Kakva je sudbina migranata u Srbiji koji se zaraze koronavirusom

Procenjuje se da na ulicama u Srbiji ima oko hiljadu migranata

Pandemija koronavirusa nije usporila migracije. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji trenutno boravi oko osam hiljada migranata, većina njih je smeštena u prihvatne centre i kampove. Međutim, ima i onih koji radije ostaju na ulici u nadi da će tako brže uspeti da pređu granicu. Šta se dešava sa migrantima koji obole od Kovida 19, imaju li pristup zdravstvenoj zaštiti i kako je organizovana njihova izolacija u kampovima?

U Centru za azil u Krnjači postoji jedna baraka za izolaciju. Trenutno se u njoj nalazi samo Andres Kareljo, migrant sa Kube, koji je pozitivan na koronavirus.

"Imao sam temperaturu i otišao kod doktora. Testiran sam pozitivno na koronu, ovo je moja izolacija. Trebalo bi sutra da izađem. Osećam se pomalo kao u zatvoru, ali tako mora da bude. Jer ako morate u izolaciju, morate u izolaciju i to je u redu", kaže Kareljo kroz prozor barake.

U baraci za izolaciju je, kažu u Centru za azil, od početka pandemije bilo manje od deset migranata. Ali, i van barake mnogi migranti u kampu nose maske, a bez njih ne mogu ni ući gotovo nigde.

Your browser doesn’t support HTML5

Imaju li migranti u Srbiji koji obole od Kovida 19 mogućnost lečenja i izolacije?

U centru u Krnjači su se, kako kaže koordinatorka Đurđa Šurlan, i ranije primenjivale mere predostrožnosti prilikom prijema ljudi– pregledi kod lekara, izolacija po potrebi, dezinfekcija prostora, a kada je krenula pandemija – napravljena je i baraka za izolaciju za kovid pozitivne ili one sa simptomima. U okviru Centra postoji i ambulanta, a pojačane su i higijenske mere.

"Ovo je kolektivni centar, ovde se trenutno nalazi 400 lica koja borave u centru, još ima jedno situgno sto zaposlenih. To je mnogo ljudi u malom prostoru i mi se koliko možemo pridržavamo. Mislim da nam je mnogo pomoglo to što je na neki način ograničeno kretanje ljudi, da bez preke potrebe ne izlaze do grada, već samo kad je neophodno i da shvate da je to u njihovom i našem najboljem interesu", kaže Šurlan za Glas Amerike.

Uprkos tome što na ulici, za razliku od kampova, nemaju zdravstvenu zaštitu, ima migranata koji ne žele u centre. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, na ulici ih je oko hilljadu.

Ne propustite: NVO: Sezonci i migranti najveće žrtve trgovine ljudima tokom pandemije

Kod beogradskog Ekonomskog fakulteta ih i dalje ima u grupicama, spremaju se da ilegalno pređu granicu. Aktivisti koji su sa njima na terenu, kažu da je uglavnom reč o mlađim ljudima koji nisu imali teže simptome, ali im savetuju da svakako ne ostaju na ulici.

"Mi zagovaramo sve vreme, čak i u kontaktu sa ljudima koji imaju neke incijalne simptome, na primer temperaturu i ništa više, mi zagovaramo i ponavljamo da je za njih najbolje da odu u kamp, na tri pet deset dana, dve nedelje koliko god da traje ta izolacija. Neće biti smak sveta ako ne pređu granicu za dan, dva ili za dve nedelje", kaže Gordan Paunović iz organizacije Info park koja već godinama pomaže izbeglicama i migrantima na terenu.

U 19 centara za azil u Srbiji, kažu u Komesarijatu za izbeglice, boravi 6.874 ljudi i ima još mesta. Navode i da su posle vanrednog stanja i otvaranja centara registrovali 13 slučajeva zaraze migranata koronavirusom, a da su trenutno aktivna tri. Da li ima migranata obolelih od kovida na ulici i kakvo je njihovo stanje, nije poznato.