Linkovi

Mekejn: Neophodan veći angažman SAD i EU na Balkanu

  • Milena Đurđić

U ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike, predsedavajući senatskog odbora za oružane snage senator iz Arizone Džon Mekejn naveo je da Severna Korea sa nuklearnim kapacitetima predstavlja pretnju istorijskih proporcija, s kojom međutim, SAD nisu suočene same. Mekejn je komentarisao i situaciju na Balkanu gde je nedavno boravio, navodeći da je u regionu neophodan snažniji američki i evropski angažman.

Glas Amerike: Senatore Mekejn, ubrzo posle ovog razgovora odlazite u Belu kuću na poverljivi brifing svih senatora sa predsednikom Trampom o Severnoj Koreji. Koliko je opasna situacija sa Severnom Korejom?

Mekejn: "Situacija u jednom aspektu je opasna koliko je bila i kubanska raketna kriza. Međutim, postoji još jedan aspekt tog pitanja a to je da Kina može da obuzda Sjevernu Koreju. Drugim riječima, ovo nije samo pitanje sukoba Sjedinjenih Država i Sjeverne Koreje, Kina može i kontroliše sjevernokorejsku ekonomiju. Predsjednik Tramp je uspostavio odnose sa kineskim liderom i dobro je znati da ta opcija postoji. Međutim, nema sumnje da je režim pod Kim Džong Unom daleko nestabilniji nego što je bio pod njegovim ocem ili djedom. Ako usavrše oružje, čemu su veoma blizu prema mišljenju većine eksperata, onda bi mogli da imamo stvarnu krizu".

Glas Amerike: Da li se razmatra vojna opcija, da li će to biti potrebno u slučaju izbijanja krize koju ste pomenuli?

Mekejn: "Vjerujem da vojna opcija mora da bude na stolu, ali i da predsjednik naglašava i trebalo bi da naglasi da je to poslednja opcija. Znamo da je uz demilitarizovanu zonu razmeštena severnokorejska artiljerija koja može da pogodi Seul, grad sa 25 miliona stanovnika. Možemo da eliminišemu tu artiljeriju, ali vjerovatno ne prije nego što oni otvore vatru. Riječ je o veoma delikatnoj situaciji i mislim da su je predsjednik i njegov tim za nacionalnu bezjednost do sada prilično dobro rješavali".

Glas Amerike: Nedavno ste posjetili Balkan. Kako biste okarakterisali trenutnu situaciju u regionu?

Mekejn: "Moj opšti utisak u regionu je da je došlo do ogromnog napretka od konflikta 1990-ih ali postoje značajne tenzije i nestabilnost koji rastu umesto da se smanjuju. Kriza u Makedoniji je jedan primer. Nije sasvim jasno u kom smeru Srbija ide, naročito u svetlu izbora predsednika Vučića. Očigledno postoji tenzija između Hrvatske i Srbije. Postoje značajne tenzije, neke decenijama stare, neke nove u regionu koje iziskuju našu pažnju, a mene brine što su nam pažnju odvratile Rusija, Ukrajina, Bliski istok, Kina, tako da nismo obraćali pažnju na region, niti su Evropljani obraćali dovoljno pažnje na Balkan".

Glas Amerike: Neki evropski zvaničnici upozoravaju da je EU gotovo napustila Balkan. Kao što kažete - Vašington nije bio posebno aktivan u regionu posledjih godina. Za to vreme, Rusija očigledno pokušava da preuzme kontrolu i podstiče anti-EU i anti-NATO raspoloženje. Kako bi SAD trebalo da odgovore na to?

Mekejn: "Pre svega, veoma je jasno da Rusi pokušavaju da prošire štetan uticaj na Balkanu. Pokušaj puča u Crnoj Gori je očigledan primer toga, to je bio pokušaj da se zbaci izabrana vlada jedne zemlje! Zatim pojačani uticaj ili pokušaji pojačanog uticaja na Srbiju su dobar primer. Tu su lažne vesti i hakovanje koje se stalno odvija, Sputnjik, Russia Today... Takođe postoje tenzije posebno između Srbije i Kosova, tako da verujem da je to, iskreno rečeno, rezultat izostanka američkog i evropskog liderstva. Učestvovali smo u konfliktu tamo, došlo je do velikog gubitka života, a poslednjih godina smo izgleda napustili region, i to je još jedan primer gdje je američko liderstvo apsolutno neophodno. Želim da ukažem na nešto – na Baltiku radimo nešto veoma interesantno i korisno, u okviru naše Inicijative podrške Evropi - rotiramo trupe, vršimo obuku, razne dobre stvari za Baltik a po svemu sudeći u velikoj meri ignorišemo prema mnogim mišljenjima najnestabilniji deo Evrope."

Glas Amerike: Šta SAD treba da urade na Balkanu?

Mekejn: „Treba da budemo više angažovani, trebalo bi da potvrdimo svoju podršku, da ih uključimo u neke od naših zajedničkih vojnih operacija, posebno one koje su članice NATO-a. Njima takođe treba da iskažemo zahvalnost za pomoć u Avganistanu i širom sveta. Dakle, potrebno je daleko više angažovanja, zagovaranja, posredovanja, na primjer u veoma dinamičnoj, eksplozivnoj situaciji u Makedoniji. Nikome nije u interesu da dodje do raspada Makedonije. Ne smemo nikada da zaboravimo da su dva svetska rata započela na mostu u Sarajevu ubistvom prestolonaslednika. Jedan od naših filozofa je rekao da se istorija ne ponavlja ali se rimuje.“

Glas Amerike: Pomenuli ste Srbiju i balansiranje između Rusije i zapada. Pojedini eksperti smatraju da je novoizabrani predsjednik Vučić za sada uspješan u tome. Da li smatrate da je riječ o dobroj strategiji za Srbiju?

Mekejn: Novoizabrani predsjednik Vučić mora pažljivo da balansira. Svi znamo da su odnosi Srbije i Rusije stari više vjekova. Istovremeno, Srbija učestvuje u vježbama za obuku sa Sjedinjenim Državma, postoji vojna saradnja dvije zemlje. Predsjednik Vučić je jasno stavio do znanja da se Srbija neće pridružiti NATO-u, ali da će sarađivati i da sarađuje, naročito kada je riječ o borbi protiv terorizma.To je još jedno pitanje gdje je Balkan eksplozivan zbog pokušaja radikalnog islama da utiče na mnoge građane. Vućić želi dobre odnose sa Sjedinjenim Državama i evropskom zajednicom, ali istovremeno razumije da postoje dugi odnosi sa Rusijom. I mislim da će njegove poteze do određenog stepena da diktira naš i evropski angažman u zemlji.”

Glas Amerike: Srbija je nedavno sklopila sporazum o nabavci oružja iz Rusije i dobiće ruske avione, tenkove i drugu opremu. Da li vas zabrinjava taj sporazum?

Mekejn: "Očigledno, ne možemo da budemo srećni zbog tog sporazuma. Međutim, da je predsjednik Vučić ovdje, rekao bi da je jedino od njih mogao to da kupi. Možda je to tačno ili nije, ali bi to on rekao. Možda nisam u pravu, ali vjerujem da novoizabranu predsjednik Vučić pokušava da pažljivo balansira izmedju Rusije i Evrope. Zna da su njegovi građani ovih dana više proevropski nego proruski orjentisani. Istovremeno, kao što sam rekao Srbija ima viševjekovne odnose sa Rusijom. Ne mislim da želi previše da se približi Rusiji, zato što smatram da većina njegove populacije više prozapadno i provevropski orjentisana nego proruski. Moj razgovor sa njim je bio produktivan. Da smo obraćali pažnju na njega, Srbiju, mogli smo da imamo veću saradnju, više zajedničkih obuka, vježbi, veza koje bi bile dragocjene ne samo za zapadne interese, već i za region.”

Glas Amerike: Pojedini u Srbiji su zabrinuti zbog koncentracije vlasti, posle Vučićeve pobjede na izborima. Da li je to nešto što vas brine?

Mekejn: "Postoji trend u istočnoj Evropi – Mađarskoj, donekle u Poljskoj, Bugarskoj – konsolidacije vlasti u rukama pojedinačnih lidera. Postoji rizik od toga u Srbiji. Mislim da predsjednik Vučić zbog većina s kojom je pobijedio na izborima vjeruje da ima snažan mandat. Mi moramo da uradimo što god možemo da osiguramo da on kao predsjednik jedne demokratije poštuje to kako demokratija u suštini funkcioniše. “

Glas Amerike: Da li očekujete nastavak dijaloga Beograda i Prištine, koji kako se, čini zastao?

Mekejn: "Mislim da bi dijalog trebalo nastaviti i ohrabrile me je to što su obje strane barem prijemčive za tu ideju. Jedan od aspekata situacije na Balkanu, u više država je to što nisu zacijeljene sve rane. U govoru u skupštini Kosova podsjetio sam na naš odnos sa Vijetnamom. Izgubili smo 58 hiljada Amerikanaca, čija imena su uklesana u zid nedaleko odavde. Ipak smo mogli da se pomirimo. Ratovali smo i sa Njemačkom i Japanom. Moramo da uradimo sve što možemo da podstičemo pomirenje jer ne možete da stare rane držite otvorenim i istovremeno služite narodu tih različitih zemalja, koji zaslužuje budućnost, a ne život u prošlosti.”

Glas Amerike: Kao što znamo Crna Gora će uskoro postati punopravna članica NATO-a. Govorili ste o Balkanu kao nestabilnom regionu. Da li će crnogorsko članstvo pomoći da se region stabilizuje bar u odredjenoj meri?

Mekejn: "U povelji NATO-a postoji Član 5 – napad na jednu članicu je napad na sve, i apsolutno sam uveren da je razlog što su Rusi, a to je bio rad obaveštajne službe GRU, pokušali da izvedu državni udar da bi sprečili ulazak CG U NATO. Kao što ćete videti, kako budemo istraživali šta se desilo, to je bila zavera koju su orkestrirali Rusi i koja bi sve trebalo da nas ozbiljno zabrine. Mislim da je Crna Gora sada mnogo bezbednija. Crna Gora nije zemlja koja je okrenuta ka Rusiji, ona je prozapadno orijentisana, prelepa mala zemlja. Ljudi su divni. To je jedna od mojih omiljenih zemalja za posetu. Veoma mi je drago što se ovo obavilo i mislim da će to omogućiti narodu Crne Gore da bira svoju budućnost umesto da mu vlada bude zbačena u državnom udaru koji je orkestrirala Rusija."

Glas Amerke: Da li očekujete da će ruski pritisak na CG popustiti kada postane punopravna članica NATO-a ili će se nastaviti i posle toga?

Mekejn: "Mislim da će Moskva nastaviti pritiske, posebno u hakovanju, uticaju preko Russia Today, Sputnjika - destabilizujućem uticaj koji vrše širom Balkana i Baltika a čak pokušavaju da se umešaju u francuske izbore. Međutim, takođe verujem da su građani Crne Gore, većina, ne svi, srećni da budu član NATO-a i da budu prozapadno orjentisani."

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG