Linkovi

Amerikanci i Nemci sećaju se pada Berlinskog zida kao prekretnice


Ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel desno i državni sekretar SAD Majk Pompeo otkrivaju spomenik bivšem predsedniku SAD Ronaldu Reganu u Ambasadi SAD u Berlinu, 7. novembra 2019.

Na terasi američke ambasade u Berlinu otkrivena je statua Ronalda Regana, 40. američkog predsednika, nedaleko od kultne Brandenburške kapije.

Predsednička fondacija Ronald Regan i druge pristalice projekta godinama su vršile pritisak na berlinske vlasti da podignu statuu na javnom mestu, pošto su zvaničnici Berlina to uporno odbijali navodeći da su mnogi faktori i ljudi učestvovali u padu Berlinskog zida 9. novembra 1989.

Reganove pristalice konačno su prihvatile da se statua postavi u kompleksu ambasade, koja je formalno američka teritorija u srcu Berlina.

Američki državni sekretar Majk Pompeo prisustvovao je otkrivanju spomenika u petak, nazvavši to "monumentalnim trenutkom".

Statua predstavlja Regana dok drži govor 1987. u kojem je pozvao tadašnjeg sovjetskog predsednika Mihajla Gorbačova da "sruši ovaj zid".

Dve godine kasnije, zid je počeo da se obara uz direktan televizijski prenos.

Posle iznenadne objave jednog istočnonemačkog zvaničnika da će istočnjacima biti dozvoljeno da putuju na yapad, što je odmah stupilo na snagu, Berlinci su uzeli čekiće i krenuli da sami ruše betonsku barijeru.​

Direktan prenos širom sveta

Lori Farmer iz Silver Springa, u Merilandu, u to vreme bila je tinejdžerka. Seća se kako je gledala prenos preko televizije.

"Kad sam videla ljude kako igraju proslavljajući rušenje zida, bila sam na ivici suza. Bila sam daleko, ali videti betonski zid u komadićima učinilo je da se osećam sjajno".

Džesika Grin iz Moristauna, u Tenesiju, takođe je bila tinejdžerka dok je gledala prenos rušenja zida preko televizije.

"Osetila sam takvu nadu", kaže ona.

"Tako sam želela deo tog zida".

Mišel Adams iz Atlante, u Džordžiji, studirala je u Velikoj Britaniji, dovoljno blizu da bi mogla da ode do Berlina. Opisala je svoju brzinsku posetu Berlinu u januaru 1999:

"Prošli smo preko kontrolnog punkta Čarli u danu koji je bio jedan od poslednjih sa postojanjem pasoških kontrola", ispričala je ona opisujući mračne ulice Istočnog Berlina i prirustvo istočnonemačkih vojnika.

Vratila se u Berlin posle više od decenije i ostala iznenađena koliko se toga promenilo.

Geri Kuc iz Fols Čerča, u Virdžiniji, živela je u Ahenu u Nemačkoj, kad je zid srušen. Seća se da je strahovala od poplave "Osisa" (sleng termin nastao od nemačke reči za istok, "ost") u Zapadni Berlin.

"Niko nije očekivao da bi ljudi sa Istoka odmah mogli da pohrle na Zapad", nastavila je ona. "Niko nije vodio računa o ceni koju su morali da plate ljudi na Zapadu".

Kuc ukazuje na problem zbog načina na koji Amerikanci katkad shvataju pad Berlinskog zida. Uprkos dramatičnim promenama, to nije bio srećan završetak koliko početak novog, komplikovanog poglavlja.

"Glavni problem ujedinjenja"

Novinarka Anja Gerc sada je na putu u Sjedinjene Države, gde govori o svojoj knjizi "Istok je osećaj" i o svojim razgovorma sa bivšim istočnim Nemcima, koji i dalje osećaju podelu, koju je značio zid, 30 godina pošto je srušen. Navela je da je Istočnu Nemačku absorbovao Zapad, dok su zakoni i organizacija ostali na snazi.

"Iz današnje perspektive", kaže Gerc, "to je bila glavna greška ponovnog ujedinjenja".

Gerc kaže u svojim pripremljenim navodima da je društveni pritisak na istočne Nemce možda čak i doprineo porastu desničarskog raspoloženja na Istoku, gde krajnje desna stranka AfD, od 2017. najveća opoziciona stranka u nemačkom parlamentu, ima bazu svoje podrške.

"Ako danas, 30 godina nakon pada Zida, vidimo da, posebno u Istočnoj Nemačkoj, ljudi daju svoj glas desnici na izborima, to takođe može da ima neke veze sa činjenicom da ovi ljudi osećaju da nikoga nije briga za njih i njihove priče već 30 godina".

"Mentalni zid preživeo je posle pada fizičkog zida“, kaže Din Smit, Amerikanac koji je studirao u Nemačkoj u godinama oko ujedinjenja.

"Kao da je fizička podela još tu i kao da daje ljudima referentnu tačku za prepoznavanje ili opravdanje razlika između dve kulture - istočne i zapadne".

Smit se takođe vratio u Berlin posle više decenija i bio šokiran promenama. "

Bio sam kao riba na suvom", kaže on.

"Bio sam van sebe".

Uprkos šoku i teškoćama zbog promena, postoji široki konsenzus da je ponovo ujedinjena Nemačka bolja od podeljene.

Studija istraživačkog centra Pev, objavljena početkom ove godine, pokazuje da se mnogo više stanovnika bivše Istočne Nemačke nada u bolju budućnost u 2019. godini u odnosu na 1991. godinu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG