Srpski general Vladimir Lazarević koji je pušten na slobodu posle odsluženja kazne u Hagu, vratio se u Srbiju i u svojoj vikendici čeka da se prihvati novog posla - predavača na Vojnoj akademiji u Beogradu. Lazarević je pred Haškim tribunalom 2009. godine osuđen za deportaciju više od 700 000 Albanaca za vreme rata na Kosovu 1989 - 1999, no u Srbiji za ministra odbrane Aleksandra Vulina "ti ljudi treba da budu uzor današnjim generacijama oficira".
"Uzori kadetima moraju da budu srpski generali, posebno oni dokazani u najtežim danima. Moramo da omogućimo da mladi oficir sretne svog generala, upozna ga i sazna njegova iskustva. Niko od tih ljudi ne sme da ode sa životne pozornice a da ne ostavi zapisano svedočenje o onome šta je radio i kakve je odluke donosio," navodi ministar odbrane za Večerenje Novosti.
Aleksandar Radić , vojni analitičar u izjavi za Glas Amerike kaže da možda nije loše da kadeti čuju iskustva nekih generala, koliko god kontraverzna, ali da je sve to tako u teoriji. On problem vidi u praksi i činjenici da Vulin na ovaj način afirmiše neke nove naraštaje za prikupljanje političkih poena.
"On je u javnosti prepoznat kao čovek koji nije služio vojni rok, a generacijski je to trebalo da bude u ono vreme kada se vodio rat. S obzirom na to i da je imao običaj da nosi uniformu i da pokaže čvrst stav zemljama u regionu on pokušava da prisvoji ratne zasluge činjenicom da haške optuženike i učesnike ratova pretvora u svoj kapital pred onim delom srpskog javnog mnjenja koji nije iživio devedesete godine ili nad generacijama onih mladića koji nemaju sopstveno iskustvo, nego imaju jednu romantičarsku sliku kako je to izgledalo," kaže Radić.
Lazarević nije jedini srpski general koji je optužen pred sudom za ratne zločine, a na koga se "romantičarski" gleda u Srbiji. Nikola Šainović, bliski saradnik Slobodana Miloševića je 2015. godine posle puštanja na slobodu postavljen za člana glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Veselin Šljivančanin, bivši oficir optužen za ubistvo više od 200 zarobljenika u Vukovaru, redovan je posetilac događaja koje organizuje SNS, a izdao je i ratne memoare u Beogradu.
Aleksandra Nikšić, urednica portala Vice, navodi još jedan propust kada je novi Zakon o visokom obrazovanju u pitanju koji, za razliku od zakona o nižim stepenima obrazovanja, dopušta ratnim zločincima da se nađu u ulozi pedagoga.
"U novom Zakonu o visokom obrazovanju, usvojenom pre par nedelja, nema nijedne odredbe koja bi onemogućila osobama osuđenim zbog ratnih zločina, komandne odgovornosti i drugih krivičnih dela. Pa ni u jedinom javnosti dostupnom statutu Vojne akademije se ne pominju ovakve prepreke. Moral ionako niko ne pominje, valjda je prevaziđena kategorija," zaključuje ona.
I zaista u regionu gde se posle ratova devedesetih godina ljudi pozivaju na pomirenje i raščišćavanje sa zločinima na svim stranama, dovoljan je samo jedan političar koji može da naruši ionako težak i fragilan proces.
Dok ostatak srpske vladajuće stranke i dalje na rečima zagovara mir, stabilnost i pomirenje u regionu uključujući tu i predsednika Aleksandra Vučića, dotle ljudi burno reaguju na događaje kao što su postavljanje Ramuša Haradnija za premijera vlade Kosova i oslobađanje Nasera Orića.
Izjava ministra Vulina samo je jedan od događaja koji proces pomirenja vraćaju unazad.
Vojni analitičar Radić kaže da izjava ministra nikako ne doprinosi ovom procesu, ali je i ne vidi kao generalni stav srpske vlade.
"Jasno je reč da je ova slika vezana samo za Vulina, za sada imamo samo njegovu sliku, a ne srpske vlade. Očigledno da u ovoj vlasti postoji jedna vrsta slobode manevara i izgleda da je mnogo manje važna spoljna politika i neka ozbiljna pitanja, koliko je bitna afirmacija ljudi u medijima," kaže vojni analitičar Radić.