Linkovi

Usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, građanima EU ograničena kupovina


Skupština Srbije u ponedeljak je usvojila izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čime se građanima Evropske unije ograničava kupovina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Za izmene zakona glasalo je 132 poslanika vladajuće koalicije, a 13 poslanika opozicije je bilo protiv. Opozicija, međutim, optužuje vlast za „izdaju nacionalnih interesa“ i omogućavanje prodaje zemljišta strancima.

Usvojenim izmenama zakona sprečava se potpuna liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta, pre 1. septembra, kada počinju da važe odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kojima bi se prava građana zemalja EU po pitanju kupovine poljoprivrednog zemljišta izjednačila sa pravima državljana Srbije, javlja Beta, a prenose mediji.

Ovim izmenama zakona predviđeno je da građani EU mogu da kupe najviše dva hektara poljoprivrednog zemljište pod uslovom da najmanje deset godina žive u lokalnim samoupravama u kojima žele da kupe zemlju, da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine i da u svom vlasništvu imaju potrebnu opremu i mehanizaciju.

Utvrđeno je i da državljani EU neće moći da kupuju poljoprivredno zemljište u zoni od deset kilometara od državne granice. Izmene zakona stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, a zakon počne da se primenjuje od 1. septembra.

Opozicija: Izmene zakona „besmislene“

Opozicija smatra da su usvojene izmene zakona besmislene, da se njima obmanjuje javnost i "izdaju" srpski nacionalni interesi, jer se omogućava prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima.

Poslanik Demokratske stranke Goran Ješić ocenio je da taj zakon ne sprečava katastrofalnu politiku koja se tiče poljoprivrednog zemljišta i da će i posle usvajanja izmena zakona, stranac koji osnuje preduzeće moći da kupi poljoprivredno zemljište. Vlast donosi zakon radi skupljanja političkih poena, rekao je. "To je kao da građanima sa Menhetna i Holivuda zabranite da kupuju vile po Kaluđerici", rekao je Ješić.

On je pomenuo i nemačku kompaniju "Tenis" i rekao da je veći problem kako je ta kompanija bez licitacije dobila 2.5 hiljada hektara zemljišta.

Sličan stav izneo je i poslanik Nove stranke Zoran Živković, takođe nazivajući izmene zakona besmislenim.

On je kazao da je, ako strani državljanin sa 50 evra registruje preduzeće u Srbiji koje dobije status domaćeg pravnog lica i moći će da kupi i poljoprivredno zemljište, potpuno besmisleno donositi taj zakon. Živković je kazao da poljoprivredno zemljište može kupiti lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, jer ga vlast tretira kao srpskog državljanina, a da to može da učini i hrvatski pevač Tompson, ako registruje preduzeće u Srbiji.

"Vučić nastavlja da pravi farsu, i kada bude usvojen ovaj zakon, opet će reći da je spasio zemlju", ocenio je Živković.

Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović rekao je tokom rasprave da omogućavanje prodaje zemljišta strancima predstavlja izdaju srpskih nacionalnih interesa u sektoru domaće privrede.

Na vladin predlog zakona podneto je 47 amandmana, od kojih su Vlada i resorni odbor prihvatili tri, među kojima i amandman koji je podneo poslanik SNS Marijan Rističević o zabrani kupovine poljoprivrednog zemljišta za građane EU u zoni od 10 kilometara od državne granice.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom rasprave odbacio ne kritike opozicije tvrdeći da su izmene neophodne da bi se popravile "problematične" odbredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te da se ovako popravljaju stvari u interesu Srbije.

Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta ocenila je da izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne treba donositi, jer nemaju nikakvog smisla i neće se postići ono što predlagač želi. Ona je rekla da se radikali zalažu za suspenziju SSP-a.

Šef poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović ocenio je da su predložene izmene zakona "marketinška obmana SNS-a da se sprečava prodaje zemlje strancima". On je istakao i da je rasprava o izmenama zakona besmislena, jer ne menja već postojeće zakonsko rešenje.

"Centralni problem u Srbiji nije problem davanja zemlje fizičkim licima, već korišćenje državne poljoprivredne zemlje", kazao je on i naveo da lokalne samouprave već izdaju u zakup 30 odsto državne zemlje domaćim i stranim tajkunima.

Nedimović mu je odgovorio da rasprava nije besmislena, da su je tražili poljoprivrednici i da Vlada kao prioritet smatra da se poprave stvari koje su u SSP ostale nedorečene.

Povodom pitanja pojedinih poslanika o koristi SSP-a, ministar je kazao da će za mesec do dva biti raspisan prvi poziv za IPARD sredstva koji će koristiti poljoprivredni proizvođači za svoje projekte, podsetivši da nakon potpisivanja SSP-a nema više ni redova za vizu za putovanje u zemlje EU.

“Srbija ispregovala loše uslove u okviru SSP“

I pre danas usvojenih izmena, stručnjaci su skretali pažnju da je Srbija loše ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji 2008. godine i da je za razliku od nekih drugih zemalja na njihovom putu ka EU, dobila samo četiri godine „pauze“, tj. vremena da ne dozvoli prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Iako su pojedini predstavnici vlasti pokušavali da objasne u Briselu da je taj rok prekratak, oredbe SSP-a teško je naknadno menjati.

Član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan izjavio je nedavno da Srbija probleme sa poljoprivredom godinama „gura pod tepih“. „Postavlja se pitanje čije je zemljište u Srbiji, - paorsko, državno, tajkunsko, zadružno. Nismo rešili probleme restitucije, ne znamo koliko imamo državne zemlje, problemi tek nastaju, ovo je prvi čin“, rekao je Gulan za N1.

On smatra da će zainteresovani stranci naći državljane Srbije koji će kupovati i obrađivati zemlju u njihovo ime.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG