Raste pritisak na Sjedinjene Države i druge zemlje da uspostave zonu zabrane letenja nad Sirijom, da bi se zaštitili civili i podržali sirijski pobunjenici protiv vlade predsednika Bašara Al Asada. Eksperti kažu da zona zabrane letenja zahteva pažljivo planiranje i teške odluke.
Procenjuje se da je broj poginulih u Siriji dostigao 23 hiljade i kritičari optužuju Sjedinjene Države da stoje po strani. Avioni i helikopteri vladinih snaga napadaju pobunjeničke mete širom Sirije.
Sjedinjene Države i NATO su prošle godine vazdušnom kampanjom podržale pobunjenike u Libiji, uz pristanak Ujedinjenih nacija i ključnih arapskih saveznika.
Administracija predsednika Obame međutim tvrdi da Sirija predstavlja drugačiji problem.
„Tamo je neposredno pretio napad; tamo je postojao zahtev ujedinjene opozicije za međunarodnu akciju; postojala je međunarodna saglasnost – i na nivou Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i kao regionalni konsenzus u okviru Arapske lige. To u Siriji nemamo“, kaže Džej Karni, portparol Bele kuće.
Sjedinjene Države se konsultuju sa Turskom, Jordanom, Izraelom, Libanom i drugim regionalnim zemljama. Ali Sjedinjene Države nisu saglasne sa Rusijom i Kinom u pogledu daljih akcija.
Američki sekretar za odbranu Lion Paneta kaže da je Vašington usredsređen na pomaganje sirijskoj opoziciji, ali umanjuje značaj bilo kakvog jednostranog poteza ka uspostavljanju zone zabrane letenja nad Sirijom.
„Cilj nam je da pokušamo da uradimo sve što možemo, da probamo da im pomognemo da bi bili efikasniji u ovoj borbi. Što se tiče zone zabrane letenja, to nam nije prioritetna tema.“
Robert Zarate iz Inicijative za inostranu politiku sa sedištem u Vašingtonu, u julu se pridružio grupi od više od 60 eksperata koji traže od predsednika Baraka Obame uspostavljanje zone zabrane letenja.
„To je gotovo ista stvar koju smo pokušavali da sprečimo u Libiji. Ona se razvija usporeno. Nastaviće da se događa i u najvećoj meri ostaje da se vidi šta će drugo Sjedinjene Države biti spremne da učine u predstojećim nedeljama i mesecima.“
Među ostalim faktorima su egzodus izbeglica i hiljada interno raseljenih ljudi i strepnje u pogledu rasporeda hemijskog oružja koje je na raspolaganju Sirijskoj vladi. Analitičar Kris Čivis iz vašingtonske Korporacije „Rend“, kaže da bi bilo kakva vojna intervencija u Siriji imala iste ciljeve.
„Obezbeđenje hemijskog oružja. Drugo, smanjenje, koliko je god moguće, smanjenje uticaja Al-kaide. A treće je sprečavanje još surovijeg sektaškog rata i širenja etničkog čišćenja pose raspada Asadovog režima.“
Čivis kaže da Sjedinjene Države i njihovi partneri mogu mnogo da pomognu sirijskim pobunjenicima, ali dodaje da svet takođe mora da sastavi plan za dugoročniju „postkonfliktnu stabilizaciju“ Sirije, koji bi mogao da obuhvati i strane kopnene trupe u toj zemlji.
Procenjuje se da je broj poginulih u Siriji dostigao 23 hiljade i kritičari optužuju Sjedinjene Države da stoje po strani. Avioni i helikopteri vladinih snaga napadaju pobunjeničke mete širom Sirije.
Sjedinjene Države i NATO su prošle godine vazdušnom kampanjom podržale pobunjenike u Libiji, uz pristanak Ujedinjenih nacija i ključnih arapskih saveznika.
Administracija predsednika Obame međutim tvrdi da Sirija predstavlja drugačiji problem.
„Tamo je neposredno pretio napad; tamo je postojao zahtev ujedinjene opozicije za međunarodnu akciju; postojala je međunarodna saglasnost – i na nivou Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i kao regionalni konsenzus u okviru Arapske lige. To u Siriji nemamo“, kaže Džej Karni, portparol Bele kuće.
Sjedinjene Države se konsultuju sa Turskom, Jordanom, Izraelom, Libanom i drugim regionalnim zemljama. Ali Sjedinjene Države nisu saglasne sa Rusijom i Kinom u pogledu daljih akcija.
Američki sekretar za odbranu Lion Paneta kaže da je Vašington usredsređen na pomaganje sirijskoj opoziciji, ali umanjuje značaj bilo kakvog jednostranog poteza ka uspostavljanju zone zabrane letenja nad Sirijom.
„Cilj nam je da pokušamo da uradimo sve što možemo, da probamo da im pomognemo da bi bili efikasniji u ovoj borbi. Što se tiče zone zabrane letenja, to nam nije prioritetna tema.“
Robert Zarate iz Inicijative za inostranu politiku sa sedištem u Vašingtonu, u julu se pridružio grupi od više od 60 eksperata koji traže od predsednika Baraka Obame uspostavljanje zone zabrane letenja.
„To je gotovo ista stvar koju smo pokušavali da sprečimo u Libiji. Ona se razvija usporeno. Nastaviće da se događa i u najvećoj meri ostaje da se vidi šta će drugo Sjedinjene Države biti spremne da učine u predstojećim nedeljama i mesecima.“
Među ostalim faktorima su egzodus izbeglica i hiljada interno raseljenih ljudi i strepnje u pogledu rasporeda hemijskog oružja koje je na raspolaganju Sirijskoj vladi. Analitičar Kris Čivis iz vašingtonske Korporacije „Rend“, kaže da bi bilo kakva vojna intervencija u Siriji imala iste ciljeve.
„Obezbeđenje hemijskog oružja. Drugo, smanjenje, koliko je god moguće, smanjenje uticaja Al-kaide. A treće je sprečavanje još surovijeg sektaškog rata i širenja etničkog čišćenja pose raspada Asadovog režima.“
Čivis kaže da Sjedinjene Države i njihovi partneri mogu mnogo da pomognu sirijskim pobunjenicima, ali dodaje da svet takođe mora da sastavi plan za dugoročniju „postkonfliktnu stabilizaciju“ Sirije, koji bi mogao da obuhvati i strane kopnene trupe u toj zemlji.