Američki državni sekretar Džon Keri priznao je da je američko špijuniranje, u određenim slučajevima, otišlo predaleko i naveo da Obamina administracija sprovodi temeljnu reviziju aktivnosti Agencije za nacionalnu bezbednost. Za to vreme, odbegli analitičar te agencije, Edvard Snouden, pokušava da obezbedi međunarodnu pomoć, kako bi uverio SAD da odustanu od optužbi protiv njega. On je ponudio da svedoči o svojim saznanjima pred nemačkom vladom, a Nemačka odgovorila da je spremna da razgovara sa Snoudenom o američkim špijunskim programima, uključujući i navodno prisluškivanje mobilnog telefona kancelarke Angele Merkel.
Nemački zakonodavac Hans-Kristijan Štrobele, koji je juče, na tajnoj lokaciji u Moskvi, razgovarao sa Snoudenom, danas je objavio sadržaj pisma adresiranog na nemačku vladu, koje mu je uručio američki begunac. U njemu, Snouden izražava spremnost da svedoči o američkom špijuniranju, ali pod uslovom da SAD povuku optužbe protiv njega.
"Gospodin Snouden nije delovao kao anti-Amerikanac, kao neprijatelj Amerike, naprotiv. Na moje pitanje da li je spreman da svedoči pred nemačkim parlamentom on je ponavljao da bi radije izneo činjenice na sto pred američkim Kongresom, jer smatra da njegova poruka nije samo razotkrivanje nepoželjnih aktivnosti u SAD, nego i mogućih ozbiljnih krivičnih dela”, rekao je Hans-Krstijan Štrobele,član nemačkog parlamenta.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih izjavio je da su za Nemačku važne sve informacije koje bi Snouden mogao da pruži.
“Ukoliko je poruka da gospodin Snouden želi da nam pruži informacije, mi ćemo to prihvatiti, jer svako pojašnjenje, svaka informacija I činjenica koju možemo da dobijemo je dragocena”.
U pismu na jednoj kucanoj stranici, Snouden se žali da američka vlada “nastavlja da tretira neslaganje kao dezerterstvo i pokušava da kriminalizuje politički govor”. Pojedini nezavisni mediji prenose da aktivisti za ljudska prava razgovaraju sa levičarskim političarima u Nemačkoj o mogućnosti da Snouden, u zamenu za svedočenje pred nemačkom vladom, dobije azil u toj zemlji.
I sam Štrobele, opozicioni političar iz stranke Zelenih, nagovestio je da je Snouden zainteresovan za azil u Nemačkoj ili Francuskoj. Nemački zvaničnici za sada kažu da nema govora o davanju azila Snoudenu, koji bi morao da ga zatraži na nemačkom tlu. U međuvremenu, američki državni sekretar Džon Keri, koji je putem video linka učestvovao na jednoj panel raspravi u Londonu, priznao je da je američko špijuniranje otišlo predaleko.
“U nekim slučajevima, priznajem, kao što je priznao i predsednik, da su neke od tih aktivnosti otišle predaleko i postaraćemo se da se to ne dogodi u budućnosti”.
Keri je konstatovao da su neki od programa elektronskog nadziranja proteklih godina bili na “automatskom pilotu”, ali su zadirali suviše daleko. On je naglasio da su zahvaljujući aktivnostima nadzora SAD sprečile nove terorističke napade, ali i izrazio uveravanje da u tom procesu nije došlo do zloupotreba u odnosu na nedužne ljude.
Ruski premijer Dmitri Medvedev smatra da SAD imaju težak zadatak da otklone štetu nanetu otkrićima o špijunaži lidera savezničkih zemalja. U ekskluzivnom intervjuu za Rojters, on je, ipak, nagovestio da takva vrsta špijunaže nije neobična.
“Naravno, postoji interesovanje za aktivnosti stranih lidera i stranih država. I za to postoje obaveštajne službe, ali se podrazumeva da se to ne vrši na tako otvoren, na apsolutno ciničan način”.
Kontroverza je stigla i do Azije. Indonezija je pozvala australijskog ambasadora u Džakarti na razgovor posle izveštaja da je Australija dozvolila da se američki špijunski programi odvijaju u njenim ambasadama u Indoneziji, Tajlandu, VIjetnamu, Kini i Istočnom Timoru
Nemački zakonodavac Hans-Kristijan Štrobele, koji je juče, na tajnoj lokaciji u Moskvi, razgovarao sa Snoudenom, danas je objavio sadržaj pisma adresiranog na nemačku vladu, koje mu je uručio američki begunac. U njemu, Snouden izražava spremnost da svedoči o američkom špijuniranju, ali pod uslovom da SAD povuku optužbe protiv njega.
"Gospodin Snouden nije delovao kao anti-Amerikanac, kao neprijatelj Amerike, naprotiv. Na moje pitanje da li je spreman da svedoči pred nemačkim parlamentom on je ponavljao da bi radije izneo činjenice na sto pred američkim Kongresom, jer smatra da njegova poruka nije samo razotkrivanje nepoželjnih aktivnosti u SAD, nego i mogućih ozbiljnih krivičnih dela”, rekao je Hans-Krstijan Štrobele,član nemačkog parlamenta.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih izjavio je da su za Nemačku važne sve informacije koje bi Snouden mogao da pruži.
“Ukoliko je poruka da gospodin Snouden želi da nam pruži informacije, mi ćemo to prihvatiti, jer svako pojašnjenje, svaka informacija I činjenica koju možemo da dobijemo je dragocena”.
U pismu na jednoj kucanoj stranici, Snouden se žali da američka vlada “nastavlja da tretira neslaganje kao dezerterstvo i pokušava da kriminalizuje politički govor”. Pojedini nezavisni mediji prenose da aktivisti za ljudska prava razgovaraju sa levičarskim političarima u Nemačkoj o mogućnosti da Snouden, u zamenu za svedočenje pred nemačkom vladom, dobije azil u toj zemlji.
I sam Štrobele, opozicioni političar iz stranke Zelenih, nagovestio je da je Snouden zainteresovan za azil u Nemačkoj ili Francuskoj. Nemački zvaničnici za sada kažu da nema govora o davanju azila Snoudenu, koji bi morao da ga zatraži na nemačkom tlu. U međuvremenu, američki državni sekretar Džon Keri, koji je putem video linka učestvovao na jednoj panel raspravi u Londonu, priznao je da je američko špijuniranje otišlo predaleko.
“U nekim slučajevima, priznajem, kao što je priznao i predsednik, da su neke od tih aktivnosti otišle predaleko i postaraćemo se da se to ne dogodi u budućnosti”.
Keri je konstatovao da su neki od programa elektronskog nadziranja proteklih godina bili na “automatskom pilotu”, ali su zadirali suviše daleko. On je naglasio da su zahvaljujući aktivnostima nadzora SAD sprečile nove terorističke napade, ali i izrazio uveravanje da u tom procesu nije došlo do zloupotreba u odnosu na nedužne ljude.
Ruski premijer Dmitri Medvedev smatra da SAD imaju težak zadatak da otklone štetu nanetu otkrićima o špijunaži lidera savezničkih zemalja. U ekskluzivnom intervjuu za Rojters, on je, ipak, nagovestio da takva vrsta špijunaže nije neobična.
“Naravno, postoji interesovanje za aktivnosti stranih lidera i stranih država. I za to postoje obaveštajne službe, ali se podrazumeva da se to ne vrši na tako otvoren, na apsolutno ciničan način”.
Kontroverza je stigla i do Azije. Indonezija je pozvala australijskog ambasadora u Džakarti na razgovor posle izveštaja da je Australija dozvolila da se američki špijunski programi odvijaju u njenim ambasadama u Indoneziji, Tajlandu, VIjetnamu, Kini i Istočnom Timoru