Porast broja žrtava od pandemije COVID-19 šokirao je Evropu. Evropljane to podseća na ratne stahote: smrt i teška patnja koji mogu da se porede sa najtežim trenucima u istoriji Starog kontinenta. Evropa je trenutno epicentar pandemije sa više od 150.000 potvrđenih slučajeva COVID-19. Broj smrtnih slučajeva u Italiji je veći od zvaničnog broja slučajeva u Kini. Odjednom snaga Evrope, uzajamna evropska saradnja i evropska otpornost na spoljne nevolje, potresenisu do temelja.
U govoru 11. marta, nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je da Nemačka doživljava potres bez presedana u skorijoj istoriji.
“Još od Drugog svetskog rata naša zemlja se nije suočila sim izazovima i sve zavisi od naše zajedničke solidarnosti”, navela je Merkel."Kada je virus prisutan, a stanovništvo nema imunitet i ne postoji vakcinacija ili terapija, stručnjaci kažu da će oko 60 do 70 odsto populacije - biti inficirano, sve dok traje sadašnje stanje“, dodala je Merkel.
Nemačka, Francuska i Španija su ubrzano preduzele korake da se suoče sa KOVID-om -19. Kancelarka Merkel počela je zatvaranjem nemačkih granica, poništavajući time Šengenski sporazum o slobodi kretanja ljudi i robe širom Evrope. Šengen, koji mnogi smatraju ključnim za povezivanje evropskog kontinenta u kohezivnu celinu, obuhvata stanovništvo više od 420 miliona ljudi i površinu od 4,312,099 km.
Međutim, neki kritičari tvrde da izolovane, pojedinačne akcije članica Evropske unije mogle da naruše evropski blok.
"Krize, umesto da imaju za posledicu zbližavanje Evrope, ojačale su pojedine zemlje članice na štetu institucija EU", pisala je ovih dana Džudi Dempsi, analitičarka Fondacije Karnegi za Evropu. Kako je ustvrdila sprovođenje pojedinačne spoljne, ekonomske i socijalne politike, razara postignuto evropsko jedinstvo.
Ne propustite: Koronavirus i svetska ekonomska depresijaMeđutim, drugi ističu da su sve te mere samo privremene, naročito koraci koje je Merkel preduzela.
„Zemlje članice EU privremeno zatvaraju nacionalne granice kao što mnoge druge države širom sveta zabranjuju ulazak strancima. Čim pandemija bude popustila, očekujem da će šengenska pravila biti ponovo uspostavljena – mada bi spoljne granice EU možda mogle da budu nešto pojačane. Takav proces je već započet kao odgovor na poplavu izbeglica iz 2015. i 2016“, kaže Čarls Kapčan, bivši predsednički savetnik za Evropu bivšeg predsednika SAD-a Baraka Obame.
Čim pandemija bude popustila, očekujem da će šengenska pravila biti ponovo uspostavljena: Čarks Kapčan
„Merkel je bila oprezno saopštila da su to vanredni koraci, neophodni u vanrednoj situaciji da bi se prekinuo lanac infekcije koji može doći putem prekograničnog putovanja i da će takve akcije biti privremene", objašnjava Kapčan.
Dugogodišnji ekspert za Evropu, Danijel Hamilton se slaže.
„Kancelarka Merkel pristala je na zatvaranje nekih delova nemačke granice, sledeći slične mere koje su preduzele druge države Šengena. Oprezno je saopštila da su takve mere neophodne u sadašnjim vanrednim okolnostima da bi se prekinuo lanac zaraze koji dolazi putem prekograničnog putovanja. Verujem da će te mere biti privremene", ukazuje on.
Ne propustite: Sejbo: Nemačka i Evropa suočene sa najvećom krizom posle Drugog svetskog rataAli, još jedno načelo koje je kancelarka sprovodila bila je politika fiskalne razboritosti i stroge monetarne politike, što će po svemu sudeći biti ubrzanio otkazana.
Pre dve nedelje nemačka vlada iznenadila je većinu međunarodnih posmatrača objavivši sopstvenu verziju onog što neki nazivaju „bazukom“ kako bi zaštitila nemačku ekonomiju od ekonomskih i finansijskih posledica koronovirusa.
Ne propustite: Kirkegard za Glas Amerike: Svet u ratu sa koronavirusomNemačko ministarstvo finansija obećalo je neograničeni kredit za kompanije koja trpe štetu od pandemije, kao i povećanu finansijsku pomoćza kompanije koje su primorane da smanje radno vreme svojih zaposlenih.
Kapčan negira rizik finansijske nediscipline širom EU. Kako kaže - Nemačka nije imala drugog izbora osim da olabavi fiskalnu suzdržanost i okrene se monetarnom i fiskalnom stimulansu.
„Rizici koje pandemija nosi, kao i ekonomske posledice COVID-19, jednostavno su preveliki. Ovo su nestabilna vremena i vanredna zdrastvena kriza globalnog karaktera. Nije reč o finansijskoj krizi ili krizi evrozone. Glavni izazov je kako zaustaviti uragan COVID-19, a zatim podstaći oporavak nakon što on prođe. Ovo nije vreme za postepene, dečije korake", ističe Kapčan.
Većina ekonomista predviđa krivulju ekonomskog oporavka u obliku slova V ili U na obe strane Atlantika - nagli pad ekonomskog rasta praćen kratkim periodom stagnacije, a zatim ponovni rast nakon što kriza prođe.
Ne propustite: Angela Merkel u samoizolacijiU međuvremenu, ostaje opomena da koronavirsus ne zaobilazi nikoga, sama nemačka liderka dospela je ovih dana u samoizolaciju, jer je bila u kontaktu sa lekarom pozitivnim na koronavirus.