Linkovi

Ispipavanje terena, podela odgovornosti za priznavanje Kosova ili poziv na dijalog?


Arhiva - Aleksandar Vučuć, predsednik Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedavnom autorskom tekstu napisanom za dnevne novine "Blic" pozvao na široki društveni dijalog o Kosovu i Metohiji. Par dana kasnije, poziv na dijalog, koji treba da počne u septembru, prihvatili su SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), SPC (Srpska pravoslavna crkva) i deo opozicije.

Neki poziv predsednika vide i kao podelu odgovornosti, odnosno prebacivanje dela i na druge, s obzirom na njegovu ulogu u vreme rata na Kosovu. U proleće 1998. Srpska radikalna stranka (SRS) pristupila je koalicionoj vladi Srbije sa Miloševićevim SPS-om i JUL-om, a Vučić je tada imenovan za ministra informisanja. U toku mandata ove vlade eskalirao je kosovski rat, a Srbija bila bombardovana od strane NATO-a 1999. godine.

Beograd i Priština su već 12 godina u pregovorima. Briselski sporazum koji važi za najveći korak napred doneo je male rezultate, a pred Srbijom stoji poglavlje 35, koje će biti i najveća prepreka za njeno pridruživanje Evropskoj uniji. Predsednik Vučić sve vreme nastoji da zadrži aktivnu ulogu u postizanju dogovora.

"Možda je njegov pravi motiv iza poziva na 'unutrašnji dijalog' o Kosovu pokušaj da učvrsti poziciju Beograda u predstojećim pregovorima sa Prištinom o implementaciji Briselskog sporazuma i 'normalizaciji' odnosa. Ako bi javnost u Srbiji potvrdila da je Kosovo deo Srbije, vlada bi u tom slučaju mogla da se pozove na domaću javnost i njihovo mišljenje u nastojanju da odbrani svoju pregovaračku poziciju. Nešto slično smo videli u slučaju premijera Orbana i njegovih konsultacija o pitanju migranata u Mađarskoj ili premijera Kameruna za inicijativu referenduma o 'Bregzitu' u Britaniji", objašanjava Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke.

Priprema javnosti za krupne korake u pregovorima

I Nikola Burazer iz Centra savremene politike kaže da Vučićevu najavu treba shvatiti pre svega kao pripremu javnosti na krupne korake u nastavku pregovora, pre svega na sporazum o punoj normalizaciji odnosa, koji će vrlo verovatno biti veoma nepopularan.

"Predsednik svakako nastoji da podeli odgovornost za takve nepopularne postupke i pronađe podršku, čak i među svojim najžešćim kritičarima. Nema sumnje da se u tom smislu vodi svojim usko shvaćenim političkim interesima, ali sa druge strane, jasno je da je pokretanje otvorenog društvenog dijaloga o Kosovu veoma pozitivan korak", navodi Burazer.

Ostaje da se vidi, naravno, kako će najavljeni dijalog uopšte izgledati, smatra programski direktor Centra savremene politike.

Trenutno u Srbiji sve zainteresovane strane koje treba da učestvuju u ovom dijalogu, barem gledano sa pozicije običnih ljudi, nemaju šansu za iole perspektivan dijalog. SANU je institucija koja je i sama u velikom problemu, jer je podeljena, ali i sa velikim padom u ugledu među građanima Srbije, koji pokušava godinama unazad da povrati.

SPC je u velikoj meri zavisna od državnih subvencija, a što se tiče opozicije, kako objašnjava novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijević, "većina njih nema stav prema Kosovu, a i oni koji ga imaju, bolje da ga nemaju".

Iz ovakve perspektive, dijalog je unapred osuđen na propast.

Kupovina vremena za lidere i u Srbiji i i na Kosovu

Ali ono što je nesporno je kupovina vremena, ne samo za lidere u Srbiji, već i u Prištini. Aktuelni kosovski političari podržali su poziv Vučića političkoj eliti Srbije za pokretanje unutrašnjeg dijaloga o rešenju pitanja Kosova, tumačeći to kao unošenje "novog duha realizma" o kosovskom pitanju.

Anastasijević objašanjava da kupovina vremena za Vučića znači da će moći još neko vreme da se bavi kosovskom temom, jer onog trenutka kada Beograd i Priština zatvore dijalog i postignu sporazum, lideri iz EU će očekivati od Srbije da se pozabavi drugim gorućim pitanjima u zemlji - vladavinom prava, pravosuđem i bliskim vezama sa Ruskom Federacijom. Prištini odlaganje i gubljenje vremena odgovara iz sličnih razloga.

Poziv na dijalog srpskoj eliti može da se tumači i kao "ispipavanje terena" , a poziv opoziciji isterivanje na čistinu, koje će mu omogućiti da izvuče reakcije tako da ubuduće tačno zna šta može da očekuje, kaže Anastasijević i dodaje da on ne može da veruje u osnovnu predsednikovu priču.

"Da će on (Vučić) sada posle konsultacija da napravi ponudu Kosovu, koja se ne može odbiti. Proces normalizacije će vrlo teško ići i Vučiću se sve i svašta toleriše sve dok je kosovsko pitanje tu", kaže novinar Vremena u izjavi za Glas Amerike.

"Ispipavanje terena"

Brusis je skloniji da ovaj poziv tumači kao "ispipavanje terena".

"Pre nego prebacivanje odgovornosti na druge, Vučićev poziv na dijalog se može posmatrati kao strategija da umeša druge u preuzimanje odgovornosti i istraživanje opsega za priznavanje Kosova. Takav dijalog bi mogao da radi - jer čini se da su Vučićevi primarni ciljevi skromni. Glavna svrha njegove inicijative je pokušaj da napravi istraživanje javnog mnjenja i dobije odjek, pre nego da postigne koncenzus među različitim pozicijama", kaže Brusis.

Najviše je komentara na društvenim mrežama i čitalaca koji kažu da Vučić priprema teren za priznavanje Kosova, a do sada se predsednik dobro snašao u održavanju pažnje i postizanju drame kod građana Srbije.

"Ne verujem da je u pitanju najava priznanja Kosova, budući da se od Srbije u okviru pregovora o članstvu u EU ono i ne očekuje. Ono što se zahteva, međutim, jeste pravno obavezujući sporazum o punoj normalizaciji odnosa, za koji se već više od tri godine zna da će predstavljati konačnu fazu pregovora i uslov za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 35. Za ovaj sporazum se može reći da će predstavljati “de facto” priznanje kosovske nezavisnosti i svakako je neophodno pripremiti javnost na ovaj korak, što je vlada do sada izbegavala da učini", kaže Burazer u izjavi za Glas Amerike.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG