Grmljavina topova postaje sve više sporadična na ukrajinskoj artiljerijskoj poziciji u Donbasu. Pre samo godinu dana, vojnici su ispaljivali artiljerijske projektile najmanje 40 puta dnevno. Ta frekvencija se sada smanjuje desetostruko, a ponekad, topovi se ne čuju.
Širom linija fronta, odvija se sličan scenario. Sa stalnim odlaganjem pomoći zapadnih saveznika, posebno Sjedinjenih Država, Ukrajinci se suočavaju sa zastrašujućim nedostatkom municije.
"Ima manje granata, mnogo manje nego pre. Zavisi kako se kreću, uglavnom otvaramo vatru samo na tenkove, oklopna vozila, minobacački timovi ciljaju ruske vojnike", kaže vojnik čiji je ratni nadimak Mali dečak.
U šumi Kremina, na drugoj liniji fronta u Donbasu, vojnici su dobili naređenje da napadnu grupu ruskih trupa koja se kreće po rovovima. Manevrišući svojim teškim artiljerijskim oružjem prema poziciji, oni su uskoro dobili naređenje da odustanu. Štednja granata je postala prioritet.
Kako je municije sve manje, ukrajinski vojnici su sve više u svojim bunkerima. Kažu da stalna pretnja od dronova i obilje neprijateljske municije čine previše opasnim da se izađe napolje.
Većina vojnika u ovom bunkeru je na prvim linijama fronta od početka rata, bez ikakvog odmora. Mnogi su videli svoje porodice samo dva puta za to vreme. Provode većinu svojih dana u malim, tamnim, zatvorenim bunkerima, čekajući naređenja za paljbu.
“To je moralna borba. Teško je biti dugo odvojen od porodice, ali nemamo izbora. Izdržali smo okupaciju, znamo cenu za to", kaže Belorus, ukrajinski vojnik.
Belorus je proveo samo 20 dana u poslednje dve godine sa svojom porodicom: ćerkom, sinom i dvoje unučadi. Kaže da je umoran, kao i mnogi u prvim redovima.
Ukrajina priznaje da su njeni vojnici iscrpljeni i sada priprema kontroverzni zakon kojim će se još 500 hiljada vojnika uključiti u rat.
Dok ne stignu pojačanja, trenuci sreće mogu biti u jednostavnim stvarima kao što su okupljanje u bunkerui pripremanje hrane u mirnijim danima.
