Linkovi

Džozef za Glas Amerike: Pompeov fokus na obnavljanju dijaloga, ne na drugim scenarijima


Edvard Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins

Glavna svrha susreta državnog sekretara Majka Pompea i predsednika Srbije Aleksandra Vučića bilo je ponovno pokretanje dijaloga Beograda i Prištine”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Edvard Džozef, predavač na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins. Džozef ukazuje da je moguće da je tokom razgovora dvojice zvaničnika razmatran scenario promene granica, razmene teritorija ili podele Kosova, ali ne isključuje i razmenu mišljenja o nekim drugačijim rešenjima.

“Nisam čuo državnog sekretara Pompea da je govorio išta slično poput Boltona (Džon Bolton savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće prim. nov.) u Ukrajini o tome da Sjedinjene Države podržavaju bilo kakavo rešenje o kome se Srbija i Kosovo usaglase. To u Pompeovoj zvaničnoj izjavi nisam video i mislim da je to dobra stvar. Njen fokus je bio na obnavljanju dijaloga i to bi tako i trebalo da bude. Trebalo bi da se drže podalje od rizičnih, opasnih i spornih rešenja. Čije najave su su uticale na porast zabrinutosti najbližih suseda – koji bi morali da žive sa posledicama podele Kosova ili teritorijalne razmene”, rekao je Džozef za Glas Amerike.

Prema njegovim rečima, sastanak Pompea i Vučića, najverovatnije nije uticao na značajnije približavanje Beograda i Prištine postizanju pravnoobavezujućeg sporazuma sve strane o normalizaciji odnosa.

“Možemo reći da postoji pokušaj da se ponovo pokrene dijalog, ali ne čini se da su strane bliže. Reč je o naporima koji će se nastaviti u budućnosti. Prvo što je na redu su izbori koji treba da se održe na Kosovu. Bilo bi preuranjeno u ovom trenutku reći da bi se dve strane mogle drastičnije približiti jedna drugoj”, rekao je američki stručnjak.

Glas Amerike: Kako prenebregnuti aktuelnu situaciju u kojoj Kosovo ne odstupa od taksi i ima tehničku vlast, a Srbija ne odustaje od politike koju vodi (kampanje povlačenja priznate nezavisnosti kod drugih država) i blokade članstva Kosova u međunarodnim organizacijama?

Džozef: Da bi se prevazišle te prepreke, pogotovo u vezi sa carinama, potrebno je da se obe strane uozbilje i više posvete dijalogu. Sjajan primer za to su grčki i severnomakedonski premijeri Cipras i Zaev. Oni su tokom dijaloga izopštili nacionalističke teme, nisu uzrokovali probleme koji bi otežavali dijalog – demonizovali drugu stranu, pričajući loše jedni o drugima. To u njihovom slučaju nije bilo tako. I tako se ne može postići sporazum. Nije im bilo lako ali nisu ni otežavali kontekst samih pregovora. A to je upravo ono što rade Beograd i Priština. Otežavaju jedni drugima – što je pokazatelj manjka ozbiljnosti. Dok lideri dve strane ne iskažu ozbiljnu nameru o postizanju sporazuma – to se neće desiti. Znaju šta treba da rade – da prekinu u pokušajima sticanja poena na domaćoj političkoj sceni i tiho se upuste u ozbiljne razgovore.

Glas Amerike: Šta bi mogla biti i kada bi se mogla dogoditi prekretnica u tom smislu?

Džozef: Dobar je znak to što su državni sekretar Sjedinjenih Država uključen. Balkan nije primarno spoljnopolitičkog pitanje za SAD. Međutim, uprkos postojanju mnoštva kriza širom sveta – i to vrlo ozbiljnih poput spora sa Kinom, dobar je signal što je državni sekretar Pompeo odvojio vreme da se sastane sa predsednikom Vučićem. Ipak – do neposrednih učesnika u pregovorima je da prebrode aktuelnu situaciju. A na Kosovu je trenutno specifična situacija zbog predstojećih izbora. Možda bi početni impuls mogao biti da kosovska Vlada, koja je u tehničkom mandatu, suspenduje uvedene carine. Neka to učine do održavanja izbora – pa da vidimo šta će se dogoditi. To bi mogla biti i stvar predizborne kampanje pa neka učesnici i kandidati iznesu I svoje stavove o tome.

"Susret Pompea i Vučića - više od protokola"

Glas Amerike: Da li se susret dvojice zvaničnika može tumačiti kao mogućnost za intenzivniji angažman administracije SAD u pitanjima Srbije i Kosova i Zapadnog Balkana - ili je njegova priroda strogo protokolarna?

Džofef: Bilo je ovde više od protokola. Bio je to ozbiljan susret. To, međutim, ne znači da su se SAD vratile u devedesete ili dvehiljadite godine kada su SAD bile mnogo angažovanije u međunarodnim pitanjima – ali pokazuje interesovanje najviše instance u našoj diplomatiji. Postoje svest i zainteresovanost o tom pitanju koje je zavredilo neposrednu pažnju državnog sekretara. To znači da je na radaru – ima interesovanja i to ocenjujem veoma pozitivnim.

Glas Amerike: Nakon sastanka predsednik Vučić rekao je da veruje da bi se Amerika snažnije mogla uključiti u rešavanje problema u regionu Zapadnog Balkana. Da li bi to moglo shvatiti kao nekakva vrsta poziva u pomoć?

Džozef: To vidim kao pokušaj signaliziranja vere u pozitivnu ulogu SAD u ovom procesu. I podsećam da SAD jesu igrale konstruktivnu ulogu u dogovoru i sporazumu koji su postigle Severna Makedonija i Grčka. To je svojersan dokaz da aktuelna administracija, kao i prethodna, može da odigra značajnu ulogu u postizanju rešenja. Zato ne treba da imamo pesimitična promišljanja o situaciji u regionu. To je pozitivan pokazatelj regionalne dinamike i zainteresovanosti SAD za tamošnje stanje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG