Linkovi

Zakonodavci za veću podršku emiterima SAD dok se nastavlja istraga o Rusima

  • Glas Amerike

Direktorka Glasa Amerike, Amanda Benet (u sredini) na panel diskusiji i slobodi medija u Rusiji i postsovjetskim državama, u Vašingronu, 4. oktobra 2017. (Foto: Komitet za zaštitu novinara - @pressfreedom)

Napori moskovske propagande koji ciljaju Amerikance pod istragom su Kongresa, dok se neki zakonodavci zalažu za pojačanu podršku američkim emiterima u Rusiji, koje finansira vlada SAD.

Zakonodavci su u sredu izdali poziv tokom sastanka Helsinške komisije, nezavisne agencije američke vlade koja nadzire demokratiju i ljudska prava u Evropi.

"Sloboda štampe je važnija sada neko ikad pre i apsolutno je neophodna da bi se suprotstavili sve smelijem (ruskom predsedniku) Vladimiru Putinu", rekao je kongresmen Stiv Šebot.

Slušanje je usledilo nekoliko sati nakon što je senatski Obaveštajni komitet upoznao javnost sa njegovom tekućom istragom o pokušajima ruskog mešanja u predsedničke izbore u SAD 2016.

Lideri komiteta rekli su da nisu zaključili da li je bilo dosluha između Moskve i zvaničnika koji su bili u vezi sa kampanjom predsednika Donalda Trampa.

Cilj - stvaranje "haosa"

Međutim, senatori kažu da postoji konsenzus među članovima i službenicima da se veruje zaključcima obaveštajne zajednice SAD da je Rusija izvršila uticaj na glasanje 2016.

"Čini se da je sveobuhvatna tema ruskog mešanja u izbore u SAD bila stvaranje haosa na svakom nivou", rekao je predsedavajući komitetom, republikanac Ričard Bur.

Američki zvaničnici veruju da je Rusija bila iza hakovanja Demokratskog nacionalnog komiteta i mejlova Džona Podeste, direktora kampanje bivše predsedničke kandidatkinje Hilari Klinton.

Takođe su rekli da je Rusija vršila uticaj kroz medije koje finansira država, poput Raša tudej i Sputnjika, kao i sadržajima na platformama društvenih mreža poput Fejsbuka i Tvitera.

Arhiva - Zaposleni na televizijskom kanalu RT (formalnio Raša tudej, "Rusija danas"), u studiju te kuće u Moskvi, Rusija, 11. juna 2013.
Arhiva - Zaposleni na televizijskom kanalu RT (formalnio Raša tudej, "Rusija danas"), u studiju te kuće u Moskvi, Rusija, 11. juna 2013.

Putin "đavolski predan" uništavanju medija

Uz njegove napore da podriva demokratiju u SAD, Putin je takođe "đavolski predan" uništavanju nezavisnih medija... pošto je ona pretnja njegovoj vladavini", rekao je kongresmen Šebot.

Kako bi se pomoglo odgovoru na te napore, Šebot i kongresmen Adam Šif rekli su Helsinškoj komisiji da je Odbor guvernera za međunarodno emitovanje (BBG), koji nadgleda Glas Amerike i druge američke međunarodne emitere, esencijalan.

"Snažna, nezavisna slobodna štampa je prirodna prepreka Putinovoj velikoj strtegiji. Moramo da nastavimo da podržavamo napore BBG-a i Glasa Amerike da obezbede balansiranu i sveobuhvatnu platformu u regionu", rekao je Šebot.

Pojačano sudsko gonjenje

Novinari u Rusiji i drugim post-sovjetskim republikama suočavaju se sa pojačanim nasiljem i ispitivanjem, upozorili su panelisti na komisiji.

Najmanje devet novinara ubijeno je u Rusiji u poslednjoj dekadi, prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), koji kaže da su gotovo svi izvršioci oslobođeni.

Arhiva - Ljudi nose maske sa likom Velikog brata iz novele Džordža Orvela 1984. tokom mitinga podrške većim medijskim sloboddama u Sankt Peterburgu, Rusija, 16. jula 2017.
Arhiva - Ljudi nose maske sa likom Velikog brata iz novele Džordža Orvela 1984. tokom mitinga podrške većim medijskim sloboddama u Sankt Peterburgu, Rusija, 16. jula 2017.

Uz to, CPJ je dokumentovao najmanje 13 odvojenih slučajeva tokom poslednjih osam meseci u kojima su novinari u Rusiji trpeli pretnje, psihičke napade ili bili ubijeni u znak odmazde zbog njihovog rada.

Rusija je takođe ograničila korišćenje interneta. Tokom poslednje dve godine, Moskva je zabranila virtuelne privatne mreže (VPN) koje omogućavaju korisnicima da pristupe zabranjenim sajtovima, kao i anonimno korišćenje servisa za onlajn poruke.

Moskva je rangirana na 148 mesto od 180 zemalja po pitanju slobode štampe, prema godišnjem rangiranju Reportera bez granica. Sedam drugih postsovjetskih država pojavljuje se na najnižoj petinici liste.

Ruski servis Glasa Amerike

"U takvom okruženju mi - Glas Amerike - radimo", rekla je direktorka Glasa Amerike Amanda Benet. "Naš mandat od Kongresa jeste da pružimo američku priču svetu, objasnimo politiku SAD i negujemo odgovornu diskusiju sa pouzdanim, objektivnim i sveobuhvatnim novinarstvom".

Glas Amerike čuje se u Rusiji i post-sovjetskim državama na 11 jezika. Ruski servis Glasa Amerike počeo je da emituje program 1947. godine.

"Pretnje i zastrašivanja nisu nova za nas, ali tokom poslednjih godina, videli smo pojačani progon od ruskih vlasti, neobjašnjiva birokratska odlaganja i pojačanu negativnu javnu retoriku o novinarstvu Glasa Amerike", rekla je Benet.

Ali, taj problem nije jedinstven u Rusiji, upozorava Nina Ognjanova iz CPJ. Ona kaže da "suzbijanje medijskih sloboda" širom Evrope i u SAD "ohrabruju autoritarne vlade" u Moskvi i drugim post-sovjetskim državama, kako bi "uništili nezavisne medije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG