Članovi američkog Kongresa, njih 19, potpisali su pismo kojim se Bajdenova administracija poziva da poveća diplomatski angažman na Zapadnom Balkanu u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Pismo je na Tviteru objavila članica Predstavničkog doma iz Nevade Dina Tajtus.
U pismu upućenom američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu potpisnici pozivaju da se udvostruče napori da se konsoliduje demokratija i promoviše integracija Zapadnog Balkana u Zapadnu Evropu.
As the world watches Russia’s unlawful invasion of Ukraine unfold, it is more important than ever for the U.S. to deepen its engagement in the Balkans. Today I led a letter with my colleagues urging @StateDept to demonstrate our readiness to support democratic values abroad. pic.twitter.com/c0FVz7iEYI
— Dina Titus (@repdinatitus) March 4, 2022
U pismu se konstatuje da je, imajući u vidu rusku nezakonitu invaziju na Ukrajinu, sada važnije nego ikada da SAD prodube svoj angažman i učešće na Balkanu.
"Puna integracija Zapadnog Balkana u transatlantsku zajednicu trebalo bi da bude prioritet za Sjedinjene Države, dok nastojimo da učvrstimo savezništva širom Evrope i suprostavimo se širenju i uticaju autokratskih režima, uključujući onog Rusije i Kine".
"Na Zapadnom Balkanu Rusija i Kina promovišu autoritarne i antidemokratske narative. Zajedno sa retorikom podela koja preovlađuje od strane nekih lidera u regionu, teško izvojevani dobici demokratije su pod ozbiljnom pretnjom", smatraju potpisnici pisma američkom državnom sekretaru.
Ne propustite: Gabrijel Eskobar: Rusija i Kina ugrožavaju napredak BalkanaOni podsećaju da su sredinom januara, Visoki komesar UN za ljudska prava i kancelarija OEBS-a u Bosni i Hercegovini izrazili zabrinutost da bi postupci i retorika koja preovlađuju u Srbiji i BiH, a kojom se veličaju osuđeni ratni zločinci, mogli da izazovu obnovu nasilja.
"Konkretno, pretnja lidera bosanskih Srba Milorada Dodika da će povući entitet iz državnih institucija predstavlja veliku opasnost za Dejtonski sporazum i održivost BiH kao države. Mlada demokratija Srbije nastavlja da se bori sa izazovima slabe podele vlasti, neravnomerne političke zastupljenosti i polarizovanim medijima", navode članovi Kongresa.
Oni takođe izražavaju zabrinutost da izostanak normalizacije odnosa Srbije i Kosova ugrožava stabilnost šireg regiona i ističu da to pitanje zahteva momentalnu pažnju.
Članovi Kongresa ističu da su podjednako su zabrinuti zbog malignog uticaja Moskve i Pekinga koji se povećava na Zapadnom Balkanu i, kako kažu, preti da poništi godine međunarodnog rada na podršsci otpornim demokratijama.
"Oklevanje nekih članica EU da prime nove članove podstaklo je evro-skepticizam širom regiona i postoje nagoveštaji da su neki građani spremni da žrtvuju demokratiju zarad brzih rešenja kojima se poboljšava njihova ekonomska situacija", konstatuju potpisnici pisma.
Ne propustite: Grupa američkih kongresmena zatražila produbljivanje odnosa sa Srbijom"Verujemo da SAD moraju da pošalju snažan signal Zapadnom Balkanu i ostatku sveta da su spremne da snažno podrže demokratske vrednosti i promovišu ulogu regiona kao strateškog partnera u transatlantskim odnosima", navode članovi Kongresa, koji su predložili pet stavki na koje bi SAD trebalo da se fokusiraju: povećanje investicija i regionalne integracije, podršku proširenju Evropske unije i promociji dijaloga Kosova i Srbije. Kako se navodi u pismu, 14 godina posle proglašenja kosovske nezavisnosti, vreme je da Srbija i Kosovo postignu sporazum o normalizaciji odnosa.
"Kroz pojačani američki i evropski angažman, kao i kampanju koja bi promenila tvrde stavove javnosti u obe zemlje, napredak je moguć u rešavanju preostalih pitanja", navode članovi Kongresa.
Četvrta stavka je Bosna i Hercegovina, članovi Kongresa ističu da lideri bosansih Srba nastavljaju da "vode secesionističu politiku koja je antiteza Dejtonskom mirovnom sporazumu" i "podižu tenzije između bošnjačke, hrvatske i srpske zajednice", koje bi mogle da dovedu do nasilja koje bi se teško obuzdalo.
Peta stavka je pomoć demokratizaciji regiona.