Njuzeum - privatni muzej posvećen istraživanju savremene istorije viđene očima novinara - otvorio se 2008. godine u samom centru Vašingtona. Smeštena na skoro jednakoj razdaljini između Bele kuće i Kapitola, na aveniji Pensilvanija, staklena zgrada je skoro odmah postala prepoznatljiva kao višespratno izdanje Prvog amandmana.
Jedanaest godina kasnije, eksperiment se završava. Posle višegodišnjih finansijskih problema, Njuzeum u utorak zatvara svoja vrata.
“Ponosni smo na način na koji smo pričali svoju priču", kaže Sonja Gavankar, odlazeća direktora za odnose sa javnošću. "Promenili smo model rada muzeja."
Zgrada je prodata za 372, 5 miliona dolara univerzitetu Džons Hopkins, koji namerava da tu, pod jednim krovom, konsoliduje svoje programe četvorogodišnjih studija, umesto dosadašnjih različitih lokacija svuda po Vašingtonu.
Gavankar smatra da je "mozaik faktora" doveo do neuspeha muzeja a jedan od njih je svakako loš vremenski trenutak. Muzej je otvoren u vreme ekonomske recesije 2008, koja je posebno teško pogodila štampane medije, i dovela do masovnih optuštanja i zatvaranja medija.
Sonja Gavankar je takođe priznala da je status Njuzeuma kao privatne institucije koja naplaćuje ulaznice bio težak u gradu punom besplatnih muzeja. Karta za Njuzeum koštal 25 dolara za odrasle posetioce a zgrada se nalazi tačno preko puta Nacionalne galerije umetnosti i nekoliko ulica dalje od brojnih besplatnih Smitsonijanovih muzeja.
“Bilo je teško takmičiti se sa besplatnim institucijama u Vašingtonu", izjavila je Gavankar.
Drugi problem, kažu organizatori, je taj što Njuzeum nije uspevao da privuče lokalne stanovnike, i umesto toga zavisio od turista i lokalnih školskih ekskurzija. Građani Vašingtona, koji često idu u Smitsonijan muzeje, uglavnom su dolazili sa svojim školama i retko se vraćali kasnije.
Tipičan primer je Kler Majers. Stanovnica Vašingtona seća se da je posetila Njuzeum sa svojim razredom, na kraju srednje škole. Vratila se tek ovog decembra, kada je čula da se muzej zatvara krajem godine.
“Mislim da je deo razloga što se za muzej plaćala karta. Mislila sam - zašto da to radim kada mogu da odem u bilo koji drugi, besplatni muzej?"
Prema rečima Majers, cena od 25 dolara stvarala je pritisak da se odvoji ceo dan i pogleda svaka izložba, dok je u slučaju Smitsonijanovih besplatnih muzeja, znala da može da se vrati drugi put i nadoknadi ono što je propustila. Međutim, Majers kaže da je duboko impresionirana izložbama, posebno poznatom galerijom fotografija koje su osvojile Pulicerovu nagradu.
“Volela bih da muzej ostaje ovde", kaže ona. I nije jedina - poslednjih dana decembra, posetioci su čekali u redu da iskoriste poslednju priliku da posete muzej novinarstva.
Fokus Njuzeuma se menjao tokom godina, a u centru pažnje su bili ne samo novinarstvo i istorijski događaji nego i svi oblici slobodnog izražavanja i pitanja građanskih prava, kao i neki alternativni eksponati. Tokom poslednjih dana Njuzeuma, izložbe su obuhvatile istraživanje kulturnog i političkog uticaja Džona Stjuarta i njegovog programa "Dejli Šou", pogled na istoriju borbe za LGBTQ prava, kao i istorijat predsedničkih pasa.
Predstavnica muzeja, Sonja Gavankar kaže da će fondacija Forum slobode - koja je prvobitno, pre više godina, otvorila Njuzeum u severnoj Virdžiniji, nastaviti svoju misiju u različitim oblicima. Obrazovna fonacija i dalje ima dve izložbe o Berlinskom zidu na vašingtonskim aerodromima Regan i Dales.
Sledeće godine, njih će zameniti izložbe o ženskom sufražetskom pokretu. Izložba Rise Up! o LGBT pravima, biće premeštena u svoj novi, dugoročni dom - Muzej pop kulture u Sijetlu.