Linkovi

Vašingtonski vodovod koristi inovativnu tehnologiju

  • Araš Arabasadi

Put vode od lavaboa do ekosistema je dug i vodi preko veoma važnog koraka, u postrojenjima za preradu otpadnih voda, takozvanim kolektorima. Tu se ne čiste samo prljavština i ostaci koje možemo da vidimo, već i nevidiljivi zagađivači, koji mogu da ugroze obližnje stajaće ili tekuće vode.

U Vašingtonu radi najveće, savremeno postrojenje za preradu otpadnih voda na svijetu.

“Prerađujemo vodu koja dolazi od više od dva miliona ljudi”, kaže Kris Peot inženjer u vodovodu Vašington DC-ja.

Vodovod u američkoj prijestonici koristi proces, u više koraka, za uklanjanje bioloških supstanci iz otpadnih voda u ovom ogromnom objektu u jugozapadnom dijelu grada, koji je opremljen najsavremenijom tehnologijom. Proces počinje izdvajanjem đubreta iz vode.

“To je zaista đubre. Jedna stvar u fabrici koju ne možemo da iskoristimo”, dodaje Peot.

Ti ostaci idu na otpad, dok kroz kolektor dnevno protiče dovoljno vode da napuni fudbalski stadion. Najteži posao obavljaju mikrobi.

“Ove mikrobske mase koje vidite u vodi pretvaraju organski azot u azotni gas, da bi se osiguralo da ne završi u Zalivu Česapik”, ističe Peot.

Mikrobi su aktivni i u narednom koraku.

“Ovo je sekundarni proces, pod nazivom aktivirani talog. Ovi mjehuri su vazduh, koji izbija na površinu sa dna ovih rezervoara, dubokih više od devet metara”, objašnjava inženjer.

Vazduh pokreće mikrobe, što im daje više vremena da obave svoj posao.

Ta mikrobska masa je sada ispunjena ugljenikom, koji šaljemo u svarivaoce i pretvaramo u energiju”.

Time se pokreće proces, pod visokim pritiskom i na visokoj temperaturi, pod nazivom termalna hidroliza.

“Svarivaoci ovdje su kao stomak grada. U njima se nalazi gusta populacija arheja, koje imamo i u našim crijevima, da bi varili hranu, i povremeno prozivodili malo gasa”.

Pretvaranjem gasa u energiju, vodovod prizvodi trećinu od 25 megavata, koliko je potrebno za napajanje postrojenja. Ovdje se čak čvrsti otpad iz kanalizacija koristi kao đubrivo.

“Ono što je nekada bio otpad, sada je dragocjeni resurs, koji i ja koristim za cvijeće u mojoj bašti. Uzgajamo paradajz i krastavce. Ja ih jedem, dajem ih i mojoj porodici, koju volim. Uvjeren sam da je u potpunosti bezbjedno”.

Kao što je bezbjedno i ovo postrojenje, uprkos sve oštrijim vremenskim uslovima. Čak i kada je povećan priliv vode, tokom velikih oluja, Peot kaže da kolektori poput ovih mogu da i dalje obavljaju svoj posao – da zaštite lokalni ekosistem.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG