Nekoliko građana koje je policija pretukla i predstavnici nevladinih organizacija okupili su se na godišnjicu protesta ispred Skupštine Srbije kako bi podsetili šta se događalo u julu prošle godine i ukazali da slučajevi policijske torture ni do danas nisu rešeni.
Novinara Bete Žikicu Stevanovića policija nije poštedela, iako je bio na radnom zadatku i pratio protest građana ispred parlamenta. Ispričao je kako mu pre godinu nije pomogla ni novinarska legitimacija koju je pokazivao policajcima - uprkos tome dobio je udarce po rukama i glavi i završio sa nekoliko posekotina.
Ispred Skupštine Srbije Stevanović je rekao da to nije ništa novo, da je novinar Bete i pre 13 godina pretučen dok je pratio demonstracije i da taj slučaj nikada nije rešen. Stevanović je podsetio da su slučajevi Andreja Vučića, brata predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i Predraga Malog, brata ministra finansija Siniše Malog, posle šest godina ipak rešeni.
(Žikica Stevanović govorio je jula 2020. za Glas Amerike o policijskoj brutalnosti kojoj je podvrgnut tokom radnog zadatka 👇👇👇)
“Da li nedostaje politička volja da se reše ovi slučajevi sa novinarima i sa građanima, da se ne bi urušila ta mantra da je policija radila isključivo po propisima - ja to ne znam. Ja mislim da ne postoji politička volja”, rekao je Žikica Stevanović.
Kao jedan od onih koji su prošle godine dobili batine od policije, Miloš Milosavljević je apelovao na ljude da ne ćute o ovakvim stvarima i da se ne sklanjaju, jer kako je rekao, odgovornost mora da postoji.
“Prebijen sam na ulici, uvučen u Skupštinu. Sutradan je bilo suđenje u rekordnom roku, a na moje žalbe još čekam odgovor”, rekao je Milosavljević i dodao da su ga lica u civilu uvukla u Skupštinu gde je maltretiran, psovan i teran da kleči.
“Ne verujem institucijama, ali ne odustajem i želim da dođem do toga da mi neko nešto odgovori i da se nađu ta lica koja su se tako ponašala”, poručio je Milosavljević.
Dušan Trifunović-Milešić, student Fakulteta političkih nauka, svedočio je kako je stradao drugog dana protesta kada su ga policijaci tukli pendrecima i šutirali nogama kada je pao na zemlju.
“Do sada nisam dobio poziv iz Tužilaštva. Ja bih voleo da se u Srbiji dođe do epiloga, da institucije rade svoj posao, da ne idemo do Strazbura i suda za ljudska prava”, izjavio je Trifunović.
Kako je u kratkom obraćanju ispred Skupštine rekao Vladica Ilić, pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava, policija je prebila najmanje 50 ljudi, a ni za koga od njih nije ostvarena pravda, niti je iko od njih obeštećen.
Prema njegovim rečima, niko od policajaca nije kažnjen, a identitet najmanje 150 policajaca je ostao nepoznat:
“Samo za troje znamo kako se zovu - oni su procesuirani i postupak još traje. Svi ostali policajci za koje nam je rečeno da su bili uzorni i profesionalni, da su postupali srazmerno, ostali su policajci bez imena. Niko nije snosio odgovornost ni za to što radi, niko nije snosio odgovornost ni za to što je javno rečeno - mislim na direktora policije koji je tvrdio da je sve to bilo u skladu sa pravilima službe i zakonima”, rekao je Ilić i dodao da oni još jednom apeluju na organe da ove istrage okončaju i da ljudima koji su dobili batine obezbede pravdu.
On je najavio da aktivisti za ljudska prava neće stati i da će ovi slučajevi dobiti epilog i pred međunarodnim institucijama, pre svega pred Evropskim sudom za ljudska prava.
“Ovo nije protest protiv policije - ovo je protest protiv torture u policiji i protiv svih onih koji tu torturu podržavaju, tolerišu, prikrivaju ili na drugi način pomažu”, izjavio je Ilić.
Prethodno, na konferenciji za medije u Kući ljudskih prava, aktivisti Beogradskog centra za ljudska prava i Inicijative A11 su predstavili izveštaj "Istrage slučajeva policijskog zlostavljanja na julskim građanskim protestima 2020. godine”.
Kako je istaknuto, u prethodnih godinu dana je podneto 35 krivičnih prijava tužilaštvima u Beogradu i Novom Sadu protiv 70 nepoznatih pripadnika MUP-a Srbije koji su tukli građane, a izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković je poručila da treba iskoristiti međunarodne mehanizme za ljudska prava kako bi se pravda vratila u ruke žrtava.
