Linkovi

Biber: EU shvata da vlasti u Srbiji više nemaju interesovanje za evrointegracije


Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber (privatna arhiva)

Odnos srpskih vlasti prema EU tokom aktuelne krize šalje poruku Uniji da nije toliko bitna za Srbiju, što bi moglo da ima i negativne posledice u evropskim integracijama, ocenjuje za Glas Amerike Florijan Biber, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Gracu i jedan od autora analize Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evopri (BiEPAG) o uticaju pandemije na države na Zapadnom Balkanu.

Međunarodna grupa eksperata analizirala je ulogu država tokom pandemije, stanje demokratije, geopolitičke promene, zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost, zaštitu životne sredine, ekonomske implikacije. Jedan od zaključaka je da je aktuelna kriza „prelomna tačka“ posle koje stvari na Zapadnom Balkanu neće biti iste, a moguća su dva scenarija.

„U najgorem slučaju to bi značilo duboko pogoršanje demokratije, put ka autokratiji, orijentaciju prema Kini, ekonomski slom i pogoršanje zdrastvene i socijalne situacije koje već vidimo, nepoverenje države u sopstvene građane i obrnuto - građane koji ne veruju u sopstvenu državu. Takođe, može da bude i bolji scenario: da se sve slabosti koje su bile vidljive u ovoj krizi iskoriste za poboljšanje odnosa građana sa državom, da se poprave problemi sa demokratijom i da se više fokusiramo na stvari koje su važne za građane“, objašnjava Florijan Biber u razgovoru za Glas Amerike koji je vođen putem Skajpa.

A ka kom scenariju ide Srbija? Biber kaže da je to što je vlast više pažnje poklonila pomoći koja je stigla iz Kine i Rusije u odnosu na pomoć iz EU i SAD i drugih zemalja - loša poruka Evropi.

Biber o pomoći EU, Kine i Rusije Srbiji tokom pandemije
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:21 0:00

„Pogotovo što je pomoć iz EU bila veća nego neke druge, ali je mnogo manje vidljivo. I to je nešto što je jako problematično zato što Unija treba da bude, barem do sada je bila, glavna vanjska politička orijentacija Srbije. I reforme su u pravcu približvanja EU. I tako se to sada ignorira, a onda se šalje poruka da EU nije tako bitna za Srbiju. I mislim da je dosta zvaničnika u Evropi to čulo. Baš sam imao neki razgovor skoro sa političarima iz Holandije koji su rekli da su baš ozbiljno shvatli da srpske vlasti nemaju više interesovanja prema evropskim integracijama i to su neke poruke koje će imati neke posledice koje su trajne za Srbiju, mislim u negativnom smislu“

Glas Amerike: Kakve posledice?

„Zemlje EU shvataju da ova vlast u Srbiji ne želi ozbiljno evropske integracije i one će biti puno skeptičnije prema potezima vlade u Srbiji i namere koju ima prema evropskim integracijama. Od zemlje koja želi da postane članica očekuje se i da uklopi vanjsku politiku sa Unijom. Nije to samo klub gde se uzimaju pare, nego klub kojem se treba približiti i nekim standardima, vrednostima i politikom i ako Srbija nije spremna za to – biće jako teško završiti taj proces“, upozorava Biber.

Ukidanje demokratije i autoritarni refleks

U analizi BiEPAG-a se napominje da pandemija ne može biti izgovor za neograničeno ukidanje demokratije, odnosno da ograničenja građanskih sloboda moraju biti privremena, proprorcionalna i transparentna. Mnoge zemlje su odstupile od demokratskih načela u vreme krize, a Srbija je loš primer za to, smatra Biber.

„Vidimo u Srbiji da su pritisak na medije i ukidanje parlamenta potpuno nepotrebne mere. U drugim, demokratskim zemljama funkcioniše parlament, nema nikakvih razloga da parlament ne zaseda u vreme krize. I druge mere su jako opasne za dugoročno funkcionisanje demokratije. Srbija je loš primer i otvara pitanje kako će funkcionisati i posle krize. Mi se plašimo da se kriza neće završiti od danas do sutra, nego će trajati neko vreme i u tom periodu treba da bude funkcionalnih demokratskih institucija i da svaka mera koju vlast preduzima da bude potrebna, a ne previše rigorozna, stroga i da previše uništava demokratske prakse. I to je opasan signal“.

Biber o merama protiv pandemije i stanju demokratije u Srbiji
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:09 0:00

Profesor političkih nauka objašnjava da je u ovom trenutku problematično i to što EU, zbog borbe sa pandemijom, ne obraća pažnju na stanje demokratija na Zapadnom Balkanu, a da bi trebalo da se odredi prema merama koje se preduzimaju zbog koronavirusa.

„Ne postoje jasni standardi, zbog toga smo i preporučili da treba da se definišu sa Savetom Evrope neki standardi - koje mere su proporcionalne, koje su prihvatljive, a koje idu predaleko. I da onda postoji putokaz šta je moguće, a šta je problematično za demokratiju u ovom trenutku“.

U analizi se navodi da je način na koji su zemlje Zapadnog Balkana odgovorile na krizu „i više nego upitan“. Prisustvo vojske na ulicama, policijski čas i primena restriktivnih mera, represije i kazni – umesto obrazovanja i komunikacije sa građanima – pokazuje da između države i društva nema poverenja.

„Te mere koje imamo u Srbiji i drugim zemljama regiona su dokaz autoritarnog refleksa – da se prvo gleda na zabranu, a ne na objašnjavanje građanima. Mi smo imali zabrane i u Austriji i Nemačkoj, ali ne tako stroge, oni uglavnom pokušavaju da objasne zašto je to preporučljivo. U Srbiji je vlast jako neozbiljno govorila o pandemiji pre mesec ili više dana, nisu to shvatili ozbiljno. Onda su imali preokret preko noći i to je jako teško objasniti građanima- da li je virus smešan ili je ozbiljan…To poništava poverenje, ali nije to tek sada počelo, postoji dugoročno nepoverenje. Ja bih se složio sa ocenom Evropske komisije da su sve zemlje u regionu manje više „zarobljene države“, to znači da vlast reaguje u ličnom ili interesu manje grupe, a ne u interesu građana. I ne može da se vrati poverenje dok su zemlje zarobljene i dok na vlasti dominira privatni, a ne interes građana“, zaključuje Biber.

Analiza grupe međunarodnih eksperata BiEPAG je savetodavnog tipa i poslata je poslanicima Evropskog parlamenta koji se bave Zapadnim Balkanom kao i Evropskoj komisiji.

XS
SM
MD
LG