Danas se obeležava svetski Dan bez duvanskog dima, odnosno borbe protiv pušenja. Poruka od Svetske zdravstvene organizacije vladama širom sveta je da zabrane reklamiranje, promociju i finansiranje duvana, kao i da rade na sprečavanju dece da počnu da puše i da ohrabruju pušače da ostave cigarete. Duvan ubija skoro 6 miliona ljudi svake godine a očekuje se da će se taj broj povećavati.
„Ako ste pušač, imam savet za vas. Napravite video snimak samih sebe pre nego što se ovo dogodi. Čitajte deci knjige ili im pevajte uspavanku. Želela bih da sam to radila“ , kaže Teri Hol.
Teri je bivši pušač. Njeni unuci nikada neće saznati kako je zvučao njen glas pre neko što je dobila rak. Hol učestvuje u najnovijoj kampanji Centara za kontrolu i prevenciju bolesti koja prikuplja životne priče bivših pušača. Bil Basi je još jedan od njih.
“Prošle godine amputirali su mi levu nogu zbog loše cirkulacije. Posle operacije, pogledao sam dole i shvatio da više nemam nogu. To je bio dan kada sam prestao da pušim.”
Kampanja je obnovila interesovanje za ostavljanje duvana, sudeći prema rečima doktora Tomasa Fridena iz Centara.
“Prestajanje pušenja je pojedinačno, najdelotvornija stvar koju možete da uradite kako biste poboljšali svoje zdravlje.”
Ali to je veoma teško. Samo 10 odsto pušača prestaće da puši tokom određene godine, kaže Džoana Koen sa univerziteta Džons Hopkins. Ona je sa Glasom Amerike razgovarala putem Skajpa.
“Upotreba duvana je zavisničko ponašanje i to je ljudsko ponašanje koje je veoma složeno. Zato pomislite na bilo koje vaše ponašanje koje želite da promenite, to nije lako.”
Zato Centri za kontrolu bolesti sugerišu pušačima da zatraže pomoć od lekara.
“Moji lekari su mi pomogli da prestanem da pušim. Pored amputacije, prepisali su mi lekove i savetovanja”, priča bivši pušač Bil Basi.
To je poruka koju Centri za kontrolu bolesti žele da pošalju ljudima. Doktor Džef Kein je na čelu američkog udruženje porodičnih lekara.
“Oni imaju lekove koji mogu da udvostruče uspešan procenat prestajanja pušenja i mogu da povežu pacijente sa mogućnostima u zajednici kao dodatak tome.”
Američka vlada upozorava na štetne efekte upotrebe duvana već 50 godina. Druge zemlje rade isto. Tajland zahteva grafičke nalepnice na paklicama cigareta. Turska i Rusija uvele su strože zakone za kontrolu duvana. U Rusiji je to samo delimično uticalo na troškove zdravstvene nege, kaže Džoana Koen sa Univerziteta Džons Hopkins.
“Njihovi građani umiru veoma rano, mnogo ranije nego što bi trebalo.”
Svetska zdravstvena organizacija navodi da se četiri od pet smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem dogodi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. U tim zemljama beleži se najveći broj bolesti i preranog umiranja. Sudeći prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, to su zemlje u kojima duvanska industrija traži nove pušače.
„Ako ste pušač, imam savet za vas. Napravite video snimak samih sebe pre nego što se ovo dogodi. Čitajte deci knjige ili im pevajte uspavanku. Želela bih da sam to radila“ , kaže Teri Hol.
Teri je bivši pušač. Njeni unuci nikada neće saznati kako je zvučao njen glas pre neko što je dobila rak. Hol učestvuje u najnovijoj kampanji Centara za kontrolu i prevenciju bolesti koja prikuplja životne priče bivših pušača. Bil Basi je još jedan od njih.
“Prošle godine amputirali su mi levu nogu zbog loše cirkulacije. Posle operacije, pogledao sam dole i shvatio da više nemam nogu. To je bio dan kada sam prestao da pušim.”
Kampanja je obnovila interesovanje za ostavljanje duvana, sudeći prema rečima doktora Tomasa Fridena iz Centara.
“Prestajanje pušenja je pojedinačno, najdelotvornija stvar koju možete da uradite kako biste poboljšali svoje zdravlje.”
Ali to je veoma teško. Samo 10 odsto pušača prestaće da puši tokom određene godine, kaže Džoana Koen sa univerziteta Džons Hopkins. Ona je sa Glasom Amerike razgovarala putem Skajpa.
“Upotreba duvana je zavisničko ponašanje i to je ljudsko ponašanje koje je veoma složeno. Zato pomislite na bilo koje vaše ponašanje koje želite da promenite, to nije lako.”
Zato Centri za kontrolu bolesti sugerišu pušačima da zatraže pomoć od lekara.
“Moji lekari su mi pomogli da prestanem da pušim. Pored amputacije, prepisali su mi lekove i savetovanja”, priča bivši pušač Bil Basi.
To je poruka koju Centri za kontrolu bolesti žele da pošalju ljudima. Doktor Džef Kein je na čelu američkog udruženje porodičnih lekara.
“Oni imaju lekove koji mogu da udvostruče uspešan procenat prestajanja pušenja i mogu da povežu pacijente sa mogućnostima u zajednici kao dodatak tome.”
Američka vlada upozorava na štetne efekte upotrebe duvana već 50 godina. Druge zemlje rade isto. Tajland zahteva grafičke nalepnice na paklicama cigareta. Turska i Rusija uvele su strože zakone za kontrolu duvana. U Rusiji je to samo delimično uticalo na troškove zdravstvene nege, kaže Džoana Koen sa Univerziteta Džons Hopkins.
“Njihovi građani umiru veoma rano, mnogo ranije nego što bi trebalo.”
Svetska zdravstvena organizacija navodi da se četiri od pet smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem dogodi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. U tim zemljama beleži se najveći broj bolesti i preranog umiranja. Sudeći prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, to su zemlje u kojima duvanska industrija traži nove pušače.