Linkovi

Ši podržao Putina u sukobu sa Zapadom, a Putin Kinu po pitanju Tajvana


Ši Đinping i Vladimir Putin u Pekingu, 2019.

Kineski predsednik Ši Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin sastali su se u petak, pred otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, što se tumači kao znak jedinstva u odnosima sa Amerikom, sa kojom i Kina i Rusija imaju nerešena pitanja.

U zajedničkom saopštenju pozvali su NATO da zaustavi svoje širenje, dok je Moskva podržala stav Pekinga o Tajvanu, koji Kina smatra svojim.

Kremlj je saopštio da su Putin i Ši održali "tople i sadržajne" razgovore u Pekingu i da je njihov odnos "unapređeno i specijalno partnerstvo".

Putin je takođe otkrio da postoji novi dogovor o gasu sa Kinom, čime se još produbljuju veze susednih zemalja.

"Ruska strana potvrđuje podršku principu "jedne Kine", da je Tajvan neotuđivi deo Kine i protivi se bilo kakvoj nezavisnosti Tajvana", piše u saopštenju.

U zajedničkom saopštenju se i oštro kritikuju SAD i iskazuje "zabrinutost zbog američkih planova da razviju globalni raketni odbrambeni sistem i da ga postave u različitim zemljama, kao i zbog izrade visoko preciznog nenuklearnog oružja".

Kina i Rusija se protive daljem prošitenju NATO-a i pozivaju alijansu da odustane od "ideološkog hladnoratovskog pristupa". Peking podržava zahtev Moskve da joj se daju garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.

Rusija i Kina nemaju nikakav formalni savez, ali su se približile poslednjih godina u nameri da uspostave protivtežu uticaju SAD.

Kina je bila glasna u podršci Rusiji, čak i kada je Moskva rasporedila više od 120.000 vojnika na granici sa Ukrajinom. Rusija negira da planira invaziju, ali istovremeno traži da se Ukrajini zabrani članstvo u NATO, iako ta zemlja nije formalno na putu da bude članica.

Analitičari kažu da će kinesko-ruska saradnja otežati SAD da kazne Moskvu ako krene na Ukrajinu. Sa druge strane, dešavanja sa Rusijom odvlače pažnju američke administracije od odnosa sa Kinom, koja je definisana kao najveći prioritet.

U petak će u Kini biti otvorene Zimske olimpijske igre. Istovremeno, politička sitaucija u Kini je takva da bi Ši mogao da otvori put za svoju beskonačnu vladavinu.

"Pekingu je potrebna stabilnost i predvidivost. Neće se baviti spoljnim turbulencijama", napisao je na Tviteru Rajan Hes iz američkog Instituta Brukings.

Ši i Putin su se mnogo puta do sada sreli, a ovo im je 38. sastanak.

U decembru, Ši se sastao sa Putinom i nazvao ga "starim prijateljem". Putin je bio prvi lider koji je potvrdio dolazak na otvaranje Olimpijskih igara (OI), pošto su SAD pozvale na diplomatski bojkot zbog ophođenja Pekinga prema muslimanskoj manjini Ujgurima.

Putin je u pismu kritikovao američku odluku da bojkotuje OI i ocenio da "mnoge zemlje zloupotrebljavaju sport za svoje sebične interese". Napisao je i da je parterstvo Kine i Rusije ušlo u "novu eru".

Kina i Rusija su mnogo puta u istoriji radile zajedno na tome da blokiraju predloge SAD u Savetu bezbednosti UN, gde imaju pravo veta.

Poruke sa debate Saveta bezbednosti UN o ukrajinskoj krizi
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

Kina i Rusija našle su i zajednički jezik oko Ukrajine. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da su "bezbednosne zabrinutosti Rusije legitimne" i pozvalo da se okonča "mentalitet Hladnog rata" - kako vidi politiku SAD.

Kina se, međutim, podsećaju stručnjaci, nije toliko oslanjala na partnerstvo sa Rusijom kada je Moskva krenula u invaziju Gruzije 2008. ili na Krim 2014.

Peking je pozvao na smirivanje tenzija oko Ukrajine i primenu Sporazuma iz Minska, kojim je uspostavljen mir posle nasilja na rusko-ukrajinskoj granici.

XS
SM
MD
LG