Američki naučnici sprovode studiju za koju se nadaju da će povećati broj donatorskih pluća dostupnih pacijentima kojima je potrebna transplantacija. Cilj tih napora je da pronađu najbolji način da se očuvaju pluća preminule osobe, dok ne budu presađena pacijentu kojem su potrebna.
Tim koji predvodi dr Tomas Igan sa Univerziteta Severna Karolina u Čepel Hilu sprovodi istraživanje. Pluća ostaju očuvana duže nego drugi organi zbog vazduha koji je ostao u njima posle smrti određene osobe. Dr Igan kaže da se istraživači nadaju da će pronaći način da dodatno odlože početak propadanja.
“To bi imalo veoma značajan uticaj na broj pluća koja su dostupna za transplantaciju. Trenutno, u Sjedinjenim Državama radimo 1.800 transplantacija pluća godišnje. Mislimo da bi mogli da radimo 40 do 50 hiljada transplantacija pluća godišnje”.
Za hiljade ljudi, transplantacija je jedina nada da će jednoga dana disati normalno. Lisa Boumen je jedna od njih.
“Nikada nisam mogla normalno da dišem”, kaže ona.
Ali prikupiti organe od donator, koji su preminuli iznenada i izvan bolnice, često je komplikovano. Stoga, 80 odsto doniranih pluća nije upotrebljivo.
Bez obzira što većina pluća za transplantaciju dolaze od donatora koji su umrli u bolnici, ona su uvek oštećena zbog ventilatora i drugih komplikacija tokom dugotrajnog boravka u bolnici. Doktor Igan želi da dopre do iznenadnih žrtava u njhovim domovima ili drugde u zajednici, gde bi medicinsko osoblje upumpalo malo vazduha u njihova pluća, kako bi ih sačuvali dok se telo transportuje u operacionu salu za preuzimanje organa.
Tim dr Igana izvodi proceduru nazvanu “eks vivo lang perfuzija” na doniranom paru pluća. Mašina ubrizgava vazduh i tečnost kroz pluća kako bi im produžila život i kako bi moglo da se proveri da li su bolesna I da li otkazuju.
“Ako to ponavljamo, verovatnoća je da ćemo dobiti efikasnija pluća, čime ćemo potencijalno povećati mogućnost ne samo za transplantaciju, već će pluća bolje funkcionisati posle preuzimanja, od osobe koja je iznenada umrla”.
Pluća koja su prošla zdravstvene testove biće presađena pacijentima koji učestvuju u studiji Nacionalnog instituta za zdravlje.
Boumen je bila na listi čekanja za nova pluća dve godine pošto je retko genetsko oboljenje postepeno oštetilo njena. Ona se nada da će joj studija pomoći da pronađe donatora odgovarajućih pluća ranije.
“Ne mogu da zamislim ništa što bi moglo da bude uzbudljivije. Mislim da bi to bila najveća stvar za mene – da ponovo mogu da dišem normalno”.
Specijalisti za transplantacije takođe sa velikim interesovanjem prate da vide da li će ovaj program funkcionisati.
Tim koji predvodi dr Tomas Igan sa Univerziteta Severna Karolina u Čepel Hilu sprovodi istraživanje. Pluća ostaju očuvana duže nego drugi organi zbog vazduha koji je ostao u njima posle smrti određene osobe. Dr Igan kaže da se istraživači nadaju da će pronaći način da dodatno odlože početak propadanja.
“To bi imalo veoma značajan uticaj na broj pluća koja su dostupna za transplantaciju. Trenutno, u Sjedinjenim Državama radimo 1.800 transplantacija pluća godišnje. Mislimo da bi mogli da radimo 40 do 50 hiljada transplantacija pluća godišnje”.
Za hiljade ljudi, transplantacija je jedina nada da će jednoga dana disati normalno. Lisa Boumen je jedna od njih.
“Nikada nisam mogla normalno da dišem”, kaže ona.
Ali prikupiti organe od donator, koji su preminuli iznenada i izvan bolnice, često je komplikovano. Stoga, 80 odsto doniranih pluća nije upotrebljivo.
Bez obzira što većina pluća za transplantaciju dolaze od donatora koji su umrli u bolnici, ona su uvek oštećena zbog ventilatora i drugih komplikacija tokom dugotrajnog boravka u bolnici. Doktor Igan želi da dopre do iznenadnih žrtava u njhovim domovima ili drugde u zajednici, gde bi medicinsko osoblje upumpalo malo vazduha u njihova pluća, kako bi ih sačuvali dok se telo transportuje u operacionu salu za preuzimanje organa.
Tim dr Igana izvodi proceduru nazvanu “eks vivo lang perfuzija” na doniranom paru pluća. Mašina ubrizgava vazduh i tečnost kroz pluća kako bi im produžila život i kako bi moglo da se proveri da li su bolesna I da li otkazuju.
“Ako to ponavljamo, verovatnoća je da ćemo dobiti efikasnija pluća, čime ćemo potencijalno povećati mogućnost ne samo za transplantaciju, već će pluća bolje funkcionisati posle preuzimanja, od osobe koja je iznenada umrla”.
Pluća koja su prošla zdravstvene testove biće presađena pacijentima koji učestvuju u studiji Nacionalnog instituta za zdravlje.
Boumen je bila na listi čekanja za nova pluća dve godine pošto je retko genetsko oboljenje postepeno oštetilo njena. Ona se nada da će joj studija pomoći da pronađe donatora odgovarajućih pluća ranije.
“Ne mogu da zamislim ništa što bi moglo da bude uzbudljivije. Mislim da bi to bila najveća stvar za mene – da ponovo mogu da dišem normalno”.
Specijalisti za transplantacije takođe sa velikim interesovanjem prate da vide da li će ovaj program funkcionisati.