Prekomerno zagađenje vazduha postoji više od decenije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, ali zbog vremenskih prilika ove godine problem je postao vrlo vidljiv. Iz nadležnih ministarstava u Srbiji različito vide rešenje ovog problema, a oglasili su se i čelnici iz Sekreterijata Energetske zajednice (EZ) kao i Evropske unije.
Iz EZ su uputili još u sredu Otvoreno pismo srpskim vlastima kojim ih poziva na punu primenu graničnih vrednosti odnosno Nacionalnog plana za smanjenje emisije šetnih gasova i pozvali da u roku od dva meseca ograniči emisiju štenih čestica na nivou pojedinačnih postrojenja ili primeni plan za smanjenje emisije.
Dodaje se da slanjem otvorenog pisma Sekretarijat inicira "preliminarnu proceduru” kako bi se Srbiji u roku od dva meseca dala ”mogućnost da reaguje” na navode o neusklađenosti sa propisima Energetske zajednice.
Srbija je 2006. godine ratifikovala Sporazum o Energetskoj zajednici koji između ostalog podrazumeva usklađivanje emisije pojedinih štenih materija dobijenih procesom sagorevanja u vazduh.
U Sekretarijatu Energetske zajednice navode da je Srbija 2016. godine odobrila nacrt Direktive za smanjenje emisije kojI do danas nije usvojen.
Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) saopštilo je da EPS i i ostale energetske kompanije apsolutno postupaju u skladu sa merama predviđenim Nacionalnim planom za smanjenje emisije štetnih gasova (NERP) odgovarajući na pismo EZ u kojem se tvrdi da Srbija nepotpuno primenjuje odredbe Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje.
Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), usaglašen je između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije, navodi se u informaciji Ministarstva rudarstva i energetike.
Kada je u pitanju usvajanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija, odgovor na to pitanje trebalo bi zatražiti od Ministarstva zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti da bude predlagač prema Vladi Republike Srbije, saopštilo je MRE.
Ministarstvo zaštite životne je najmlađe ministarstvo u Srbiji i počelo je sa radom 2017. godine u julu.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da nisu potrebne hitne mere zbog zagađenosti vazduha, navodeći da zagađenje nije veće nego prethodnih godina.
"Kao što je navela Agencija za zaštitu životne sredine, zagađenje nije veće nego prethodnih godina. Jeste gore ovih dana u nekim gradovima zbog meteoroloških uslova, magle, zbog toga što nije bilo snega i nema košave", rekla je Brnabić.
Ministarstvo zaštite životne sredine ukazalo je u saopštenju da se mora krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se poboljšao kvalitet vazduha i u tom cilju predložilo je neophodne mere kako bi se to i postiglo.
Ističući da su za sprovođenje tih mera potrebna milionska novčana sredstva i to u evrima, Ministarstvo naglašava da se njihova formalna nadležnost ogleda jedino u prvoj predloženoj meri, odnosno u izradi planova kvaliteta vazduha.
Navodeći da se Srbija nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima, kao i da taj problem nije od juče, već da traje desetinu godina, Ministarstvo je istaklo najveće zagađivače vazduha u zimskim mesecima - termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj.
Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu, kaže da vlade u regionu i lokalne vlasti treba više da rade i počnu da primenjuju konkretne, sistemske mere povodom dramatične situacije sa zagađenjem vazduha u celom regionu,
Te mere, kako je saopštila, obuhvataju odbacivanje starih, dotrajalih tehnologija i uvođenje novih, zajedno sa senzorima za merenje kvaliteta vazduha, umesto zastupljene prakse korišćenja jeftinih goriva za grejanje nauštrb zdravlja građana.
Ministarstvo prosvete uputilo je danas preporuku predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama da prate informacije o zagađenosti vazduha i da rad organizuju na najbolji način i u interesu očuvanja bezbednosti i zdravlja dece, učenika i zaposlenih.
U dopisu obrazovnim ustanovama navodi se da je potrebno posebno voditi računa o vremenu i dužini boravka na otvorenom prostoru, pre svega, u ranim jutarnjim i večernjim časovima.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da zagađenja vazduha ima, ali da nema razloga za paniku, jer, kako navodi, to ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica.
On je, kako prenose mediji u Beogradu, rekao da zagađenja ima svake godine, ali da je prethodnih godina javnost bila okupirana nekim drugim problemima kao što su posao, plate.
"Ovako će biti do subote, jer nema vetra. Još niko nije izmislio da stvori vetar i da rastera zagađenje", rekao je Lončar.
Ministar je apelovao da deca, stari i hronični bolesnici nemaju fizičke aktivnosti napolju u danima kada je povećano zagađenje vazduha, a da ukoliko su napolju treba da stave šal preko usta, kako bi zagrejali vazduh.
"Mi smo možda pogrešili što nismo na vreme izašli da to ljudima saopštimo, jer nije bilo ništa alarmantno", naveo je on i dodao da je napravljen tim koji će se baviti pitanjem zagađenja vazduha.
Za petak je inače u Beogradu najavljena konferencija za štampu ministra za zaštitu životne okoline Gorana Trivana, a kasnije tokom dana i ponovo protest u organizaciji pokreta Ne davimo Beograd, koji je još u oktobru probao da alarmira stanovnike Srbije o ovom problem.
U međuvremenu je ministar Trivan otkazao konferenciju za štampu i naveo da ćemo "o novom terminu održavanja konferencije biti obavešteni nakon prvog sastanka radnog tela za smanjenje aerozagađenja Republike Srbije".