Stotine hiljada izbeglica koje su pobegle od nasilja na Bliskom istoku i u Africi živi u nezadovoljavajućim uslovima. To su podaci Ujedinjenih Nacija u čijem izveštaju se navodi da ozbiljni problemi sa hranom i vodom pretvaraju mnoge od izbegličkih kampova u pogodno mesto za različite smrtonosne bolesti. Zdravstveni zvaničnici kažu da pojava kolere, malarije i akutne žutice, zajedno sa neuhranjenošću, preti životima mnogih koji su mislili da će biti bezbedni kada stignu u kampove.
U prepunom kampu u Južnom Sudanu, u koji su stigle hiljade ljudi kako bi izbegle vojni sukob u regionu, zvaničnici kažu da pojava hepatitisa E, virusne infekcije koja se prenosi zaraženom hranom i vodom, predstavlja ozbiljan izazov za stanovnike kampa. Adrijan Edvards je portparol UNHCR-a, agencije Ujedinjenih Nacija za izbeglice.
„Hepatitis E najteže pogađa mlađe osobe, uzrasta između 15 i 40 godina. U tri kampa u kojima smo videli akutni sindrom žutice, više od polovine obolelih staro je između 20 i 39 godina“.
Mnogi kampovi u afričkim zemljama, kao što su Južni Sudan, Sijera Leone, Libija, Nigerija, i druge, prijavili su ozbiljne slučajeve kolere. U slučaju kolere ili žutice, obuzdavanje epidemije je veoma teško. Zvaničnici veruju da je najbolji pristup – prevencija ovih infekcija. Doktor Piter Hotez je stručnjak za infektivne bolesti. On kaže da kolera često preti ljudima koji žive u ekstremnim uslovima, bilo da je reč o političkim ili prirodnim katastrofama.
„Bakterija kolere proizvodi otrov koji je različit od većine drugih bakterija i on ima sposobnost da otruje ćelije na takav način da organizam ne može više da apsorbuje vodu iz želudačno-crevnog trakta, tako da telo počinje da izbacuje ogromnu količinu vode i osoba postaje zgrčena, dehidrirana jedinka samo nekoliko sati posle infekcije“.
Doktor Hotez kaže da kolera može da se spreči ukoliko se održavaju higijena i sanitarni uslovi. Ali kada se pojave simptomi dijareje, kaže on, konzumiranje tečnosti je najvažnije za spasavanje života.
UNICEF procenjuje da će skoro 400 hiljada afričke dece ispod pet godina biti neophodni tretmani zbog ozbiljne akutne neuhranjenosti ove godine. Oslabljeni dečji organizam je mnogo osetljiviji na koleru i predstavlja pogodno stanište za druge bolesti. Pilar Bauza iz agencije UN za izbeglice radi sa decom u izbegličkim kampovima širom Afrike.
„Imamo visok procenat smrtnosti, dovoljno da se smatra vanredniom situacijom, kao i visok procenat neuhranjenosti“.
Uz medicinske tretmane, UNICEF-ove klinike u mnogim kampovima distribuiraju tablete za prečišćavanje vode i podučavaju raseljene porodice kako da ostanu zdrave. Izbeglički kampovi duž tursko-sirijske granice takođe su nedavno prijavili slučajeve kolere i malarije. Stručnjaci kažu da te infekcije, uz male boginje, meningitis i druge bakterijske, virusne i parazitske bolesti, sve imaju potencijal da postanu epidemije u prenaseljenim kampovima, u kojima su loši sanitarni uslovi uobičajeni, dok je do svakodnevnih obroka i vode bezbedne za piće teško doći.
U prepunom kampu u Južnom Sudanu, u koji su stigle hiljade ljudi kako bi izbegle vojni sukob u regionu, zvaničnici kažu da pojava hepatitisa E, virusne infekcije koja se prenosi zaraženom hranom i vodom, predstavlja ozbiljan izazov za stanovnike kampa. Adrijan Edvards je portparol UNHCR-a, agencije Ujedinjenih Nacija za izbeglice.
„Hepatitis E najteže pogađa mlađe osobe, uzrasta između 15 i 40 godina. U tri kampa u kojima smo videli akutni sindrom žutice, više od polovine obolelih staro je između 20 i 39 godina“.
Mnogi kampovi u afričkim zemljama, kao što su Južni Sudan, Sijera Leone, Libija, Nigerija, i druge, prijavili su ozbiljne slučajeve kolere. U slučaju kolere ili žutice, obuzdavanje epidemije je veoma teško. Zvaničnici veruju da je najbolji pristup – prevencija ovih infekcija. Doktor Piter Hotez je stručnjak za infektivne bolesti. On kaže da kolera često preti ljudima koji žive u ekstremnim uslovima, bilo da je reč o političkim ili prirodnim katastrofama.
„Bakterija kolere proizvodi otrov koji je različit od većine drugih bakterija i on ima sposobnost da otruje ćelije na takav način da organizam ne može više da apsorbuje vodu iz želudačno-crevnog trakta, tako da telo počinje da izbacuje ogromnu količinu vode i osoba postaje zgrčena, dehidrirana jedinka samo nekoliko sati posle infekcije“.
Doktor Hotez kaže da kolera može da se spreči ukoliko se održavaju higijena i sanitarni uslovi. Ali kada se pojave simptomi dijareje, kaže on, konzumiranje tečnosti je najvažnije za spasavanje života.
UNICEF procenjuje da će skoro 400 hiljada afričke dece ispod pet godina biti neophodni tretmani zbog ozbiljne akutne neuhranjenosti ove godine. Oslabljeni dečji organizam je mnogo osetljiviji na koleru i predstavlja pogodno stanište za druge bolesti. Pilar Bauza iz agencije UN za izbeglice radi sa decom u izbegličkim kampovima širom Afrike.
„Imamo visok procenat smrtnosti, dovoljno da se smatra vanredniom situacijom, kao i visok procenat neuhranjenosti“.
Uz medicinske tretmane, UNICEF-ove klinike u mnogim kampovima distribuiraju tablete za prečišćavanje vode i podučavaju raseljene porodice kako da ostanu zdrave. Izbeglički kampovi duž tursko-sirijske granice takođe su nedavno prijavili slučajeve kolere i malarije. Stručnjaci kažu da te infekcije, uz male boginje, meningitis i druge bakterijske, virusne i parazitske bolesti, sve imaju potencijal da postanu epidemije u prenaseljenim kampovima, u kojima su loši sanitarni uslovi uobičajeni, dok je do svakodnevnih obroka i vode bezbedne za piće teško doći.