Linkovi

Američko-turske tenzije rastu nakon sporazuma o nabavci ruskih raketa

  • Dorijan Džouns

Arhiva - Na ovoj fotografiji uzetoj sa snimka koji je objavljen na sajtu ruskog Ministarstva odbrane 27. novembra 2015, vidi se ruski raketni odbrambeni sistem S-400, raspoređen u vazdušnoj bazi Hemimem u Siriji.

Predsednik Turske, Rečep Tajip Erdogan, odbacio je američku zabrinutost zbog nedavne odluke njegove vlade da kupi raketni odbrambeni sistem S-400 od Rusije. U govoru u sredu pred gradonačelnicima iz njegove vladajuće AK partije, Erdogan je rekao o SAD: "Poludeli su jer smo napravili sporazum o S-400. A šta je trebalo da radimo? Da čekamo vas? Preduzimamo i preduzimaćemo sve mere na bezbednosnom frontu", dodao je.

Isporuka raketa, vredna više milijardi dolara, dodala je ulje na vatru u duboko zategnutim odnosima sa Sjedinjenim Državama, koje su provele mesece lobirajući protiv ovog sporazuma.

"Preneli smo svoju zabrinutost turskim zvaničnicima po pitanju potencijalne isporuke S-400. Interperabilni NATO odbrambeni raketni sistem ostaje najbolja opcija za odbranu Turske od punog obima opasnosti u ovom regionu", rekao je portparol Pentagona Džoni Majkl u izjavi.

Pitanje kompatibilnosti

Turska je takođe odbacila zabrinutost po pitanju toga da li je rusko oružje kompatibilno sa onim unutar NATO-a. Turski saveznici u NATO upozorili su Ankara da su sve zemlje članice u obavezi da koriste oružje koje može biti integrisano međusobno u sisteme i da rusko oružje ne ispunjava taj kriterijum. Turska je odgovorila upirući prstom u partnersku NATO zemlju Grčku, koja je pre nekoliko godina kupila ruski odbrambeni sistem S-300. Erdogan je, ipak, napomenu da je kontroverzni sporazum njegove zemlje delom posledica postojeće zategnutosti sa NATO saveznicima.

Nemačka vlada nedavno je odlučila da smanji neke ugovore o prodaji oružja Turskoj, navodeći rastuću zabrinutost za ljudska prava u svetlu propalog puča protiv Erdogana prošle godine. Nemačka je kritikovala masovna hapšenja u Turskoj, odbijajući da izruči ljude koje Turska optužuje za učešće u pokušaju puča i zahtevala oslobađanje nemačkih ili tursko-nemačkih državljana uhapšenih tokom poslednjih meseci.

Ankara ostaje pri stavu da je sporazum dao Turskoj najbolju vrednost za njen novac, kao i jedinstvenu ponudu prenosa tehnologije. Turska ubrzano širi svoju odbrambenu industriju i jedna je od 10 najvećih proizvođača oružja u svetu.

Arhiva - Ruski predsednik Vladimir Putin, desno, i turski predsednik Rečep Tajip Erdogan rukuju se nakon konferencije za novinare u Putinovoj rezidenciji u Sočiju, Rusija, 3. maja 2017.
Arhiva - Ruski predsednik Vladimir Putin, desno, i turski predsednik Rečep Tajip Erdogan rukuju se nakon konferencije za novinare u Putinovoj rezidenciji u Sočiju, Rusija, 3. maja 2017.

Rursko-ruski odnosi postaju opušteni

Analitičari upozoravaju da je raketni sporazum između Rusije i Turske još jedan korak Moskve ka slabljenju NATO-a. Savetnik ruskog predsednika, Vladimir Kozin, izgleda da je pojačao takvu zabrinutost kada je rekao, "Mogu samo da garantujem da se sve odluke donete po pitanju ovog ugovora striktno uklapaju u naše strategijske interese".

Tursko-ruski odnosi otopljavaju nakon napora učinjenih i smeru zbližavanja prošle godine. Bilateralne veze su postale napete nakon što su turski lovci oborili ruski bombarder koji je poleteo u akciju iz sirijske vazdušne baze u novembru 2015. Prateći saopštenje o raketnom sporazumu, Moskva je objavila da olakšava sankcije uvedene na uvoz turskog paradajza, što je tad bilo teško pogodilo na hiljade farmera.

Otopljavanje tursko-ruskih odnosa koincidira sa rastom tenzija sa Vašingtonom. Pojačana američka podrška grupi sirijski kurda YPG u borbi protiv Islamske države, razbesnelo je Tursku pošto ona smatra da je YPG teroristička organizacija Radničke partije Kurdistana (PKK)., koja decenijama istrajava u pobuni u Turskoj. Sjedinjene Države i Turska stavile su PKK na listu terorističkih organizacija. Vašington, međutim, nije to učinio u slučaju YPG.

Dodatno, američko-turski odnosi posrću nakon što je američki sud prošle nedelje optužio bivšeg prvog čoveka turske državne banke i bivšeg ministra sa bliskim vezama sa Erdoganom u slučaju povodom kršenja sankcija prema Iranu.

"Postoji generalna kriza poverenja", upozorava politički kolumnista Semih Idiz sa al-Monitor vebsajta i prognozira da će optužba po pitanju kršenja sankcija Iranu samo dodatno nahraniti tu krizu.

Erdogan je kritikovao odluku suda, sa tankim velom optužbe da je politički motivisana. Turski predsednik najavio će da će pokrenuti to pitanje tokom planiranog puta u Njujork, gde bi trebalo da prisustvuje sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ove sedmice.

Analitičari upozoravaju da bi Erdogan trebalo da se odnosi pažljivo, s obzirom na visoke uloge.

"Ukoliko Turska odluči da kritikuje SAD na osnovi toga da je optužnica politička odluka, to bi načinilo diplomatske odnose još komplikovaniji, jer sa te pozicije nema povratka", rekao je Sinan Ulgen, vanredni predavač na Karnegi Evropa u Briselu.

"Turska treba da se suoči sa veoma komplikovanim bezbednosnim izazovima u sopstvenom susedstvu - moućem referendumu o kurdskoj nezavisnosti (u Iraku), činjenicom da sirijska kriza i dalje traje, da traje i borba protiv Islamske države... Zobog toga, turska sposobnost da se nosi sa tim izazovima može biti ojačana ukoliko ona bude u poziciji da ima bolje i čvršće savezništvo za zapadnim partnerima".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG