokušava da odgovori Kurjak, bivša ambasadorka u Moskvi.
„Poseta je bila drugačija nego što su bile dosadašnje posete i Medvedeva i Putina. U čemu je bila drugačija? Naravno sva pitanja koja postoje između Srbije i Rusije su pokrenuta – ekonomska, kulturna, istorijska, svetovna, duhovna, strateška, ali akcenat je ovog puta bio na istorijskoj komponenti. Njegov govor u skupštini bio je slične prirode. I odmah je gospodin Medvedev prešao na pitanja našeg zajedničkog učešća u borbi protiv fašizma, akcenta je bio na fašizmu. Par puta na Drugom svetskom ratu kao takvom, ali na fašizmu, i u par rečenica on je rekao da je važna borba zajednička protiv današnjih pojava fašizma u Evropi. I naravno, ponovo falsifikovanja istorije. To je bitno i indikativno,“ navodi Kurjak.
Nametanje istorije
Kurjak primećuje da je Medvedev tokom posete Srbiji mnogo više govorio o istoriji i Drugom svetskom ratu, dok je ekonomija bila u drugom planu. Po njenom mišljenju, razlog je prilično jednostavan i tiče se prostih razmera i veličine obe zemlje:
„Ja mislim da je to zato što je Rusija u ovom momentu konačno svesna da velike ekonomske mogućnosti za našu saradnju nisu ipak tako velike kao što se podvlači. Da, mi imamo sporazum o bescarinskoj trgovini. Taj sporazum već dugo traje i one ne postoji samo sa Rusijom već i sa Kazahstanom i Belorusijom. Onomad je potpisan i sporazum sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom. To su na papiru velike mogućnosti bescarisnkog trgovanja. Te privilegije nestaju onoga momenta ako bi Srbija počela proces ulaska u EU, automatski. To se zna", kaže Kurjak i dodaje:
"Mi ne možemo da punimo ni moskovsko tržište, a da ne govorimo rusko, kazačko, belorusko ili evroazije. Svi su oni opkoljeni Kinom, pre svega, Južnom Korejom, Japanom. Naša roba, da bi stigla do nekog Kirgistana ili Turkmenistana mora da bude jako skupa jer je prevoz avionski. Voz se ne isplati, to jako dugo traje za ono što mi imamo da šaljemo".
Turski tok
Kako je najavljeno ovih dana u medijima u Beogradu, Turski tok bi trebao da počne sa radom već sledeće godine, odnosno, Srbija će moći da dobija gas iz Bugarske već od 2020. godine, što bi za zemlju dosta značilo kada je snabdevanje gasom u pitanju.
„Kada je završena priča sa Južnim tokom iz poznatih razloga - zbog ograničenja u energetskoj politici koja nameće EU svojim članicama, preko kojih mora da prođe Južni tok, odnosno sad ako hoće Turski tok. Pitanje je zatvoreno dok se ne dogovore Rusija, kao izvoznik gasa i EU kao tranzitna i primajuća zemlja gasa. Tu se mi ne pitamo. Mi smo samo zemlja koja daje prolaz. Ako se dogovore Rusija i EU, ja se veoma bojim da Srbija neće ući u igru, jer nema ko to da finansira. Da će onda Turski tok ići preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i gde već treba krak dole prema Grčkoj, Italiji, na Albaniju i gde se već planira i dalje možda prema Kosovu i Makedoniji, ako su to zemlje koje ulaze u igru. MI tu ostajemo, jer niti je Rusija spremna da toliko finansira ceo prolaz preko Srbije, to nije bila spremna ni u periodu kada nije imala sankcije i bila finansijski stabilnija, ne znam sada. Možda se to i dogodi, ali ja sam sumnjičava,“ navodi Kurjak.
Za decembar je najavljena i poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi, te izgleda da se saradnja dve zemlje i odadtno produbljuje.
„Ja ne znam zašto Vučić ide u Soči. To je malo neuobičajeno, da je bio ruski premijer i za manje od dva meseca ide predsednik Srbije tamo, a premijerka ide za nedelju dana da se neke stvari procesuiraju. Ja to ne razumem, jer to nije uobičajeno u diplomatskoj praksi i mora da postoje nekakvi razlozi zbog kojih postoji potreba da predsednik i predsednik razgovaraju. To ovde nije natuknuto ni u jednom razgovoru sa Medvedevim, niti je on sam o tome govorio. Moguće je da je neki dogovor oko Kosova, ali ja to ne znam", naglašava Kurjak.