Cene suncokretovog ulja, kristal šećera, brašna tipa T-400, svinjskog buta i dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, odlukom Vlade Srbije od 30. novembra, biće zamrznute u narednih 60 dana. To znači da neće smeti da budu povećane u odnosu na cene od 15. novembra 2021, a proizvođači ne smeju ove proizvode isporučivati u manjim količinama nego do sada, jer za to mogu biti kažnjeni. Imajući u vidu poremećaje na globalnom tržištu snabdevanja, porast cena sirovina i energenata i rastuću inflaciju, postavlja se pitanje kako će proizvođači nadoknaditi gubitke, i sa druge strane, da li su potrošači zaista na dobitku time što država kontroliše cene? Konačno, da li je država morala da poteže za takvom merom?
U zvaničnom obrazloženju Vlade, navodi se da je ograničenje cena utvrđeno kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu, a pojedini državni zvaničnici su govorili da je zamrzavanje bilo neophodno kako bi se zaštitio životni standard, kao i najsiromašniji građani.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević za Glas Amerike kaže da se ovakav potez države "mogao naslutiti" kada je nedavno ograničena cena vekne belog hleba na 46 dinara. Ali, ističe da je ovo zamrzavanje nepotrebno.
"Pokazuje da Vlada, kao što vlada u politici, dakle prisilom, ne oslanjajući se na signale sa tržišta, sa političke scene, nego nastojeći da njima upravlja do zadnjeg detalja. To isto sad pokušava da uradi u ekonomiji. Dakle, sve što trenutno iskače iz nekih zadatih okvira ona nastoji da spreči".
Za ekonomistu i nekadašnjeg narodnog poslanika Aleksandra Stevanovića odluka o zamrzavanju cena je "katastrofalna".
"Ako želite da uništite jednu državu, najsigurniji način je da uvedete kontrolu cena. Dobra vest u lošoj vesti, pošto smo uveli nešto što dugo nismo imali u Srbiji, je da je ograničeno na dva meseca i pet proizvoda i to je jedina svetla tačka u izuzetno lošoj odluci", kaže Stevanović za Glas Amerike.
Proizvođači na gubitku zbog "predizbornog" zamrzavanja
Da ne bi bilo nestašica, kao kada su cene zamrzavane devedesetih, proizvođači u narednih 60 dana ne smeju da smanje količine isporučenih proizvoda, jer su za to zaprećene visoke novčane kazne. Stevanović kaže da će ovakva politika obeshrabriti proizvođače i da neće na pravi način zaštititi najsiromašnije građane.
"Vi sada destimulišete ljude da uzgajaju više svinja, gaje više suncokreta, ulažu u nove tehnologije i iskoriste priliku koja se pojavila zbog visokih cena. Vi njima ustvari kažete „nemojte da proizvodite, na primer, više svinjetine“. Dakle, to je jako loše. Od toga će možda malo profitirati, odnosno manje štete će imati ljudi koji koriste ovih pet namirnica dominantno, ali ne postoji nijedna porodica gde tih pet namirnica čine dominantnu stavku u budžetu, čak ni bitnu stavku. I mnogo bi efikasnije bilo, umesto što ste zadrli u osnovni mehanizam blagostanja jednog društva, da ste ljudima koji su na ivici siromaštva podelili mnogo manji iznos od onih 20 evra koje ćemo da podelimo svima u decembru, nezavisno od toga da li zarađuje 300 ili 3000 evra u Srbiji. Dakle, postojali su jeftiniji i bolji načini koji ne bi zadirali u osnove prosperiteta jedne zemlje, a to je tržišni mehanizam formiranja cena", kaže Stevanović.
Dodaje da je ova mera "verovatno usmerena ka stalnoj biračkoj bazi vladajuće stranke".
I Mijat Lakićević je saglasan da je zamrzavanje cena mera doneta pred izbore 2022.
"Ovo je u cilju vođenja izborne kampanje, tako da do aprila, kao što je bilo sa cenom gasa – do aprila mi tu možemo da očekujemo tzv stabilnost, znači da ne bude rasta cena nigde, ali to će sigurno doći na naplatu posle izbora. Jer se svuda sada akumuliraju gubici. Priverda zbog toga trpi gubitke i na gasu, i u elektroprivredi zbog cena struje. I naravno u prehrambenoj industriji, tako da će se to sigurno odraziti na poslovanje privrede. Privreda će biti lošija, a to opet ima svoje dalje reperkusije na kvalitet ekonomskog života i privređivanje generalno".
Sagovornici Glasa Amerike veruju da proizvođači neće hteti da se ogluše o naredbu da isporučuju jednake količne proizvoda, pa i da nestašice ovih pet namirnica neće biti.
Međutim, moguće je da se ide nauštrb kvaliteta - korišćenja lošije pšenice ili uvoz svinjskog mesa pred istek trajanja, ili na poskupljenje srodnih proizvoda, kao što je drugi tip brašna ili mleka koji proizvodi ista kompanija, kaže Aleksandar Stevanović.
"Jedino što ne možete očekivati je da će ljudi koji se bave proizvodnjom ovih pet namirnica ćutke gledati kako idu u gubitak".
Predstavnici države često se hvale ekonomskim parametrima - kotiranjem Srbije na različitim međunarodnim listama, ekonomskim rastom, poboljšanjem životnog standarda.
Ali, zamrzavanje cena ne ide u prilog toj tezi, napominje Mijat Lakićević.
"To govori koliko smo daleko zapravo od tog čuvenog doba o kome (predsednik Aleksandar) Vučić stalno govori. Kad on kaže zlatnbo doba, a mi vidimo da u tom zlatnom dobu ne mogu da se podnesu ni neka minimalna povećanja cena hrane. Kad se kaže da je ulje poskupelo za 20, 30 ili 50 odsto, pa ne troši se ulje svaki dan. Litar ulja traje 15 dana, možda mesec dana, dakle na mesečnom nivou to nisu tako velika povećanja. Kao i za ove druge namirnice. Tako da sve to govori više o toj nesigurnosti vlade, o njenoj, a rekao bih pre svega predsednika Vučića o njegovoj nesigurnosti i nestabilnosti sistema i na to da on ne može da podnese bilo kakav poremećaj, ni šok koji dolazi bilo iz inostranstva, bilo sa domaćeg tržišta".
