Linkovi

Komandanti Vojske SAD: Za ekstremiste nema mesta u redovima Vojske


Američki marinci tokom vežbe na Paris Islandu, Južna Karolina, 12. avgusta 2017.

Dok se pristalice ideje o dominaciji bele raste i ultra nacionalisti češće pojavljuju u javnosti i medijskim izveštajima u poslednje vreme, čelnici Vojske Sjedinjenih Država šalju jasnu poruku da takvim pojedincima nema mesta u redovima Vojske.

Komandanti Vojske SAD, Vazdušnih snaga, Mornarice i Marinskog korpusa, izdali su oštra saopštenja prošle nedelje osuđujući netoleranciju i rasizam nakon protesta u Šarlotsvilu, Virdžinija, koji su se preokrenuli u nasilje sa smrtnim ishodom. Organizatori i učesnici prvobitnih demonstracija iznosili su rasističke i bele nacionalističke pozicije.

Demonstranti beli nacinalisti koriste štitove dok brane ulaz u Li park u Šarlotsvilu, 12. avgusta 2017.
Demonstranti beli nacinalisti koriste štitove dok brane ulaz u Li park u Šarlotsvilu, 12. avgusta 2017.

To je ključna poruka za one u uniformama, kažu neki vojni eksperti i veterani.

"Mislim da je bilo važno za šefove oružanih snaga da se oglase na temu toga što se dogodilo i da pokažu da tome što je bilo predstavljeno u Šarlotsvilu, gde ljudi ustaju zbog svoje kulture, nema mesta u našim oružanim snagama. To nije naša (vojna) kultura", rekao je Piter Mansur, penzionisani pukovnik Vojske SAD i profesor vojne istorije na Državnom univerzitetu Ohajo.

Poruka je bila jasna, kaže Stiven Lenard, penzionisani pukovnik Vojske SAD, koji danas predaje u Biznis školi Univerziteta u Kanzasu. "Ako ne možete da živite po vrednostima naših institucija, onda za vas nema mesta u našim redovima". Lenard takođe vodi popularni mikroblog i društvenu platformu Doktrin men, na kojoj se raspravlja o temama u vezi sa veteranima.

Sekretarijat za odbranu zabranio je aktivno zagovaranje superiornosti, ekstremizma ili ciljeva kriminalnih grupa. U slučaju povrede tih pravila, moguće je otpuštanje iz vojne službe.

I dok je vojska jedna od najviše društveno integrisanih zajednica u Sjedinjenim Državama, ona ima problem sa ekstremistima u svojim redovima. Neki sadašnji lideri rasističkih organizacija služili su u vojsci, a veterani su počinili nekoliko zločina mržnje i terora tokom poslednjih godina.

Vojska je priznala da ima problem, najprimetnije nakon što je vojni veteran Timoti Mekveit razneo zgradu federalne vlade u Oklahoma Sitiju, u Oklahomi 1995. godine, ubivši 168 ljudi. Sekretarijat za odbranu tada je preuzeo kampanju da progna militante.

I progres je učinjen, tvrdi Južni pravni centar za siromaštvo, koji prati grupe mržnje u SAD. Ali, za manje od decenije, to postignuće je izgubljeno jer je vojska popustila standarde za regrutovanje kako bi izašla u susret potrebama za ratove koje su SAD vodile u Avganistanu i Pakistanu, tvrdi centar u izvepštajju izatom 2006. i 2012. godine.

"Vojska je odraz američkog društva", kaže Mansur, što znači da njeni pripadnici imaju najrazličitija uverenja i da dolaze iz najrazličitijih okruženja.

Neke kriminalne grupe i grupe belih nacionalista u SAD ohrabruju sledbenike da se pridružuju vojsci, posebno redovima Marinskog korpusa i Vojske, tvrdi studija Južnog pravnog centra za siromaštvo.

"Oni to godinama rade", kaže Leonard, kao i kriminalne grupe. "Gde drugde možete dobiti te veštine?"

I to stvara izazov. Pripadnik oružnih snaga koji je sledbenik grupe mržnje ili bande verovatno će biti pritajen i ostati na mestu.

"Ako ne iskoče, šta možete da uradite", pita Leonard.

Dok trening Sekretarijata za odbranu promoviše toleranciju, Mansur primećuje da nije moguće da treningom proterate neželjena uverenja. "Čini se da morate da živite to dan za danom, i kod kuće, u svakoj prilici".

Od ključne je važnosti da tako radite, kaže Mansur, koji je služio kao brigadni komandir u Iraju 2003. "Ukoliko imate podele u redovima vojske bazirane na boji nečije kože ili religijskim uverenjima, ili polu, to je poput raka koji raste i izaziva podele i možda može dovesti do smanjenja borbene efikasnosti jedinice".

Zbog toga komandanti treniraju jedinice od samog početka da su svi oni jedna sila - jer sve drugo ih slabi, kaže bivši komandant.

I dok može biti pristalica bele dominacije u redovima, naposletku, Vojska je postala jedan od najviše etnički mešanih segemnata u zemlji, otkako je integrisana pre oko 70 godina. Pripadnici vojske iz svih sredina žive i rade u skučenim prostorijama na brodu ili u kasarnama, dok kvalitet življenja i školovanje za njihove porodice reflektuju pun obim stanovnika nacije.

"Trebalo bi da budemo bolji primer onoga što treba da bude dobar građanin", kaže Margaret Vit, penzionisana majorka Vazdušnih snaga koja je otupštena iz službe zbog svoje seksualne orijentacije. Sada psihoterapeut za Administraciju za veterane u Portlandu, Oregon, a njen uspešan sudski spor zbog otpuštanja utro je put za odluku Sekretarijata za odbranu da dozvoli gejevima i lezbejkama da služe u vojsci.

"Vojska je zaista napravila značajne napored da povede napred" u toleranciji, uključujući i prihvatanje gejeva i lezbejki, kaže ona, iako je potrebno vreme kako bi se promenio stav u tako velikoj organizaciji.

Vojska jeste privatila društvene promene, kaže Leonard, jer merilo koje je relevatno je to kako se ponašaju pripadnici vojske.

"Da li možete da uradite svoj posao i da li ćete uraditi svoj posao kad meci počnu da lete", upitao je. Jer, ako to ne možete, "izlažete živote ljudi riziku".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG