Bivši premijer Izraela Arijel Šaron preminuo je u bolnici u blizini Tel Aviva, u 86. godini života. Direktor medicinskog centra Šiba Šlomo Noj izjavio je da je Šaron umro u miru, dok je porodica bila uz njega. On je dodao da se bivši izraelski lider borio sa "iznenađujućom snagom" i "odlučnošću" dok mu se stanje pogoršavalo proteklih nedelju dana. Šaron je bio u komi od 2006. godine, pošto je pretrpeo nekoliko moždanih udara. Dopisnik Glasa Amerike iz Jerusalima u vreme dok je Šaron bio na vlasti - Luis Ramires - osvrnuo se na nasleđe dugogodišnjeg izraelskog lidera.
Arijel Šaron je bio ratnik, koji je potom postao državnik.
Kao vojnik, bio je poznat po svojim herojskim delima na ratištu u decenijama posle osnivanja države Izrael, posebno tokom Jomkipurskog rata 1973. Briljantnim taktičkim manevrom predvodio je izraelske trupe preko Sueckog kanala, onemogućivši napredak egipatske treće armije.
Mnogi su ga smatrali bezobzirnim i brutalnim. 1982. Predvodio je invaziju na Liban, a izraelska istraga utvrdila je da je indirektno odgovoran za masakr nad palestinskim izbeglicama u logorima Sabra i Šatila u Bejrutu.
Bivši američki pregovarač u Bliskoistočnom mirovnom procesu Denis Ros kaže da je Šarona oblikovala vojska.
"Verovao je da je jedini način da mir bude moguć, da se poštuje izraelska snaga ".
Kao političar, Šaron je takođe bio kontroverzan. Kao član kabineta, promovisao je izgradnju jevrejskih naselja širom palestinskih teritorija.
Stručnjak za Bliski istok Šukri Abed kaže da je to samo uvećalo mržnju Arapa prema Šaronu.
"U najmanju ruku mu nisu verovali, a mnogi su ga verovatno mrzeli, zbog njegovih čvrstih stavova, zato što se zalagao za izgradnju naselja. Bio je otac širenja naselja".
Kada je kao lider opozicije 2000. godine, posetio Brdo hrama, odnosno islamsko svetilište Haram al-Šarif u Jerusalimu, to je toliko razbesnelo Palestince da je dovelo do talasa nasilja poznatog kao Druga intifada.
Premijer Izraela postao je 7. marta 2001.
Njegova vlada ugušila je pobunu u narednih nekoliko godina i započela izgradnju bezbednosne ograde, koja danas razdvaja Izraelce i Palestince.
I dok će Šaron svakako ostati upamćen kao čvrst vođa, koji nije prezao ni od čega kako bi zaštitio svoj narod, takođe je bio neko ko je umeo da povuče teške poteze.
Po njegovom nalogu, Izrael se 2005. povukao iz Pojasa Gaze. Vojnici i naseljenici napustili su enklavu, a Šaron se nadao da će postići mir s Palestincima.
"Premeštanjem naseljenika povućićemo efikasnu liniju bezbednosti, kojom će biti stvorena linija razdvajanja između Izraela i Palestinaca", rekao je tada Šaron.
Šaron je napustio agresivniju stranku Likud kako bi osnovao centrističku partiju Kadima, koja se kasnije upustila u intenzivne, ali neuspešne mirovne pregovore s Palestincima, u cilju uspostavljanja odvojene palestinske države.
U januaru 2006, Šaron je doživeo niz moždanih udara i pao u komu. Na položaju premijera zemenio ga je Ehud Olmert.
Arijel Šaron je svoj život posvetio izgradnji snažnog Izraela. Njegovi napori da se uspostavi mir ostaju nešto na čemu političari i dalje rade.
Arijel Šaron je bio ratnik, koji je potom postao državnik.
Kao vojnik, bio je poznat po svojim herojskim delima na ratištu u decenijama posle osnivanja države Izrael, posebno tokom Jomkipurskog rata 1973. Briljantnim taktičkim manevrom predvodio je izraelske trupe preko Sueckog kanala, onemogućivši napredak egipatske treće armije.
Mnogi su ga smatrali bezobzirnim i brutalnim. 1982. Predvodio je invaziju na Liban, a izraelska istraga utvrdila je da je indirektno odgovoran za masakr nad palestinskim izbeglicama u logorima Sabra i Šatila u Bejrutu.
Bivši američki pregovarač u Bliskoistočnom mirovnom procesu Denis Ros kaže da je Šarona oblikovala vojska.
"Verovao je da je jedini način da mir bude moguć, da se poštuje izraelska snaga ".
Kao političar, Šaron je takođe bio kontroverzan. Kao član kabineta, promovisao je izgradnju jevrejskih naselja širom palestinskih teritorija.
Stručnjak za Bliski istok Šukri Abed kaže da je to samo uvećalo mržnju Arapa prema Šaronu.
"U najmanju ruku mu nisu verovali, a mnogi su ga verovatno mrzeli, zbog njegovih čvrstih stavova, zato što se zalagao za izgradnju naselja. Bio je otac širenja naselja".
Kada je kao lider opozicije 2000. godine, posetio Brdo hrama, odnosno islamsko svetilište Haram al-Šarif u Jerusalimu, to je toliko razbesnelo Palestince da je dovelo do talasa nasilja poznatog kao Druga intifada.
Premijer Izraela postao je 7. marta 2001.
Njegova vlada ugušila je pobunu u narednih nekoliko godina i započela izgradnju bezbednosne ograde, koja danas razdvaja Izraelce i Palestince.
I dok će Šaron svakako ostati upamćen kao čvrst vođa, koji nije prezao ni od čega kako bi zaštitio svoj narod, takođe je bio neko ko je umeo da povuče teške poteze.
Po njegovom nalogu, Izrael se 2005. povukao iz Pojasa Gaze. Vojnici i naseljenici napustili su enklavu, a Šaron se nadao da će postići mir s Palestincima.
"Premeštanjem naseljenika povućićemo efikasnu liniju bezbednosti, kojom će biti stvorena linija razdvajanja između Izraela i Palestinaca", rekao je tada Šaron.
Šaron je napustio agresivniju stranku Likud kako bi osnovao centrističku partiju Kadima, koja se kasnije upustila u intenzivne, ali neuspešne mirovne pregovore s Palestincima, u cilju uspostavljanja odvojene palestinske države.
U januaru 2006, Šaron je doživeo niz moždanih udara i pao u komu. Na položaju premijera zemenio ga je Ehud Olmert.
Arijel Šaron je svoj život posvetio izgradnji snažnog Izraela. Njegovi napori da se uspostavi mir ostaju nešto na čemu političari i dalje rade.
