Vrednosti deonica u Tokiju i Hongkongu su jutros skočile za više od 2 odsto, a dobitak tokom prvih sati je zabeležen i na berzama u Londonu, Frankfurtu i Parizu. Ali pre zatvaranja berzi, evropska tržišta su bila neznatno promenjena u odnosu na sutuaciju u petak. Glavni američki indeksi su sredinom dana neznatno izgubili vrednost. Vrednosti akcija na glavnoj španskoj berzi, jutros su se povećale za 4 odsto, ali su krajem dana pale na pola procenta. Španski premijer ocenio je da je pomoć Evropske unije, u iznosu od 125 milijari dolara, pobeda za zemlju i za uniju. Analitičari pak smatraju da bi najnoviji potez Brisela mogao da predstavlja samo kratak predah u tekućoj dužničkoj krizi.
Jučerašnji fudbalski meč Španije i Italije na evropskom prvenstvu nazvan je dužničkim derbijem - okršajem dvije problematične evropske ekonomije. Neriješen rezultat možda je izazvao razočaranje u Madridu, ali je španski premijer Marijano Rahoj poručio da zemlja ipak ima razloga da slavi, s obzirom na to da je Evropska unija pristala da pomogne španskim bankama. Rahoj je to nazvao kreditnom linijom. Mnogi analitičari pak ističu da je je riječ o spasavanju. Vinćenco Skarpeta je iz nezavisne organizacije “Otvorena Evropa”.
“Kada vladi nedostaju finansijska sredstva, koja ne može sama da nabavi i traži finansijsku pomoć, onda se to naziva spasavanjem.”
Finansijska kriza izazvala je poremećaje na španskom tržištu nekretnina i bankrot građevinskih firmi. Bankama su sada ostali nevraćeni krediti na poluizgrađenu imovinu. Tačan iznos i izvor finansijske pomoći još treba da budu razrađeni. U svakom slučaju, navodi Skarpeta, poboljšanje likvidnosti banaka novcem Evropske unije neće riješiti dužničke probleme Španije.
“Ukoliko govorimo o paketu finansijske pomoći vrijednom do 100 milijardi eura, što je oko 10 odsto španskog društvenog bruto proizvoda, to teorijski znači da će se dug zemlje povećati za 10 odsto bruto društvenog proizvoda.”
Njemačka, kao pokretač ekonomije eurozone, ponovo se smatra glavnim finansijerom. Ministar finansija te zemlje Volfgang Šojble je u izjavi za jednu njemačku radio stranicu naglasio da paket pomoći za Španiju, poput onih za Grčku, Portugal i Irsku, sadrži određene uslove.
"I ovog puta će postojati trojka i nadziraće se poštovanje dogovorenog programa. To se međutim samo odnosi na restrukturiranje bankarskog sektora i u tome je razlika.”
Ekonomski analitičar Migel Murado kaže da u Evropi vlada mišljenje da niko ne kontroliše situaciju.
"Događaji su sada postali pokretačka snaga u ovoj krizi, a ne racionalnost ili procjena stvarnog stanja stvari u različitim zemljama.”
A naredni događaj su ponovljeni izbori u Grčkoj 17. juna. Većina grčkih političara već zahtjeva bolje uslove finansijske pomoći, poput onih koje ima Španija. Analitičari poručuju da je upućivanje pomoći Madridu kupilo Evropi određeno vrijeme, ali možda svega nekoliko dana.
Jučerašnji fudbalski meč Španije i Italije na evropskom prvenstvu nazvan je dužničkim derbijem - okršajem dvije problematične evropske ekonomije. Neriješen rezultat možda je izazvao razočaranje u Madridu, ali je španski premijer Marijano Rahoj poručio da zemlja ipak ima razloga da slavi, s obzirom na to da je Evropska unija pristala da pomogne španskim bankama. Rahoj je to nazvao kreditnom linijom. Mnogi analitičari pak ističu da je je riječ o spasavanju. Vinćenco Skarpeta je iz nezavisne organizacije “Otvorena Evropa”.
“Kada vladi nedostaju finansijska sredstva, koja ne može sama da nabavi i traži finansijsku pomoć, onda se to naziva spasavanjem.”
Finansijska kriza izazvala je poremećaje na španskom tržištu nekretnina i bankrot građevinskih firmi. Bankama su sada ostali nevraćeni krediti na poluizgrađenu imovinu. Tačan iznos i izvor finansijske pomoći još treba da budu razrađeni. U svakom slučaju, navodi Skarpeta, poboljšanje likvidnosti banaka novcem Evropske unije neće riješiti dužničke probleme Španije.
“Ukoliko govorimo o paketu finansijske pomoći vrijednom do 100 milijardi eura, što je oko 10 odsto španskog društvenog bruto proizvoda, to teorijski znači da će se dug zemlje povećati za 10 odsto bruto društvenog proizvoda.”
Njemačka, kao pokretač ekonomije eurozone, ponovo se smatra glavnim finansijerom. Ministar finansija te zemlje Volfgang Šojble je u izjavi za jednu njemačku radio stranicu naglasio da paket pomoći za Španiju, poput onih za Grčku, Portugal i Irsku, sadrži određene uslove.
"I ovog puta će postojati trojka i nadziraće se poštovanje dogovorenog programa. To se međutim samo odnosi na restrukturiranje bankarskog sektora i u tome je razlika.”
Ekonomski analitičar Migel Murado kaže da u Evropi vlada mišljenje da niko ne kontroliše situaciju.
"Događaji su sada postali pokretačka snaga u ovoj krizi, a ne racionalnost ili procjena stvarnog stanja stvari u različitim zemljama.”
A naredni događaj su ponovljeni izbori u Grčkoj 17. juna. Većina grčkih političara već zahtjeva bolje uslove finansijske pomoći, poput onih koje ima Španija. Analitičari poručuju da je upućivanje pomoći Madridu kupilo Evropi određeno vrijeme, ali možda svega nekoliko dana.