Od kako Sjedinjene Države i njeni zapadni saveznici šalju vojnu pomoć Ukrajini, Moskva optužuje Zapad da koristi Ukrajinu za proksi rat protiv Rusije. Ali, stvarnost je mnogo komplikovanija.
Kako borbe u Ukrajini ulaze u treću godinu, neki zapadni saveznici razmatraju mogućnost da se još više uključe u njen sukob sa Rusijom. Krajem februara, predsednik Francuske Emanuel Makron nije želeo da isključi mogućnost raspoređivanja trupa NATO-a u Ukrajini.
Bivši američki obaveštajac Met Šumejker kaže da je to bio Makronov pokušaj da se osveti Putinu.
“Makron je svakako je želeo da pošalje poruku Rusima i da ih iznenadi, stavi u defanzivnu poziciju, zbog ideje da bi NATO mogao da se umeša. Ali, na žalost, pošto predsednik Makron nije nagovestio svojim kolegama iz NATO da će to reći, sigurno je iznenadio i njih svojom izjavom", kaže Šumejker.
Međutim, drugi analitičar, Šon Stajnberg iz Centra Sufan, kaže da su neki pripadnici NATO-a već na terenu.
“Istina je da postoje NATO savetnici, ili barem da zemlje članice NATO-a imaju savetnike u specijalnim snagama na terenu u Ukrajini. Ali mislim da postoji ogromna crvena linija koja razdvaja savetnike na terenu od američkih i NATO vojnika koji bi se direktno borili protiv ruske vojske”, objašnjava Stajnberg.
Penzionisani viceadmiral Robert Maret, zamenik direktora Instituta za bezbednosnu politiku i pravo Univerziteta Sirakjuz, kaže da se američke trupe mogu naći širom sveta, ali da to ne znači da učestvuju u borbama.
“Svaka ambasada koju Sjedinjene Države imaju širom sveta – sve do poslednje – ima jedinicu marinaca kao obezbeđenje, tako da imamo marince tamo za našu zaštitu. Dakle, u malom broju, da, postoji aktivno vojno osoblje u Ukrajini", ističe Maret.
Ruslan Bortnik, direktor Ukrajinskog instituta za politiku, ocenjuje da je raspoređivanje NATO snaga neizbežno.
“Rusija je mnogo veća od Ukrajine – tako da će postojati ili pretnja da Ukrajina izgubi rat, ili će strane trupe morati da se pošalju u zemlju.”
Bortnik smatra da je malo verovatno da će NATO kao entitet poslati trupe da se bore u Ukrajini. Međutim, kaže da bi pojedinačne zemlje članice kao što su Francuska, Poljska, Holandija, Švedska, Norveška, Danska ili jedna od baltičkih zemalja mogle da donesu tu odluku.