Američki Senat je odobrio važnu reformu imigracionog zakona. Novinar Glasa Amerike, Majkl Bouman, izveštava da je taj zakonski predlog, inače jedan od glavnih prioriteta predsednika Baraka Obame, suočen sa neizvenom budućnošću u Predstavničkom domu.
Sveobuhvatni zakonski predlog Senata o imigracinoj reformi obezbedjuje dug i težak put za milione ilegalnih imigranata ka stalnom boravku u SAD i kasnije državljanstvu. Demokrata Ričard Durbin:
„11 miliona ljudi treba da se prijavi, identifikuje, registruje kod vlade, plati porez, novčanu kaznu, podredi se krivičnoj proveri pre no što im se dozvoli da ostanu u ovoj zemlji.“
Zakonskim predlogom takodje je predvidjeno smanjenje legalne imigracije, sa naglaskom na privlačenje visoko- kvalifikovane radne snage. Njime se takodje obavezno uvodi jačanje granične bezbednosti. Republikanski senator Marko Rubio ističe:
„Ovim predlogom se predvidja uvodjenje najvećih pograničnih i unutrašnjih bezbednosnih mera u našoj istoriji.
Na primer, njime se zahteva i finansira završetak stvarne ograde duž 1126 kilometara granice. Takodje se upošljava 20.000 novih pograničnih agenata. Njime se iznose detalji specifičnog plana za nadziranje svakog dela granice.“
Svi demokratski senatori su podržali taj zakonski predlog, zajedno sa jednom trećinom republikanaca. Protivnici tog predloga, poput senatora Dejvida Vitera, sumnjaju da će on zadovoljiti bezbednosne ciljeve.
„Amnestija je prva, praktično odmah. Sprovodjenje zakona dolazi možda kasnije.“
Kako ukazuje nestranačka kongresna analiza, ovaj zakonski predlog Senata bi pospešio američki ekonomski rast i smanjio federalni deficit. Evo šta o tome kaže demokratski senator Čarls Šumer:
„Manje ilegalnih imigranata. Veći bruto nacionalni proizvod, više radnih mesta, smanjeni deficit. Ko može tome da se usprotivi?“
Medjutim, republikanci, koji kontrolišu Predstavnički dom oštro se suprotstavljaju senatskoj verziji imigracione reforme. Predsednik Predstavničkog doma, Džon Bejner, isključio je mogućnost glasanja o senatskoj verziji.
„Ne vidim način da se imigracioni zakonski predlog iznese na glasanje pošto ne uživa podršku većine republikanaca.“
Umesto toga Predstavnički dom bi mogao da odobri mere za jačanje pogranične bezbednosti slično merama senata, ali da izbegne legalizaciju ilegalnih imigranata. Medjutim, pristup koji bi sadržao samo jačanje granične bezbednosti bio bi neprihvatljiv za demokrate, uključujući predsednika Obamu.
Sveobuhvatni zakonski predlog Senata o imigracinoj reformi obezbedjuje dug i težak put za milione ilegalnih imigranata ka stalnom boravku u SAD i kasnije državljanstvu. Demokrata Ričard Durbin:
„11 miliona ljudi treba da se prijavi, identifikuje, registruje kod vlade, plati porez, novčanu kaznu, podredi se krivičnoj proveri pre no što im se dozvoli da ostanu u ovoj zemlji.“
Zakonskim predlogom takodje je predvidjeno smanjenje legalne imigracije, sa naglaskom na privlačenje visoko- kvalifikovane radne snage. Njime se takodje obavezno uvodi jačanje granične bezbednosti. Republikanski senator Marko Rubio ističe:
„Ovim predlogom se predvidja uvodjenje najvećih pograničnih i unutrašnjih bezbednosnih mera u našoj istoriji.
Na primer, njime se zahteva i finansira završetak stvarne ograde duž 1126 kilometara granice. Takodje se upošljava 20.000 novih pograničnih agenata. Njime se iznose detalji specifičnog plana za nadziranje svakog dela granice.“
Svi demokratski senatori su podržali taj zakonski predlog, zajedno sa jednom trećinom republikanaca. Protivnici tog predloga, poput senatora Dejvida Vitera, sumnjaju da će on zadovoljiti bezbednosne ciljeve.
„Amnestija je prva, praktično odmah. Sprovodjenje zakona dolazi možda kasnije.“
Kako ukazuje nestranačka kongresna analiza, ovaj zakonski predlog Senata bi pospešio američki ekonomski rast i smanjio federalni deficit. Evo šta o tome kaže demokratski senator Čarls Šumer:
„Manje ilegalnih imigranata. Veći bruto nacionalni proizvod, više radnih mesta, smanjeni deficit. Ko može tome da se usprotivi?“
Medjutim, republikanci, koji kontrolišu Predstavnički dom oštro se suprotstavljaju senatskoj verziji imigracione reforme. Predsednik Predstavničkog doma, Džon Bejner, isključio je mogućnost glasanja o senatskoj verziji.
„Ne vidim način da se imigracioni zakonski predlog iznese na glasanje pošto ne uživa podršku većine republikanaca.“
Umesto toga Predstavnički dom bi mogao da odobri mere za jačanje pogranične bezbednosti slično merama senata, ali da izbegne legalizaciju ilegalnih imigranata. Medjutim, pristup koji bi sadržao samo jačanje granične bezbednosti bio bi neprihvatljiv za demokrate, uključujući predsednika Obamu.