Linkovi

Vlada Srbije i nevladine organizacije predlažu mere za smanjenje zagađenja


Magla i smog nad Brankovim mostom u Beogradu, Srbija, januar 2020. (Foto: Glas Amerike)
Magla i smog nad Brankovim mostom u Beogradu, Srbija, januar 2020. (Foto: Glas Amerike)

Posle preporuka neki nevladinih organizacija u Srbiji, ali i Ministarstva zaštite životne okoline, koje mere bi mogle biti preduzete kada je zagađenje vazduha u pitanju, poslednje dolaze od Vlade i drugih udruženja.

Srbija se, kao i druge zemlje u regionu bori sa problemom zagađenja vazduha u poslednjoj deceniji, ali ove zime, koja je neobično topla i suva, svima je postalo jasno da problem postoji. Neki od nadležnih su i objasnili da će se situacija poboljšati kada krene vetar ili kiša, a sam predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je zagađenje tu “zbog napretka”.

Predsednica Vlade Ana Brnabić predsedavala je na prvom sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha u Srbiji na kojem su dogovoreni hitni koraci koji će u najkraćem roku biti preduzeti kako bi se uticalo na smanjenje zagađenje vazduha u zemlji.

Među prioritetima je istaknuto usvajanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) na sednici vlade koji će biti verifikovane dosadšnje aktivnosti i definisani novi ciljevi.

Dogovoreno je odobravanje subvencija za kupovinu elektro i hibridnih vozila i u tom kontekstu postavljanje brzih elektro-punjača na ključnim mestima putnih koridora.

Takvi punjači već postoje na naplatnim stanicama u Subotici, Šidu, Dimitrovgradu, Preševu i Bubanj potoku, a u narednih dva meseca, najkasnije, trebalo bi da budu postavljena još tri - na naplatnoj stanici u Vrčinu i dva u Nišu, na naplatnoj stanici Nais.

Među prioritetima je i pošumljavanje Srbije, a ministar za životnu sredinu Goran Trivan ukazao je da se na tome već radi i da je sve spremno za nastupajući period sadnje drveća i to za teritoriju cele zemlje.

Na sastanku je razgovarano i o pronalasku načina na koji bi što veći broj gradskih toplana prešao sa fosilnih energenata, kao što su mazut, ugalj i lož ulje na korišćenje biomase.

Projekat „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase" koji tako nešto predviđa, već je potpisan u nekoliko gradova u Srbiji.

Poseban akcenat stavljen je na situaciju u Beogradu i razvoj koncepta „Smart sitija“.

Novosadska biciklistička inicijativa podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine i Vladi Srbije predlog da subvencioniše kupovina bicikala, kako bi se smanjilo zagađenje.

Oni navode da je Vlada Srbije do sada donosila samo osnovne mere koje su se odnosile na motorni saobraćaj i na to kako da se ublaže posledice zagađenja koje ta vozila izazivaju.

"Želimo da se subvencioniše prevoz koji je ekološki prihvatljiv. Verujemo da više ljudi želi da vozi bicikl, da su ti mali podsticaji, u odnosu na one taksi podsticaje, dovoljni da se to i učini i verujemo da to može na jednostavan način da bude realizovano. Da građani predstave račune, pravdaju računima, to su adminisrtativne stvari koje mogu da se reše", rekao je Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative.

U Novom Sadu, kaže Trifković, ima više od 30.000 biciklista i približno 100 kilometara biciklističkih staza, te bicikl deluje kao očigledan izbor.

Navodi da su istraživanja obavljena u Novom Sadu pokazala da se do tolikog broja biciklista došlo različitim aktivnostima kojima je podsticana vožnja bicikla i da je pre 10 godina biciklista bilo tri puta manje.

Ako je moguće da taksisti od države dobiju 8.000 evra subvencija za kupovinu automobila, zašto ne bi moglo da se obezbedi 100 evra podsticaja za kupovinu bicikla, pita Trifković.

"Računica je jednostavna. Ako taksista dobija 8.000 evra da kupi auto, vozilo koje zagađuje vazduh, zauzima prostor u gradu, iziskuje parking mesta, održavanje kolovoza i pravi buku, verujemo da jedno prevozno sredstvo, koje sve to ne pravi, mnogo je jeftinije i za infratsrukturu i oslobađa prostor u gradu, treba Vlada Srbije da podrži makar nekim odgovarajućim iznosom. Mi smo uzeli za referencu stotinu evra, jer najjeftiniji bicikl košta oko 120-130 evra. To je nešto što svako može da priušti, mnogo više ljudi bi moglo da kupi bicikl", objašnjava Trifković.

Kaže da je to samo polazna računica, te da bi ova ideja mogla da se nadograđuje.

"Da li da još više ljudi dobije bicikle, pa da ta cifra bude nešto manja, ili prosto da se izdvoje veća sredstva, ja sad zaista ne mogu da kažem, ali ono što smo zaključili jeste da nijedan iznos nije mali. Jer, ako ljudi odlaze za 5.000 dinara u letovališta po Srbiji, jer Vlada to subvencioniše u tom iznosu, verujem da je isto tako moguće izdvojiti podsticaje za kupovinu bicikla. Sve se to može podržati ukoliko postoji politička volja", kaže Trifković.

Dodatni predlozi Novosadske biciklističke inicijative odnose se na podsticaje privredi za nabavku dostavnih bicikala, zatim omogućavanje poslodavcima da troškove za dolazak na posao isplate i onima koji dolaze biciklom ili peške, jer i oni, takođe, imaju određene troškove i kada na posao dolaze peške ili biciklom.

Takav predlog je nasuprot stavu Ministarstva finansija da putni troškovi pripadaju samo onima koji koriste automobil ili javni prevoz.

Podsticaji u razvijenijim zemljama Evrope za kupovinu bicikla postoje već duže vreme, a od nedavno i u regionu, poput Severne Makedonije i Crne Gore.

"Radna grupa, koja je formirana pri Vladi Srbije 17. januara, uzela je predlog naše Inicijative u razmatranje. Mi ćemo rpatiti kako se ti predlozi razmatraju i da li će biti doneti neki konkretni predlozi u vezi sa tim", kaže Trifković.

XS
SM
MD
LG