Put u Evropsku uniju treba da bude osnova za iznalaženje neke vrste kompromisa Beograda i Pristine u pregovorima koji bi mogli da uslede nakon misljenja Medjunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike direktor Balkanskog fonda za demokratiju, Ivan Vejvoda, koji je ove nedelje boravio na Kosovu.
Glas Amerike: Za oko mesec dana očekuje se da Međunarodni sud pravde objavi mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Evropska administracija očekuje od Beograda punu kooperativnost nakon obelodanjivanja tog mišljenja. Da li je ta odluka unapred poznata?
Ivan Vejvoda: Nije poznata odluka Međunarodnog suda pravde. Postoji, ipak, niz sudija koje razmatraju, i po dubini i po širini, odgovor na to pitanje, i to će biti jedan složen pravni odgovor na jedno komplikovano pitanje. Čini mi se da će i Beograd i Priština gledati da izvuku, svako u svom interesu, ono što im ide u prilog. Međutim, mišljenje suda je važno jer otvara mogućnost da se pristupi dijalogu, i reši ono što je ostalo nerešeno oko kosovskog pitanja. Što se tiče kooperativnosti, to je zapravo zahtev, kad govorimo o evropskim vrednostima, za sve koji pristupaju EU i mislim da zemlje u regionu, i Srbija u tom pogledu, zaista dobijaju visoke ocene u tome kako pomoći stabilizaciji u regionu.
Glas Amerike: Oko čega bi mogao da bude taj dijalog, o kojim pitanjima bi moglo da se razgovara?
Ivan Vejvoda: Ono što čujemo iz SAD i od nekih evropskih zemalja jeste da će se razgovarati o tehničkim pitanjima, od onoga što je od životnog značaja za sve ljude kao i za srpsku zajednicu ovde na Kosovu. Ono što je medjutim iza toga i što ostaje nerešeno je činjenica da Srbija i dalje ne priznaje nezavisnost Kosova, da je Kosovo i dalje pod Rezolucijom 1244 UN, ima formalnu suverenost, ali tu srpske institucije nisu prisutne. Sa druge strane, Kosovo je priznalo 69 država i oni nastoje da taj broj povećaju. Medjutim ono što je najbitnije jeste politička volja i izjava predsednika Tadića da je 2010 - godina rešenja, i da obe strane žele da pristupe rešenju tog nerešenog dela.
Glas Amerike: Da li Srbija trenutno ima snage da pokrene pitanja o statusu?
Ivan Vejvoda: Tu su reči veoma osetljive. Zapad, uslovno rečeno, ne reaguje dobro na status, jer kao što znate, kažu - status je rešen. Ali naravno da nije sve rešeno i da ima o čemu da se razgovara. Ostaje pitanje u vezi sa realnošću na terenu, a to je da Priština ne kontroliše severni deo Kosova, da prava srpske zajednice nisu skroz poštovana na celom Kosovu, da na čitavom Kosovu manastiri i svetinje nisu zaštićene, to su sve stvari o kojima treba razgovarati . Ali čini mi se da su obe strane svesne da put u EU znači iznalaženje nekakvog kompromisa i to je, čini mi se, suština onog o čemu razgovaramo.
Glas Amerike: Da li bi početak takozvanih tehničkih pregovora Beograda i Prištine mogao da bude signal nekim velikim silama koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to i urade?
Ivan Vejvoda: Ne bih to direktno povezao jedno s drugim. Znamo da velike zemlje poput Rusije, Brazila i Kine nisu priznale nezavisnost Kosova i ja ne vidim njihovo priznanje u neko dogledno vreme. Te zemlje i neke druge mnogo manje zemlje ne priznaju nezavisnost jer imaju neke slične izazove i pitanja u sopstvenim zemljama i niko neće da se zaleće u tom pravcu. Ono što je za nas bitno jeste da se Srbija složila da se sa zemljama koje su bitne za nas, što se tiče evropskih inegracija i bilateralnih odnosa, poput nekih evropskih zemalja i SAD, ne slaže oko tog pitanja. To je vrlo pragmatično i dobro za nacionalni interes. Ali cela situacija oko Međunarodnog suda pravde stvara prostor u koji sada treba na jedan konstruktivan način ući kako bi se našao kompromis u neko dogledno vreme.
Glas Amerike: Da li ti pregovori, ako uopšte dođe do njih, dolaze u pravo vreme s obzirom na političku situaciju, i u Srbiji, i na Kosovu gde imamo sve snažnije pritiske opozicije sa zahtevom za vandredne parlamentarne izbore?
Ivan Vejvoda: To je veoma važno pitanje i važne su okolnosti koje pominjete. Politička stabilnost u svakoj državi je veoma bitna, dakle bitno je da su i u Beogradu i u Prištini političke prilike stabilne. Ma kako se ušlo u način i modalitet tog dijaloga, biće teško za političare da otvaraju pitanja i kasnije nađu taj zajednički teren gde niko neće biti u potpunosti zadovoljan i gde niko neće biti potpuni pobednik. To je nekako definicija kompromisa, dakle naći taj srednji teren. Nikada nije dobro vreme, kako u običnom životu porodice, tako i u smislu države, ali zato postoje lideri koje smo demokratski izabrali da bi se liderski ponašali i suočili se sa onim što zovemo teškim izazovom.
Glas Amerike: Kako od jedan do pet ocenjujete napore demokratskih snaga Kosova u smislu njihove iskrenosti kada su u pitanju evropske integracije?
Ivan Vejvoda: Ja bih počeo sa opštom konstatacijom, a to je da je sve ono što se dogadjalo 90-ih je za sve nas bila katastrofa, i to je ostavilo jednu kriminalizovanu situaciju u društvu i državi bez obzira na kojoj teritoriji bivše Jugoslavije se one nalazile. I to je možda najteži izazov, to vidimo u Hrvatskoj, Srbiji, dakle i na Kosovu. Vlade koje smo izabrali u regionu moraju sa tim pitanjem da se nose, to mora biti regionalni odgovor kao što smo videli i u slučaju organizovanog kriminala i sve bolje saradnje Srbije i Hrvatske. Na Kosovu je to takodje problem i mislim da je veoma važan glas nevladinog sektora u podizanju svesti kod stvari koje se ne rešavaju dovoljno i trebaju transparentnije da se rešavaju. Podvukao bih da svaka valjana demokratija jeste ta ravnoteža države i društva. Ukoliko društvo nema taj jak glas, a tu bih uključio i medije i vas novinare, jer vi imate veoma odgovoran posao, a to je da otkrijete ono što neka vlada želi da sakrije u pogledu nepodopštine i korupcije. Opet, nimalo lak posao, mi smo svi u ranim fazama demokratije svi, a ovde na Kosovu nekako su institucije najmladje i mislim da će to biti jedan posao koji će zahtevati i mnogo hrabrosti i mnogo energije i pre svega istrajnosti.
Glas Amerike: Imamo više opcija kada je status Kosova u pitanju, počev od podele, unije, sada imamo i jednostrano proglašenu nezavisnost koju je priznalo preko 60 država. Šta je po vama najrealnija opcija za Kosovo?
Ivan Vejvoda: Vraćam se na to pitanje modaliteta, političke volje i odlučnosti da se reši jedno veoma teško pitanje, jer hoćemo svi u Evropu i da se vratimo normalnom životu, da dostojanstveno živimo i zarađujemo za život. To možemo ulaskom u EU i reformisanjem samih sebe, i ukoliko rešimo ono što je nerešeno, a to je ovo pitanje koje vi postavljate. Dakle moramo početi od nekog opšteg uvida političara i društva da hoće da reši nešto što je naizgled nerešivo.
Realnost na terenu je ta da sever Kosova nije pod kontrolom Prištine, ono jeste pod međunarodnom kontrolom UN, Rezolucije 1244, tu je i EULEKS, tu je i NATO koji čuva bezbednost. Dakle, ta realnost severa Kosova koja nije pod direktnom ingerencijom Prištine, a deo je teritorije koja je označena kao Kosovo u toj deklaraciji unilateralne nezavisnosti, jeste nešto o čemu će se raspravljati.
Vi znate da je pokojni predsednik Vlade Zoran Đinđić imao razne modalitete gde je podela bila jedna od mogućnosti i ona je teorijski i dalje moguća na terenu. Pitanje je samo da dve strane iniciraju taj dijalog i vide dokle mogu da dodju. Drugo rešenje koje se pominjalo, nazvano raznim imenima: dve Nemačke i tako dalje gde zapravo dve strane ostaju na svojim načelnim pozicijama, Srbija ne priznaje Kosovo, a Kosovo smatra da je nezavisno, ali se nalaze modaliteti.
To vidimo, iako su primeri sasvim različiti, između Kine i Tajvana, gde postoje letovi između dva glavna grada, gde je velika trgovina, gde je razmena, ali Tajvan i dalje nije priznat u Ujedinjenim Nacijama. Kada su dve Nemačke u pitanju Istočna Nemačka je postala deo UN iako je Zapadna Nemačka nije priznavala. Dakle, imamo na raspolaganju mnoge „alatke“ u međunarodnom pravu, u ne tako davnim istorijskim iskustvima, iz kojih mogu da se crpe neki elementi za nešto što će biti svojstveno rešenje za ovaj izazov.